Uroš Trifunović se predstavio medijima u Izraelu. Predstavio se i navijačima.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Potencijalni reprezentativac Srbije koji je sa spiska Svetislava Pešića otpao posle povrede koju je vukao tokom ključnog dela priprema, govorio je o onome šta navijači Makabija mogu da očekuju od njega, o državnom timu, koliko je važan večiti derbi…
„Pitali su me šta bih bio da nisam košarkaš. Nisam imao odgovor. Ovo mi je bio jedini plan. Od 15. godine svako leto je vezano za košarku. Igrao sam u Turskoj kada mi je bilo 17 godina, a onda smo kao juniori sa Srbijom osvojili zlato. Od tada sam u Beogradu. Bio sam na pozajmici u jednom srpskom timu, onda u Partizanu…“, počeo je priču Trifunović.
Šta je presudilo da potpiše za Makabi?
„Prvi put kada sam igrao u Tel Avivu, pre dve-tri godine, pozvao sam mamu i rekao joj da bih ovde lako mogao da živim. Letos, kad sam pričao sa agentom, bilo je dosta timova u igri, ali čim sam čuo za Makabi, rekao sam mu da samo tamo želim da idem.“
Sigurnost u Izraelu zbog rata ga ne muči. Barem ne iz ličnog ugla.
„Zabrinut sam za celu situaciju, ali ne lično. Samo želim sve da se završi. Ne zbog košarke, nego zbog zemlje. Svi su super-ljubazni ovde, podsećaju me na ljude u Srbiji. Ne osećam se kao stranac. U saobraćaju jedni druge psuju…“, nasmejao se Trifunović pa dodao: „Generalno se osećam sigurno. Rekli su nam da će paziti na nas, znam koga da pitam za sve što mi je potrebno…“
Prijaju mu i prvi dani saradnje sa Odedom Katašem, trenerom Makabija.
„Svi su mi rekli da je organizacija neverovatna, a to mogu da vidim posle mesec dana. Ništa kao u klubovima u kojima sam bio. A za trenera znam da je mirna osoba, sjajan stručnjak… Vidim sistem, imamo sedmoricu novih… On zna košarku. Podseća me mnogo na mog trenera u Turskoj, Orhuna Enea, sa kojim sam imao sjajan odnos. I on je bio plejmejker. Drugačije je kada igraš za trenera koji je bio na nivou na kojem ti želiš da budeš.“
A Kataš i Trifunović su igrali za Željka Obradovića – konstatovao je voditelj.
„Da, to nas spaja“, Trifunović se nasmejao.
Tri godine u Evroligi, sedam godina profesionalac… U Makabiju je veteran iako jedan od najmlađih u timu kao 24-godišnjak.
„Posebno mogu da pomognem Amerikancima koji nisu igrali Evrolige. Čak i ako su stariji od mene. Evroliga je drugi nivo, najveća razlika su tela. U reketu te uvek čekaju dve zveri. Svi znaju da igraju, ali je razlika u telima.“
Šta navijači mogu da očekuju? Uvek su ljubimci navijača igrači koji se bore, igraju odbranu… A Uroš je baš takav.
„Videćete strast, energiju, agresivnost u odbrani i napadu.“
Neće moću da oseti vrelinu domaćeg terena u Tel Avivu, ali će barem igrati u dobro poznatom Pioniru.
„Bio sam u Partizanu četiri i po godine. Navijači su stvarno važni. Oni mogu da te podignu. Ne mogu da dočekam da osetim punu dvoranu žutih dresova. To je motivacija. Ne možeš da ne daš 100 odsto.“
Kakav je tim okupio Makabi?
„Za kratko vreće je stvorena hemija. Naš najveći plus je što imamo igrače koji mogu da pokriju mnogo pozicija. To je za modernu košarku mnogo važno.“
Igra dvojku, trojku… Čak i organizatora igre.
„Igrao sam mesec i po dana plejmejkera. Ja ću se uvek prilagođavati. Verovatno mi je najdraže kada igram kao bek, kao sekundarni plejmejker.“
Trifunović kaže da nema društvene mreže, da se fokusira na teren i privatni život, da ne volim kamere… I objašnjava otkud broj šest na dresu.
„Nosio sam 32 u Partizanu. Kad sam napustio klub, želeo sam nešto drugačije. Kao mlađi sam nosio šest. Moj mlađi brat nosi šest. Tri puta dva je šest. Mamin rođendan je 3. februara. A i samo volim broj.“
Saopšteno mu je da broj šest u Makabiju ima bogatu istoriju. Da je šesticu nosio Derek Šarp, čovek koji je podigao trofej Evrolige i pogodio najvažniji šut u istoriji kluba, protiv Žalgirisa. Pre njega Tal Brodi… Istoriju Ponosa Izraela čine igrači, ali i večiti derbi sa Hapoelom.
„Derbi je utakmica koja može da promeni sezonu“, kaže Trifunović koji dobro zna šta znači bitka protiv ljutog rivala. „Najvažniji meč. Uzbuđen sam. Znam koliko je to važno. Četiri i po godine sam igrao derbije koji su na život i smrt. Ovde se ne nosi crveno.“
U Evroligi će moći da igra u Tel Avivu samo utakmice protiv Hapoela. A tada će se susresti sa Vasom Micićem.
„On mi je dobar prijatelj. Čim sam potpisao javio sam mu. Lepo je. Ali, na terenu…“
Zajedno su bili i na pripremama reprezentacije. Trifunović je otpao, Micić otišao, ali nije uspeo da donese radost Srbiji.
„Bio sam razočaran. Ali, istovremeno, imao sam problem sa nogom. Igrali smo prijateljski meč sa Bosnom i osetio sam bol. Oporavak je trajao deset dana. Oni su tada već bili u avionu za Rigu. Trudio sam se najviše što mogu, ali lekari su mi govorili da bi moglo da se pogorša ako ubrzam. Onda sam se fokusirao da budem spreman za Makabi. Svi su očekivali zlato. I ja sam očekivao. To su moji prijatelji, imamo dobru hemiju. Tužno je, jer ova generacija zaslužuje zlato.“
Bonus video:
Goran Munic
Uros je izjavom da ne nosi crveno jos vise kupio Grobare
stanko.trkulja
Nema mu druge nego da sa reči pređe na dela
kluka4002
Verujem da će se snaci pdlicno tamo igrač je koji ima kvalitet veliki i ako se dobro adaptira biće top