Košarkaška reprezentacija Srbije za momke mlađe od 19 godina pretrpela je ubedjiv poraz od vršnjaka iz Francuske u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, što je samo još jedan pokazatelj jednog velikog problema.
Nekada se podrazumevalo da mlađe kategorije naše zemlje odlaze na velika takmičenja i vraćaju se sa medaljom. Uglavnom je ista bila zlatna, ali čini se da je taj period sada već prošlost.
Poslednji u nizu neuspeha jeste poraz “Orlića” u četvrtfinalu od selekcije Francuske i to najubedljivijom razlikom u istoriji nokaut faze ovog takmičenja.
Poslednjih godina primat u Evropi su preuzele selekcije Španije i Francuske. Nekako se ove dve zemlje po pravilu bore za zlato ili nalaze među tri najbolje ekipe na velikim takmičenjima.
Pored toga pomenute zemlje postale su rasadnik talenata koji su kasnije u seniorskoj košarci postali jako bitan faktor u Evropi, ali i svetu. Poslednji primer je Francuz, Viktor Vembanjama, koji je bio prvi pik na ovogodišnjem NBA draftu.
Sve ove stvari nekada su karakterisale našu zemlju, odnosno našu košarku.
Poslednja generacija koja je uspela da se okiti zlatom bila je generacija momaka rođenih 2000. godine. Iz ove generacije izašli su Filip Petrušev, Uroš Trifunović i Marko Pecarski.
Petrušev i Pecarski bili su deo selekcije i momaka koji su godinu dana stariji i osvojili dva uzastopna Evropska prvenstva.
Uz pomenuti uspeh druge godine Pecarski je bio MVP ovog takmičenja.
Međutim, pored medalja za svaku pohvalu je seniorska karijera koju je pomenuti trojac izgradio. Petrušev je draftovan u NBA i tokom svoje profesionalne karijere bio član Mege, tokom pomenute sezone bio je MVP ABA lige, da bi potom branio boje Efesa i Crvene zvezde Meridianbet.
Još jedan igrač evroligaškog kalibra je Uroš Trifunović, koji je baš kao Petrušev, prve seniorske korake napravio Megi, da bi potom postao deo Partizana čije boje brani godinama uznazad.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije
Marko Pecarski, po mnogima lider ove generacije u mlađim kategorijama, nije ispunio svoj potencijal. Nakon boravka među crno-belima njegova karijera je stagnirala. Postao je standardni abaligaš i prošlu sezonu je završio u ekipi Mornara.
Ova generacija bila je samo privid generacija koje su joj prethodile. Najbolja generacija koja se takmičila u poslednje dve decenije bila je generacija momaka rođenih 1995. godine.
Nije se ni ova selekcije najbolje predstavila javnosti, pošto je na prvom Evropskom prvenstvu podbacila i ostala bez medalje, da bi kasnije usledila dva bronzana odličja.
Nekoliko godina kasnije, to se promenilo i Srbija je mogla da se ponosi ovim momcima koji su nizali uspehe.
Kako bi to košarkaški stručnjaci rekli, rezultat u mlađim kategorijama je u drugom planu, dok je primarni zadatak da se formiraju igrači za seniorski pogon.
U ovo segmentu generacija 95′ verovatno u skorijoj budućnosti neće biti prevaziđena.
Nikola Jokić predvodi ovu generaciju kao dvostruki MVP NBA i NBA šampion, dok su tu još igrači evroligaškog ili evrokup kalibra poput Marka Gudurića, Ognjena Dobrića, Ognjena Jaramaza, Dušana Ristića, Nikole Rebića, Radeta Zagorca, Dejana Davidovca…
Ima tu naravno još zvučnih imena koji i dalje igraju košarku na ozbiljnom seniorskom nivou. Nekada je ovo bila najnormalnija stvar, da iz jedne generacije izađe veliki broj igrača za A selekciju Srbije.
Čitav trend davno je pokrenuo Svetislav Pešić sa čuvenom generacijom iz Bormija, koja je 1987. pod zastavom nekadašnje Jugoslavije osvojila Svetsko prvenstvo i bila vesnik budućnosti naše košarke.
Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Slaviša Koprivica, Nebojša Ilić i mnogi drugi utabali su stazu za buduće naraštaje.
Nažalost nismo ispratili taj trag i već neko vreme ne uspevamo da se vratimo na put uspeha…
BONUS VIDEO:
Dimaria
Pa ne možemo očekivati da će svaka generacija biti međju najboljima naidje period kad nema toliko kvalitetnih igrača ,došlo je breme da mlade više sport i n zanima ..kako onda da očekujemo da imamo Budicnost u sportu generalno