Sa najuspešnijim trenerom na svetu u poslednjih 14 meseci dogovoren je telefonski razgovor u večernjim satima po srpskom vremenu, a u vreme ručka po MDT (Mountain Daylight Time).
Kada je Ognjen Stojaković izašao iz gužve i pozvao, telefon je bio u sendviču između ramena i uveta. Bilo je potrebno malo vremena za uočavanje da je sagovorniku uključena kamera. Da će zapravo to biti „fejs tu fejs“ intervju.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREBET!
Odlično, iz više razloga.
Pre svega zato što je u pitanju čovek koji, kada sluša pitanje ili odgovara, sagovornika gleda u oči – što dosta govori o njemu. Zato što je mogao da se vidi osmeh kada je za osmeh bilo povoda, a bilo je – kao i kada smo ga poslednji put sreli, u Srpskoj kući u Parizu, kada je verovatno jedva čekao da ode sa te proslave na onu drugu, na kojoj su čekali Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, Aleksa Avramović…
Stojaković je posle ubrzanog tempa – bolan poraz odAmerike, veličanstvena pobeda nad Nemačkom, proslava bronze u Parizu, proslava bronze na Balkonu – otputovao u Denver gde se vratio klupskim obavezama. Tamo je dočekan kako i dolikuje.
Ne baš kao ispred Gradske skupštine u Beogradu, ali sa većim poštovanjem kakvo asistent u stručnom štabu reprezentacije Srbije zaslužuje.
„Za Amerikance su Olimpijske igre nešto najveće, tako da sada i prema meni iskazuju zaista veliko poštovanje. Gde god se okrenem to osetim. Posle srebrna na Svetskom prvenstvu prošle godine su mi čestitali, ali to je bilo više kurtoazno, sada je dublje, ipak je neki drugi vid poštovanja. Oseti se u njihovim glasovima, u pristupu“, priča za Meridian sport Ogi Stojaković, godinama već pomoćnik u stručnom štabu Majkla Melouna u Denveru, a od 2023. i u timu Svetislava Pešića u Srbiji. „Ceo pristup je drugačiji.“
Braniću se (od pohvala) ćutanjem
U Koloradu su ponosni na to što su u tandemu Stojaković i Jokić uradili za Srbiju. A Nagetsi bi mogli posebno da budu ponosni jer je stil koji se gaji poslednjih godina u Denveru, prenet na ekipu Orlova.
Dok je slušao kako je Bogdanović obigravao oko Jokića kao što to radi Marej, kako je Petrušev „glumio“ Gordona…Stojaković se osmehivao (još jedan razlog zašto je ova vrsta intervjua bila bolja od klasičnog telefonskog) kao da prihvata konstataciju Meridian sporta, ali…
„To je bila saradnja svih nas. Naravno da je selektor Pešić imao svoje ideje, a ja sam došao sa drugačijim predlozima za dopunu. Ne bih voleo da se potencira da je to moja zasluga, već je u pitanju timski rad“, kaže Stojaković i dodaje: „Generalno, deo mog posla bio je da donesem nešto drugačije.“
Dakle, preneti su delovi igre iz Denvera u Srbiju.
„Braniću se ćutanjem.“
Ideja je bila da se što više priča o doprinosu Ognjena Stojakovića fantastičnom uspehu Srbije, ali kad već ne voli da priča o sebi, „moraće“ o drugima. Najviše o „prvom do sebe“, dečaku kojeg je, na neki način, doveo u Denver, tamo mu pomogao da se adaptira i postane ono što je sada – najbolji košarkaš na svetu.
Ako ne osvojiš sa reprezentacijom, ne vrednuju te kao one koji su osvajali
Da li Stojaković oseća da Srbija drugačije gleda Nikolu Jokića posle svega što se desilo na Olimpijskim igrama u Parizu?
„Da!”
Elaborirao je:
„Generalno, prvo što primetim je da naš narod nije bio svestan koliko je Nikola veliki košarkaš. Koliko je dobar. Jednostavno, ako ne osvojiš sa reprezentacijom nešto, ne vrednuju te kao one koji su osvajali, bez obzira da li imaš negde drugde uspehe. Bio je Nikola srebrni sa Srbijom u Riju, ali nije imao ulogu toliko važnu kao sada na Olimpijskim igrama. Moje mišljenje – deluje mi da ljudi tek sada postaju svesni koliko je on veliki igrač.“
Saglasni smo sa konstatacijom da se u Srbiji igrač vrednuje onoliko koliko daje reprezentaciji. Nije fer, ali…
„Na kraj ispadne da je tako“, sleže ramenima Stojaković na temu kako je trostruki MVP NBA lige i šampion najvećeg klupskog takmičenja tek sada „prihvaćen“ kao gigant u domovini.
A i proslava ga je učinila jednim od njih…od nas…od svih njih…nas.
„Malo ljudi zna koliko se ti momci lepo druže, koliko su dobri između sebe. Još manje zna koliko Nikoli znači Srbija. To što nije igrao na nekim prethodnim prvenstvima je samo zato što je bio izložen ogromnom naporu. Nemoguće je objasniti koliko je teško nositi celu franšizu na svojim plećima. A on je veoma odgovoran košarkaš, veoma odgovorna ličnost. Samim tim, on svaku veliku odgovornost nosi na leđima i neće da dođe nespreman da igra za Srbiju.“
Razlika između Jokića u Srbiji i Jokića u Denveru – emocije
Možda nije zahvalno da se od Stojakovića traži komentar na ovu konstataciju, jer se trenutno priprema za sezonu sa Nagetsima, ali: ipak je očigledno da je Jokić drugačiji u dresu Srbije nego u Denveru? Šta je to što je očigledno? Šta je razlika?
„Emocija“, jednostavno odgovara Ogi. „Tu je najvažnije kako on posmatra sve te momke. Kada je sa njima i kada igra za Srbiju, ipak je u njemu sve potpuno drugačije.“
Više strasti, više borbenosti, glasnije proslavljanja koševa…
„Možemo da tražimo druge uglove i reči, ali glavna je – emocija.“
Ognjen Stojaković je na leto 2023. priključen reprezentaciji Srbije. I to nije imalo veze sa činjenicom da sarađuje sa Nikolom Jokićem, jer najbolji igrač sveta nije učestvovao na Svetskom prvenstvu.
„U osnovi je bilo tako da sam sredinom prošle sezone, kada su Dragan Tarlać i Svetislav Pešić bili u Denveru, razgovarao sa njima o idejama. Očigledno se to selektoru svidelo. Onda su me pozvali u reprezentaciju. Jedna od mojih uloga bila je drugačiji pristup, način gledanja, ideje…“
Nekadašnji trener u mlađim kategorijama FMP-a dobro pamti poziv iz snova:
„Bilo je to pred prvu utakmicu serije protiv Lejkersa. Moj košarkaški san je bio da radim u reprezentaciji Srbije. NBA se slučajno desio pre toga. Spreman sam da za Srbiju učinim sve, da pomognem na koji god način mogu.“
Ko kaže da je lako igrati sa revolucionarom?
Tu se vraćamo na Jokića. Jedan od načina na koji je mogao da pomogne je privikavanje tima na Nikolu i privikavanje Nikole na tim koji je, ipak, aktuelni vicešampion sveta. Da li je to lako?
„I jeste i nije. Ljudi sa strane pričaju da je lako igrati sa Jokićem, a ne znaju koliko je teško igrati sa njim. On je atipičan, što je teško nekim igračima da prihvate. Svi moraju da se adaptiraju na njega, da se promene, a da istovremeno ostanu svoji. Mi smo odradili, rezultat kaže, dobar posao. Ali, da je lako – nije baš.“
A kažu da je uz njega sve jednostavno.
„Eh… Jeste, ali kada se adaptiraš. Moraju da se promene navike. Ipak igraš sa možda i najboljim košarkašem svih vremena u timu koji je potpuno atipičan.“
Ne volimo da postavljamo ova pitanja, ali nam je Igor Kokoškov dao šlagvort ocenom da bi Jokić mogao da ode u penziju kao najbolji košarkaš svih vremena. Dakle, gde ga rangira još subjektivniji Stojaković?
„Neću da rangiram. U kolektivnom sportu nema ni smisla to raditi. Da li je definitivno jedan od najboljih koji su igrali košarku? Apsolutno! A glavni razlog zašto ovo kažem – uz sve što je osvojio, uradio i kakva mu je statistika – jeste zato što je promenio košarku. Svi ti revolucionarni igrači su specijalni. On spada tu.“
Denver navija za Srbiju
Revoluciju je napravio i usred Amerike. Jokić i Stojaković su razlog zašto je Kevin Durent ušao u sukob sa određenim navijačima Denvera koji su na društvenim mrežama javno iskazivali veću navijačku strast prema Orlovima nego prema Americi u polufinalu Olimpijskih igara. Da li su to samo neki onlajn navijači, ili Kolorado zaista navija za Srbiju?
„Takav je utisak“, priznaje Stojaković. „Gomila mojih kolega reklo mi je: ’Nisam baš ni siguran koliko sam navijao za moju Ameriku u tom meču, u neku ruku sam i za vas.’ Pazite, oni su subjektivni jer su ljudi iz košarke. Što se ovako ljudi tiče – definitivno su mnogi navijali za nas!“
Stojaković se u svoj dom (već deset godina) u Denveru vratio posle saradnje sa slavnim Svetislavom Pešićem.
„Meni je bilo odlično! Mogao sam mnogo da naučim od jednog od najboljih evropskih trenera svih vremena, video kako razmišlja na terenu i van njega. Bilo je super što mi je dao mnogo prostora, veliko poverenje, priliku da mogu da se ubacim u trening i uskočim sa novim idejama, da na sastanku kažem šta mislim… Dakle, fenomenalna je saradnja bila iz dva razloga: zadovoljstvo je biti tu učiti i gledati, a istovremeno imati ogromno poverenje i odgovornost.“
Marko Marinović, kolega asistent u stručnom štabu Pešića, bio je gost Meridian sporta posle osvajanja bronze. Rekao je koliko su mu svi iz reprezentacije značili u momentu kada je, neposredno pred Olimpijske igre, preminuo otac.
„Prvo: Malina je fenomenalan čovek, izuzetna ličnost! Važno je biti blizu takvog čoveka sa takvom energijom. Što više takvih ljudi je potrebno reprezentaciji i srpskoj košarci, sada i u budućnosti. A kakvu snagu i posvećenosti je imao govori to što mu je otac umro dan pred put, a on je došao da pomogne na svaki način Srbiji.“
Marinović je rekao i da smatra da je Srbija rasla tokom Olimpijskih igara toliko da bi u sledećoj utakmici, posle meča za bronzu protiv Nemačke, nekoga pregazila…
„Sigurno! Više ne bismo izgubili ni od koga. Nekoga bismo razbili i 50 razlike“, potvrđuje Stojaković.
Nemoguće je odigrati savršeno, a mi smo bili na korak od toga
Samo još da je Amerika pala… O tom meču nismo želeli previše sa čovekom koji je dobro znao kako se brani Kari, kako Durent, kako Džejms…
„To je ekipa koja igra sa mnogo serija. Jedna od glavnih stavki bila je da ne dozvolimo da uđu u seriju. Nažalost, desilo se na kraju, ali je morao jedan od najboljih u istoriji košarke da uđe u ritam. Ne treba da plačemo zbog toga.“
Apsolutno.
„Odigrali smo gotovo savršenu utakmicu. Nemoguće je odigrati savršenu, a mi smo bili na samo korak od toga. Uradili smo nešto što niko nikada nije s obzirom na snagu protivnika.“
Bilo bi sjajno i da Stojaković uradi nešto što nisu mnogi. Da osvoji dve NBA titule i dve medalje sa reprezentacijom. Kakav će Denver biti posle promena u igračkom kadru (otišli Koldvel-Poup i Džekson, došli Šarić i Vestbruk).
„NBA šou mora da se nastavi. Svi sada moramo da se adaptiramo. Imamo kvalitetne igrače, samo da se rupe popune, što mladi igrači treba da urade. Kostur tima je tu. Idemo dalje.“
Tu smo razgovor sa najuspešnijim trenerom na svetu u poslednjih 14 meseci završili. Zašto ga tako oslovljavamo?
Ko je još od juna 2023. do avgusta 2024. osvojio NBA prsten, svetsko srebro i olimpijsku bronzu? Koliko njih je to uspelo u celoj karijeri?
Bonus video:
uprekic
U pravu je Stojakovic,sada Srbija obozava Jokica.
vanicdusan01
Da je Amerika pala u toj utakmici na olimpijadi svi u Srbiji bi zaboravili šta sve zameraju Jokiću a i selektoru Pešiću.