Ulog je titula, ali za Partizan je postalo i pitanje ponosa

Da, na stolu je ozbiljno veliki ulog. Titula. Evroliga.

Ali, sada već postaje i pitanje ponosa. Makar bi trebalo da je postalo. Jer – poraz u drugom meču finalne serije ABA lige, bio je peti uzastopni neuspeh Partizana u derbijima ove sezone.

Crno-beli su za sada u ovoj takmičarskoj godini dobili samo dva okršaja sa večitim rivalom – oba u prvom delu, oba pred svojim navijačima. Izgubili su čak i onaj na „neutralnom“ terenu, u finalu Kupa Koraća u Čairu… Tu je zapravo krenula Zvezdina serija pobeda.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

A od Kupa je nekako krenuo i pad Partizana. Što je tema za posebnu analizu. Obično je Kup bio prekretnica u sezoni, trenutak od koga forma počinje da raste kako bi tim na vrhuncu bio u najvažnijem delu – onom koji se sada dešava.

Ali, Partizanova forma je od Kupa počela nekako da pada. Tačnije, ne deluje da je Valjak i u jednom trenutku uopšte uhvatio pravu formu. U prvom delu sezone je samo više pobeđivao. Imao nekako drugačiju energiju. Bolju. Toliko da se samo zahvaljući energiji vraćao iz minus 24 protiv Makabija, ili minus 15 protiv Milana… Pa, i protiv Zvezde.

Priča se još o preokretima protiv Panatinaikosa ili Monaka, prethodno Fenerbahčea… Zaista su bili čudesni, pa se zaboravljalo zašto se i kako dolazilo do situacije da su takvi preokreti uopšte bili neophodni. Zato je i nekakav generalni utisak bio drugačiji. Svakako mnogo bolji. Ali, samo u Evroligi, samo pred njihovim navijačima.  Samo do Kupa…

Dodatak – u prvom delu sezone Partizan je upisao i tri od samo četiri pobede na gostovanjima u Evroligi ove sezone. Nije zanemarljivo.

I tako, s vremena na vreme zastajući, Valjak je došao do finala ABA lige. Do onoga za šta je – kako igrači vole da kažu – igrao cele sezone.

Da, na želji i zalaganju ni sada niko crno-belima ne može da zameri… Bez toga se ne može. Ali, ne može ni samo na to da se osloni. Mora nešto i da se pogodi. Mora da se odbrani. Da se ostane miran, koncentrisan… Na kraju, mora da se napravi i dobar faul.

„Ako dobro pamtim, u prvom poluvremenu je bilo tri puta koš i faul. Ako praviš faul, neka bude dobar“, primetio je to posle druge utakmice finala i Željko Obradović, trener crno-belih.

A to je do koncentracije. Energije. Pravilnog kanalisanja emocija. Kako god hoćete. Sve ono što nije bio problem prošle sezone, u ovoj jeste. I to ne samo u ovoj finalnoj seriji, mada sada može najskuplje da košta.

Čini se i da to najveći problem stvara onima kojima ne bi smelo – najiskusnijima, onima od kojih se očekivalo da će da iznesu ovu finalnu seriju. Zato su morali da istupe momci iz drugog plana. Kao, recimo, u drugom meču Džejlin Smit, ili Mateuš Ponjitka. Bruno Kaboklo je imao dosta dobrih minuta u oba dosadašnja meča serije. Svi su debitanti u finalima na Jadranu. A najsmireniji.

Naravno da još ništa nije gotovo. Partizan i dalje ima šansu. Uostalom, i prošle sezone je bila ista situacija. I pretprošle. Jedni bi poveli 2-0, drugi izborili majstoricu…

Uostalom, sada se seli na teren iz koga crno-beli dobijaju posebne „moći“. Gde će im jak vetar sa tribina duvati u leđa. Za spas sezone moraće na krilima tog vetra i oni da polete.

Prvu šansu imaće u nedelju, od 20,30 časova.

Bonsu video: