Zmago Sagadin priziva duh Ace Nikolića za preporod ABA lige: Jokić pečat, Vujošević car - ako se ne promeni situacija, ne bih se kladio da će dočekati sledeći jubilej

Osporavana. Na sva usta kritikovana. Predmet je košarkaških rasprava i često tačka zbog koje razgovori dolaze do usijanja. Za mnoge nepotrebna, za pojedine prevaziđena – ali uprkos svemu i dalje nepokolebljiva. Živi svoju 25. godinu i očigledno nema nameru da stane, iako se iz godine u godinu povećava broj onih koji smatraju da više ne bi trebalo da postoji.

Fakti govore da ima tri evroligaša, da se klubovi iz Austrije, Emirata, Slovačke, Rumunije i bliže okoline utrkuju da dobiju mesto među članicama. Dok se čeka raspored za narednu sezonu, polako se sprema 25 svećica i srebrni jubilej. Možda je menjala nazive, ali ideja je ostala ista i potekla je od čoveka koji je sinonim za košarku u regionu. Zmago Sagadin je bio jedan od tvoraca takmičenja koje je danas poznato kao ABA liga.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U razgovoru za Meridian sport vratio je film na 2001. godinu i dane kad je sve počelo. Kao trener Olimpije iz Ljubljane, vodio je slovenački klub do prve titule, koja je osvojena u konkurenciji koja nije sadržala srpske klubove. Godinu dana kasnije pridružila se Zvezda, a sezonu posle stigao je i Partizan. Danas liga broji 20 timova iz devet različitih zemalja.

Ljubljana je bila mesto koje je bilo vesnik lige koja će obeležiti košarku na Balkanu u 21. veku. Slovenci su prvo organizovali SBA ligu, koja je bila nagoveštaj povratka Jadranske lige.

„Nakon raspada bivše države, brzo smo ustanovili da u tako lošoj, slaboj i amaterskoj ligi kao što je bila slovenačka, Olimpija ne može raditi, razvijati igrače i opravdavati profesionalni status. Radovan Lorbek, koji je tada bio sekretar kluba, i ja kao šef struke i sportski direktor, znali smo da moramo nešto da preduzmemo. Pošto je na jugu još uvek trajalo ratno stanje – znali smo da ne možemo odmah razmišljati o obnovi lige na teritoriji bivše Jugoslavije. Zato smo se prvo povezali sa Mađarima, Česima, Slovacima i Austrijancima i napravili SBA ligu. Tu smo nas dvojica povezali najjače klubove da kompenzujemo slabu slovenačku ligu. Bilo je tu pet-šest solidnih ekipa, a sve vreme smo gledali kada će se završiti posleratno stanje, kako bismo iz Ljubljane napravili novu ligu na prostoru bivše Juge kako bismo ponovo dobili jako takmičenje koje pravi dobre igrače“, počeo je Sagadin priču za Meridian sport.

Ideja o povratku se zvanično rodila zapravo 1995. godine.

„Tada sam prvi put na jednoj konferenciji za medije izjavio da postoji grupa nas – iako smo u tom trenutku bili samo Lorbek i ja – koja razmišlja da, čim bude moguće, obnovimo ligu na prostoru bivše Juge. Zato što je to dobra liga i zato što na ovom prostoru možemo da skupimo 10 do 12 dobrih ekipa i spasemo profesionalni status nas klubova koji smo igrali Evropu.“

Opstrukcija je bilo na svakom koraku…

„Najveći problem u početku bio nam je Košarkaški savez Slovenije, koji nas je napadao, pretio i u saradnji sa FIBA pokušavao da nam našteti koliko god može. Međutim, pošto smo iz FIBA prešli u Evroligu – nisu nam mogli ništa, pa smo neutralisali pretnju saveza koji nas nikada nije podržao. U Hrvatskoj nam je na početku sagovornik bio Mirko Novosel, pa nam je okrenuo leđa, da bi tek kada je Danko Radić preuzeo savez stvorena opcija da se i hrvatski klubovi okrenu ligi. U Srbiji smo se vrlo brzo povezali sa Igorom Žeželjom, koji je bio direktor Zvezde, pa je Zvezda brzo prešla na našu stranu. U Crnoj Gori smo sarađivali sa Danilom Mitrovićem i Veskom Barovićem. I tako smo, korak po korak, slagali ligu koja je počela 2001. godine. Svuda je bilo otpora i skeptika koji su pitali šta će nam to, iako sam ja govorio da je to jedini spas za košarku na ovom prostoru.“

Sagadin vraća film na prve sezone, koje su, iz njegove vizure, bile najčistije.

„Mislim da je liga bila najbolja na početku dok smo je vodili iz Ljubljane, jer mi nismo bili opterećeni svađama. Hteli smo čist proizvod, jer je bivša liga, iako izuzetno jaka, na kraju bila korumpirana sa sudijama i svime ostalim. Rekli smo: ‘Napravićemo čistu ligu’. Kada se uključio Roman Lisac kao direktor, pošto smo Lorbek i ja bili zauzeti u klubu, uz Danka Radića, Božu Milićevića i Josipa Bilića napravljena je operativna šestorka. Roman se čvrsto postavio da liga ostane čista i da pobeđuje onaj ko je bolji. Vremenom se liga malo pokvarila. Uvek sam strahovao da, ako ne bude čista, da će se raspasti, jer u svakoj zemlji liga ima svoje protivnike, koji svakodnevno govore protiv Jadranskog prvenstva.“

Bilo je izazovnih trenutaka, ružnih scena i svađa, ali ABA liga je ostajala na nogama.

„Liga je preživela jer je bila čista. Iako se situacija malo pogoršala, i dalje nije korumpirana, već pobeđuje uglavnom onaj koji je bolji. ABA liga je živela i živeće! Naš prostor nije veliki, pa gde Slovenija, na primer, može da ima deset profesionalnih klubova?! Hrvatska takođe… Srbija može da dođe do broja od četiri, pet… Povezati se sa komšijom i biti jači – to je moto ABA lige, koja, dok je na zdravim temeljima, treba da opstane, jer sam uveren da ima potencijal i mogućnost da sve klubove u regionu čini boljim nego što jesu.“

Duh Ace Nikolića bio je vodilja pre 25 godina, a za Sagadina je i dalje. Mladi, mladi i mladi… Ponavlja iznova i iznova.

„ABA liga je bila zamišljena kao liga koja proizvodi igrače, a ne liga sačinjena od legije stranaca, kao što je danas postala. Produkcija uvek mora da bude u prvom planu. Ja sam škola legendarnog Ace Nikolića, koji je uvek govorio – selekcija, produkcija i mladi na velikoj sceni. Mi smo bili opsednuti time da pravimo igrače, a na kraju je ostalo da su Dule Vujošević i Zmago Sagadin bili retki koji su uspevali da stvaraju i igraju Evropu.“

Svaki jubilej zahteva i izbor za najboljeg. Dileme za Sagadina nije bilo.

„Za mene je čudo nad čudima Nikola Jokić. Kada je igrao onako debeljuškast u Megi, niko nije ni sanjao da igramo protiv jednog od najboljih igrača svih vremena. On je de fakto pokazao da je sve u radu, da se najbolji igrači ne rađaju, već prave. On je radom došao do neba i mislim da je dao ključni pečat ABA ligi, iako je sve to na kraju krunisao u NBA ligi.“

Isti slučaj je bio i što se tiče trenera.

„Za mene je Dule Vujošević car i legenda ABA lige. Mi smo se potajno voleli, iako smo bili ljuti rivali na terenu, jer smo imali veoma sličnu filozofiju i razmišljali na isti način. Škola profesora Ace Nikolića, čiji sam deo i ja, uvek je govorila: selekcija, selekcija, produkcija. Traženje, pripremanje i brzo guranje mladih igrača u prvi plan. Na kraju je ostalo samo malo stručnjaka, poput Duleta, koji su se time bavili – da prave vrhunski rezultat u Evropi i istovremeno stvaraju kvalitetne mlade igrače.“

Sagadin je imao poruku za sve klubove u ABA ligi.

„Srpska košarka, kao uostalom i ostale u regionu, mora da se vrati produkciji. U Partizanu i Zvezdi, kao i u drugim klubovima, mora da igra sedam ili osam domaćih igrača i možda četiri stranca. A ne da bude 90 odsto stranaca! Te ‘stranačke legije’ uništavaju košarku na ovom prostoru i teraju mlade igrače da idu u Evropu i Ameriku jer ovde više ne dobijaju priliku da se razvijaju. Nema više Duleta, nema više Sagadina, niko ne gura te mlade momke i to je katastrofa!“

Zato navodi i razlog zbog kojeg se sve više gubi interesovanje kod navijača.

„Publika gubi identifikaciju kada tim igra ABA ligu ‘levom rukom’ jer sa desnom igra Evroligu. To je negledljivo! Spas je u produkciji i okretanju mladima. Danas treneri to ne rade jer su pod ogromnim pritiskom čelnika klubova koji su ‘kauboji’ i trče samo za nekim kvazi-rezultatom, a kada ga ne ostvare – onda su im krivi treneri. Moramo da slušamo zvuk predaka – Ace Nikolića! Mladi ljudi, domaći igrači – to žele ljudi u regionu.“

Sagadinova priča navela je na pitanje o eventualnom pravilniku koji bi propisao imperativ mladih u timovima ABA lige.

„Uvođenje pravila nije moguće, zbog zakona, Evropske unije i sličnog… Ali, iako možda pravila ne mogu da donesu tu vrstu promene, zdrava pamet može. Politika klubova treba da bude više okrenuta mladima – da ne menjaš svake godine po 10 igrača, nego da eventualno dovedeš trojicu, četvoricu momaka u odnosu na prošlu sezonu, jer to znači da imaš kontinuitet. Ne smemo da zaboravimo – svet ostaje na mladima.“

Iako veruje u projekat ABA lige, istovremeno je realan čovek.

„Nadam se da će doživeti 50 godina, ali se ne bih kladio u to. Pogotovo ako se ne promeni klupska politika i ako se klubovi ne vrate produkciji. Sa ovim ‘stranačkim legijama’ i lošom identifikacijom publike sa timovima, teško liga može da preživi i da ima svetlu budućnost“, zaključio je Sagadin za Meridian sport.

Bonus video: