KAKO JE HALA GRIPE "PREŽIVELA" JUGOPLASTIKU I SPLIT: Trostruki evropski šampion ili abaligaš na začelju tabele? (FOTO)

Izgrađen 70-ih godina, površine 53.139,00 kvadratnim metara, sportski centar “Gripe” u Splitu, bio je namenjen Meditreranskim igrama, a kasnije i takmičenjima u sportovima poput boksa, karatea, stonog tenisa, košarke i boćanja…

Priča o njegovom nastanku i samoj izgradnji možda nije previše interesantna, ali priča o imenu – i te kako jeste. Naime, hala nosi naziv “Gripe” po tvrđavi koja je izgrađena u 17. veku, a koja je zapravo nastala uled napada Mletačke republike, čime je bila opasno ugrožena trgovina Splita.

Međutim, ono po čemu je mi prepoznajemo svakako jeste košarka i KK Split, a ujedno i kao svedoka istorijskih uspeha. Sada već davne 2007. godine na istočnoj strani sportskog centra otvorena je “Kuća slave splitskog sporta”, a veliki deo uspeha zapravo je doneo KK Split, koji je u godinama uspehan nosio i naziv Jugoplastika.

Osvajač Kupa Radivoja Koraća 1975/1976 i 1976/1977, kao i osvajač Kupa evropskih šampiona u sezonama 1988/1989,1989/1990i 1990/1991 Split je definitivno jedan od najuspešnijih kolektiva.

Pa, krenimo redom. Već 1972. godine Split se našao u finalu Kupa evropskih šampiona, ali je tada ostao bez titule. Tada Split Jugoplastika stigao je do borbe za trofej nakon što je u polufinalu eliminisao Real Madrid u dve utakmice, ai je Vareze bio nepremostiva prepreka. Doduše, neki bi rekli da su sudije bile nepremostiva prepreka.

“Žuti” su tada imali i napad za pobedu, Damir Šolman je u poslednjim sekundama meča promašio polaganje i to pri rezultatu 69:70. Međutim, ostao je da leži na parketu, ali od sudija ni traga ni glasa. Brano Radović je tada vodio Splićane, a da sezona ima još gori ukus – pobrinula se Crvena zvezda, koja je slavila u finalu domaćeg prvenstva.

Jedina svetla tačka bilo je osvajanje Kupa. No, vratimo se evropskim pričama koje su završene trofejima.

Punih 17 godina kasnije, Split je uspeo da se popne na krov Evrope. Te 1989. godine, košarkaši Splita (Jugoplastika) stigli su na fajnal-for u Minhenu kao autsajderi. Ipak, najpre su uspeli da pobede Barselonu rezultatom 87:77, na krilima sjajnog Tonija Kukoča, koji je taj meč završio sa 24 poena.

Kao šlag na tortu došlo je i finale, a onda i pobeda nad Makabijem, rezultatom 75:69. Toni Kukoč ovog puta ubacio je 18 poena, dok je Dino Rađa bio još efikasniji – 20 poena imao je na svom kontu.

Sa klupe ih je tada predvodio legendarni Božidar Maljković, baš kao i godinu kasnije, dok su se u timu našli: Zoran Sterenović, Velimir Perasović, Luka Pavičević, Toni Kukoč, Žan Tabak, Goran Sobin, Teo Čizmić, Duško Ivanović, Dino Rađa i Ivica Burić.

Uz istog trenera, ali uz određene promene u sastavu, “žuti” su pokorili Evropu i godinu dana kasnije. Prvi put je bilo iznenađenje, drugi put – očekivano. Ekstratalentovana generacija prosto je morala biti “nagrađena” novom titulom.

Split (Jugoplastika) u polufinala je bio ubedljiv protiv Limoža 101:83, da bi u finalu usledila nova borba protiv Barselone, koja je eliminisala Aris 104:83. Finale je igrano u Saragosi, pa je Barsa igrala praktično na svom terenu i imala veliku podršku navijača, što znači da je bila i blagi favorit, ali…

Iako mogu biti od pomoći, navijači nisu ti koji su igrali. Igrao je – i to kako – Dino Rađa, koji je meč završio sa 24 poena, Duško Ivanović ubacio je samo jedan manje, a Toni Kukoč dodao je 11.

Uz njih su bili i Zoran Sretenović, Velimir Perasović, Luka Pavičević, Žan Tabak, Goran Sobin, Zoran Savić i Aramis Naglić. Kao što vidite, manje – više isti tim, a na klupi – ekspert za pobede: Božidar Maljković.

Čitava Evropa pričala je tada o košarkašima Splita, a ista je bila “obojena u žuto”. Stručnjaci su se divili, a u brojnim anketama nakraju 20. veka košarkaši Splita proglašeni su najboljim evropskim klubom svih vremena. I to u kakvoj konkurenciji! “Žuti” su iza sebe ostavili velikane poput Real Madrida, Makabija, CSKA…

I nisu se tu zaustavili. Nova evropska titula stigla je – sledeće sezone. A uz to, kružili su brojni mitovi. Ma, koliko priča bila magična, informacija da je Duško Ivanović bio spreman da završi karijeru pre nego što ga je Božidar Maljković pozvao da dođe u Split – nije tačna.

– Znate šta, Duško Ivanović je bio ključni igrač te generacije. On je najvažniji igrač tog vremena. Najviše akcija smo radili zbog njega, a zahvaljujući svom iskustvu, mogao je pogoditi najteže šuteve. Igrao je dobru odbranu, a što je najvažnije, bio je najveći radnik u ekipi. Duško je najbolji igrač kojeg sam u karijeri vodio kad je radna etika u pitanju – rekao je Maljković jednom prilikom za “Index”.

Uz treću titulu evropskog šampiona, Splićani se nisu mogli nazvati ni senzacijom, ni iznenađenjem, oni su predstavljali apsolutnu dominaciju u Evropi. Da stvar bude još zanimljivija, tada su u evropski pohod krenuli bez Rađe, Sobina i i Duška Ivanovića. I još važnije – bez Božidara Maljkovića.

Nakon što je deklasirao Špance, legendarni stručnjak ih je naredne sezone – pojačao. Ni to nije bila jedina promena. Do tada Jugoplastika, sada Split, a između – POP 84.

Šta se još promenilo? Način razmišljanja.

– Umesto Maljkovića za trenera je došao Željko Pavličević, koji nas je potpuno rasteretio, skinuo pritisak, jednostavno, “pustio nas je s lanca” – rekao je Perasović jednom prilikom.

Šta je ostalo isto? Titula u vitrinama. Ponovo preko Barselone, koja je ovog puta savladana rezultatom 70:65. Pre toga, Split je pobedio i Skavaloni, a pehar su podigli: Zoran Sretenović, Velimir Perasović, Luka Pavičević, Toni Kukoč, Žan Tabak, Zoran Savić, Avie Lester, Petar Naumoski i Aramis Naglić.

Iako su danas daleko od starog sjaja, košarkaški svet ne zaboravlja ovaj tim, pa je tako u njihovu čast – kompanija Adidas kreirala specijalne patike. U pitanju je verzija patika koja, kako se navodi, slavi „nepogrešivu kulturu Balkana“, a u pitanju je ograničena serija koja se neće proizvoditi u mnogo primeraka.

U međuvremenu, Split je osvojio šest titula u Prvoj ligi Jugoslavije, jednom je bio šampion Hrvatske, pet puta osvajao Kup Jugoslavije, isti toliko puta je slavio i u Kupu Krešimira Ćosića. Kada se radi o evropskim uspesima, u vitrinama se nalaze i dva pehara sa Radivoja Koraća.

Ali, od Kupa evropskih šampiona (danas Evrolige), više ni traga ni glasa. Štaviše, Splićani se sada takmiče u ABA ligi, ali kako su na ivici ispadanja iz Jadranskog takmičenja – teško je zamisliti da ćemo ih u skorijoj budućnosti ponovo videti na krovu Evrope.

Gde su danas splitske legende?

Da većina njih ne može bez košarke – vidimo i danas. Brojna imena koja su Split vinula u nebesa su i dan-danas u sportu i to na kakav način.

Duško Ivanović bio je na čelu Baskonije (ili Kaha Laboral, kako vam volja), Pavićević je vodio Albu, Perasović se ove sezone našao na klupi Uniksa, a nešto ranije vodio je i Cibonu. Upravo pod njegovom komandom dogidla se i čuvena trojka Dušana Kecmana, a oprobao se legendarni košarkaš i na klupi Efesa, Valensije, Baskonije… Takođe, Sretenović je vodio Budućnost, Igokeu i Vojvodinu, a ono što je aktuelno jeste uloga Savića u Partizanu.

ČAS ISTORIJE IZ SLOVENIJE: Ko je bio Leon Štukelj i zašto je njegova dvorana sinonim za košarku? (FOTO)

OBAVEZNO POGLEDAJTE: FMP MERIDIAN U PLEJ-OFU: Pobeda protiv Splita, slavlje, izjave