Nekada davno, pre dvadesetak godina, uoči treninga nekog drugačijeg Partizana, Dragan Todorić, tada sportski direktor crno-belih, jednom rukom je šutirao na koš zagledajući s vremena na vreme oko sebe.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Je l’ to ONAJ koš”, pitali smo čoveka koji je igrao za crno-bele, a potom u klubu obavljao nekoliko funkcija.
“Čekaj… Ne, onaj drugi”, pokazao je prstom Toša na drugu stranu terena nakon kraće orijentacije. Nalazio se u Abdi Ipekči areni, u kojoj je oko 15 godina ranije morao da prepričava Aleksandru Nikoliću šta se dešava u završnici finala Kupa šampiona, jer slavni Profesor nije imao živaca da gleda. Prepričavao mu je da je Slaviša Koprivica izveo loptu do Aleksandra Đorđevića, da ovaj trči, da naskače, šutira…
Više ništa nije morao da prepričava. Profesor je mogao sam da zaključi.
Todorić, čovek koji je i prilikom tog gostovanja (verovatno) Efesu, kao i sada, bio učesnik svih trofeja koje je Partizan osvojio u svojoj slavnoj istoriji – među njima i najvećeg pehara koji je tim šutem Đorđević doneo u Humsku ulicu, 1992. godine – sada neće biti s crno-belima u Istanbulu. Ne bi ništa ni prepoznao, jer je na mestu nekadašnje Abdi Ipekči, preko zidina antičkog Konstantinopolja, izgrađena nova dvorana. Centar za razvoj turske košarke.
Ali, sve će i dalje mirisati na Partizanov najveći uspeh i titulu prvaka Evrope. Ako ništa, biće prilika da crno-beli stranci – a možda i poneki mladi igrač – čuju pripovedanje o slavnoj generaciji koja je na dalekom Bosforu pokorila kontinent.
Prilika da svi čuju – od Karlika Džonsa do Šejka Miltona, od Isaka Bonge do Bruna Fernanda, od Sterlinga Brauna do Dilana Osetkovskog, od Nika Kal… OK, Kalates dobro zna istoriju evropske košarke i veličinu Partizana. Ali, ostali bi osim podrške koju su doživeli, težine večitog derbija koju su izneli i pritiska sa kojim svakodnevno žive, mogli da na licu mesta saznaju i priču o timu koji je daleko od kuće vojevao bitke za klub koji i dalje, 34 godine kasnije, živi i bori se.
Efes će večeras (19.30) ugostiti Partizan u utakmici koja nema poseban rezultatski značaj u smislu pozicije na tabeli. Ali, u svakom drugom smislu – ova utakmica spada u važne, barem za crno-bele koji su u seriji od šest pobeda u Evroligi, a sedma bi donela novu injekciju samopouzdanja.
Od 2000. godine, Efes je imao više uspeha u međusobnim duelima (10-9) a neke od tih utakmica su bile legendarne. U novijoj istoriji, trojka Džejmsa Nanelija za pobedu na putu ka plej-ofu Evrolige… Pogodak Vladimira Lučića za trijumf u Istanbulu 2011… Nestvarni Dušan Kecman za pobedu koja je povela tim ka Fajnal-foru u Parizu…
Bilo je važnih utakmica i iz druge perspektive. Poslednji primer – prošle sezone šokantno ubedljiv poraz Partizana usred Arene.
Situacija je takva da ova dva bivša šampiona Evrope više nemaju šta da traže u borbi za plasman u dalju rundu Evrolige. Ali, istorija je tu. Nikad se ne zna kada će se desiti nešto o čemu će se ponovo pričati. I pisati.
Bonus video:
drina
Istorija je tu da se prenosi, msm da je vreme da se to znanje prenese i na sadašnje igrace.
teodora
Stranci koji su više godina tu treba da razumeju šta je to bilo 1992 godine.
ivana
U Istanbulu je ispisana velika istorija KK Partizan koja ce ce pamtiti doveka.