Savić otvorio temu zarada igrača u Srbiji: Zašto Partizan i Zvezda plaćaju veće neto iznose Amerikancima nego drugi?

„Problem u Srbiji je što moraš da preplaćuješ igrače, posebno Amerikance“, rekao je Zoran Savić u opširnom intervjuu za Sport klub i ovlaš se dotakao teme koja je mnogo kompleksnija nego što na prvi pogled izgleda. I nije toliko atraktivna javnosti kao što su svađe (razmimoilaženja mišljenja), igrači, navijači, Željko Obradović, Ostoja Mijailović…ali kad se priča o porezima „oglasi“, obično zagrmi.

Javila se ova tema, primera radi, kada je nedavno stigla vest da je Kevin Panter dobio Partizan na BAT-u. Kako kada je predsednik crno-belih, Mijailović, poručio da su sve plate isplaćene? Ovo nema veze sa platama, već je u pitanju ona „fusnota sitnim slovima ispisana“, a pravi velike probleme.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Meridian sport se pozabavio pričom podrobnije, u nadi da posle čitanja ovog teksta više neće biti nedoumica kada se priča o uslovima koje Amerikanci imaju u Srbiji.

Dakle, ako zaradite 1.000.000 dolara u Srbiji kao državljanin SAD, bićete u najvišoj poreskoj grupi u Americi. Iako plaćate porez u Srbiji, moraćete da doplatite značajnu razliku u domovini jer su njihove stope za visoke prihode znatno oštrije, a ne postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između dve zemlje koji bi to ublažio.

Okvirna računica za 2026. godinu (za jednu osobu):

– Porez u Srbiji

U Srbiji bi prihod bio oporezovan kroz porez na zaradu (10%) i godišnji porez na dohodak građana.

 * Porez na zaradu: 10% na osnovicu (nakon doprinosa);

 * Godišnji porez: Za iznos od milion dolara, veći deo prihoda bi bio oporezovan po stopi od 15% (za iznose iznad trostruke prosečne plate);

 * Ukupan porez u Srbiji: Grubo procenjeno, igrač bi morao da plati oko 150.000 – 180.000 dolara (zavisno od strukture primanja i doprinosa).

– Obračun poreza u SAD

Amerika tih milion dolara gleda kroz progresivnu stopu za 2026. godinu:

 * Standardni odbitak: $16.100 (umanjuje osnovicu).

 * Foreign Earned Income Exclusion (FEIE): Briše se prvih 132.900 dolara iz američkog oporezivanja ako se ispunjava uslov boravka u Srbiji;

 * Preostala poreska osnovica: Oko 851.000 dolara.

Prema poreskim skalama za 2026. godinu:

 * Na prvih $640.000 plaća se fiksni iznos od oko $193.000;

 * Na sve preko $640.600 plaća se maksimalna stopa od 37%.

 * Ukupan federalni porez u SAD (pre kredita): Oko 270.000 – 290.000 dolara.

– Finalno plaćanje

Mehanizam koji sprečava totalno duplo oporezivanje:

 * Dug Americi je 280.000 dolara;

 * Srbiji je plaćeno 160.000 dolara;

 * IRS priznaje tih 160.000 kao „kredit“;

 * Doplaćuje se razlika Americi: 120.000 dolara.

Ukupno: Na milion dolara zarade, plaća se Srbiji 160.000, Americi 120.000, a igraču ostaje 720.000 dolara.

Ovo je grub prikaz kako izgledaju obaveze košarkaša iz Amerike koji igraju u Srbiji. To znači da neto plata, recimo, Džabarija Parkera u Partizanu mora da bude veća nego što bi bila njegova neto plata u, primera radi, Španiji. Jer, dok je igrao u Barseloni, nije morao ništa da doplaćuje od svoje neto plate već mu je ostalo samo da je troši. U Partizanu, međutim, od navodnih 2,5 miliona dolara mora da plati i razliku u porezu u Americi, tako da mu manje ostaje za uživanje.

Zato su neto plate američkih igrača u Crvenoj zvezdi Meridianbet i Partizanu neretko veće nego što bi ih drugi evroligaši platili. Istina je, međutim, i da beogradski večiti rivali i dalje bolje prolaze ukupno od ostalih evroligaša…

Tabela za lokalne državljane prikazuje koliko bi od milion evra uzele države direktno kroz porez na dohodak i doprinose. Srbija tu ima jednu od najnižih stopa – 10-15%, zbog čega je plus igrati ovde. Litvanija ima progresivnu stopu (20-32%), u Turskoj je visoka stopa 40%, u Španiji dosta toga zavisi od regiona, Nemačka ima „porez za bogate“, Italija na osnovnu stopu 43% ima regionalni i opštinski porezi, Francuska dodatni porez na visoke prihode…

Srbija je poreski raj za milionere – osim ako niste državljanin SAD i igrate u našoj zemlji.

Američki pasoš „košta“. Čak i u zemlji sa niskim porezom kao što je Srbija, igrači će na kraju platiti ukupno oko 30-35% poreza jer mora da se doplati. Francuska i Nemačka su, doduše, i dalje najskuplje – tamo država uzima skoro polovinu zarade odmah, ali u tim zemljama se ne duguje ništa Americi.

Ako je porez u stranoj državi niži nego u SAD (kao u Srbiji), doplatiće razliku Americi. Ako je porez u stranoj državi viši (kao u Francuskoj ili Nemačkoj), Americi neće dugovati ništa na tu platu, ali neće dobiti ni povraćaj novca za tu razliku.

Iako je Savić istakao problem prilikom dovođenja Amerikanaca, računica kaže da srpski klubovi i pored svega finansijski bolje prolaze u poređenju sa ostalim zemaljama koje se takmiče u Evroligi, zato što je porez nizak.

Trebalo bi istaći da Italija ima poseban program za nove rezidente (tzv. Lavoratori Impatriati) – fiksni porez od 100.000 evra za ultra-bogate. Ako bi se neko kvalifikovao za taj fiksni porez, Italija bi postala povoljnija od Srbije, ali biste onda Americi morali da doplatite još veću razliku (skoro 220.000 $), pa biste opet završili na istom.

Španija je godinama imala „Bekamovo pravilo“ koje predstavlja poreski zakon koji omogućava stranim radnicima da plaćaju niži porez u Španiji tokom prvih nekoliko godina boravka. Umesto standardnog progresivnog poreza (koji može biti preko 45%), stranci u Španiji su plaćali fiksno oko 24% na prihode do iznosa od 600.000 evra. Klubovi na Pirinejskom poluostrvu u svim sportovima koristili su ovu olakšicu da privuku zvučna imena.

Takođe, postoji specifična situacija u Izraelu gde, za razliku od Srbije, postoji potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, ali to za Amerikanca ne znači nužno manji porez, već samo jasnija pravila. Višak „kredita“ plaćenog poreza može da se prenese u naredne poreske godine kako biste umanjili neke druge američke poreske obaveze.

Bonus video: