Bruno Šundov (44, 221), hrvatski internacionalac, koji je u karijeri bio pravi globtroter, igrao u NBA i na raznim meridijanima širom sveta, za portal Indeks je dao poduži intervju o svojoj karijeri.
Sa ogorčenjem je pričao o danima odlaska iz Splita, napravio presek NBA karijere, govorio o vremenu provedenom u evropskim klubovima, ali i o egzotičnim destinacijama na kojima je igrao, poput Filipina. Analizirajući splitski klub ishvalio je srpsku košarku, kasnije po lepom pomenuo trenera Jovicu Arsića i nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde Milutina Aleksića.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
„Split je živeo u prošlosti, na trostrukom osvajanju evropske titule. Ali, ljudi ne shvataju da je to bio šlag na torti koju su pravili desetak godina. Hteli da priznamo ili ne, to je bio plod srpske košarke, srpske filozofije koja i dan, danas funkcioniše i zbog toga im skidam kapu. Možda poneku godinu kaskaju, ali uvek se vrate na vrh, jer se dogovore i slušaju ljude s najviše iskustva. A koji je identitet hrvatske košarke? Na koji način mi igramo? Španci igraju brzo, Grci igraju tvrdo, Srbi igraju na inteligenciju, Amerikanci na fizikalije i individualnu snagu. A Hrvatska? Mi to nemamo. U prošlosti smo imali nešto dobro što je bilo plod srpske košarke, posle toga ništa”, rekao je Šundov.
Listajući stranice globtroterske karijere u kojoj je igrao za Split, Dalas, Indijanu, Boston, Klivlend, Njujork, Makabi, Alikante, Limasol, Leon, Rigu, Cibonu, Menorku, Donjeck, Kavalu, Valensiju, Lukoil…posebno je apostrofirao period proveden u Sofiji, kada je sarađivao sa Leksovčaninom Jovicom Arsićem.
„Kad me pitaju gde mi je bilo najbolje, uvek kažem u Bugarskoj. NBA ne računam, to je nešto drugo. Spojilo se sve – igrali smo dobro, dobra ekipa, trener, smeštaj, jeftina država, redovne plate… Spojile su se sve stavke koje tražiš kao igrač. Tamo sam se najbolje osećao, trener je bio odličan psiholog, dobro smo igrali i osvojili trofej. Nekoliko godina kasnije vratio se Arsić na istu poziciju i opet sam otišao tamo, dogovorili smo se sve za dva minuta. I ponovo smo igrali dobro i osvojili trofej.”
Na pitanje o petorci najboljih saigrača u karijeri, odgovorio je bez mnogo razmišljanja:
„To je lako. Stiv Neš i Dirk Novicki iz Dalasa, Pol Pirs iz Bostona, Redži Miler iz Indijane i naravno Lebron Džejms u Klivlendu.”
Još brže je odgovorio na pitanje o petorici najdražih saigrača:
„Definitivno Nikola Vujčić, zatim Milutin Aleksić, sa kojim sam igrao na Kipru, Rigi i u Donjecku, moderni plej koji je mogao da igra sve spoljne pozicije, a znao je i leđima. Srđan Subotić, sa kojim sam proveo celu mladost u klubu i reprezentaciji, zajedno smo žarili i palili u svim mlađim kategorijama, bez njega možda ni ne bih postao ovo što jesam. Sa Andrijom Žižićem sam takođe igrao u juniorskim danima, ali prošle godine i u veteranima. Kad igraš s njim, stalno te usmerava, jer zna gde će ko da ide, ima kompjuter u glavi. Sličan tip igrača i košarkaški IQ kao Vujčić. Njih dvojica su preteče Jokića i Dončića. Peti je Berni Ernandez sa kojim sam igrao dve godine u Alikanteu, plej koji mi je puno pomogao u godinama tranzicije iz NBA u evropsku košarku.”
Bonus video:
boskovicmare982
Realno gledano, Hrvatska je u globalu “plod” Srbije
davidpantelic80
Lepo je čovek rekao, da nije bilo Srba u Splitu, ne bi bilo ni titule šampiona
vanicdusan01
Ima istine u tome da hrvatska košarka nije napredovala kao ostale u regionu ali to se da popraviti.