Na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, zastavu Srbije nosio je Dušan Mandić. Ispostavilo se da je sjajni srpski vaterpolista, sa saigračima iz reprezentacije, stavio zlatan potpis na učešće našeg olimpijskog tima u Gradu svetlosti, kao što je slično uradio pre tri godine u Tokiju i 2016. u Rio de Žaneiru.
Rekord iz japanske prestonice od devet odličja ostao je na snazi, a za dvocifren broj ćemo da sačekamo, nadamo se samo do Los Anđelesa.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Uspesi srpskog tima počeli su četvrtog dana medaljom u streljaštvu. I to najsjanijom. Zorana Arunović i Damir Mikec su posle preokreta u disciplini deset metara vazdušni pištolj pogodili zlato na oduševljenje nacije.
Čekali smo do pet dana za drugo odličje. I – opet zlato. Dugo će se pamtiti i prepričavati kako je Novak Đoković u Parizu ostvario dečački san i zaokružio najimpresivniju tenisku kolekciju u istoriji.
Slavila je Srbija, svet se poklonio. Novak je postao olimpijski šampion u 38. godini. Podvig za sva vremena. Gravura na tituli najvećeg ikada.
Na treću medalju čekali smo do 14. olimpijskog dana, kada su vaterpolisti pokazali od čega su. Pošto su u poslednoj sekundi četvrfinala torpedovali Grke, sada već bivše olimpijske vicešampione, penjanje na pobedničko postolje obezbedili su trijmfom u polufinalu nad Amerikancima, predvođenim s klupe jednim od zlatnih srpskih momaka Dejanom Udovičićem.
A u finalu, protiv Hrvatske? Pa, sve ste videli. Trećim uzastopnim zlatom su se upisali na listu besmrtnih olimpijaca iz celog sveta. A nema ih mnogo…
Istog dana kada su vaterpolisti obezbedili treću medalju (plasirali se u finale), Aleksandra Perišić je nastavila uspešan niz srpskog taekvandoa na Olimpijskim igrama. Nažalost, zastala je u finalu, ali srebrom je najavila još sjajniju budućnost ovog sporta u nas, koji su proslavile olimpijska šampionka iz Londona i Tokija Milica Mandić i “srebrna” iz Rija i “bronzana” iz Tokija Tijana Bogdanović.
I za kraj – košarkaši. Bili su na pragu malo je reći senzacionalne pobede nad selekcijom SAD u polufinalu. Malo im je nedostajalo sreće, ali možda i nečije pravičnosti da američke snove pretvore u noćnu moru, sigurno veću nego što je bila u Atini 2004. Ali, taj poraz kao i trijumf nad svetskim šampionom Nemačkom u borbi za treće mesto učenika profesora Svetislava Pešića pokazali da spski san o padu NBA imperije nije nerealan.
Kad se podvuče crta – pet medalja, tri zlata, srebro i bronza.
Džudisti Strahinja Bunčić, Milica Žabić zaustavljeni su u repasažu za bronzu, dok je rvač Hetik Cabolov bio na 30-ak sekundi od trećeg mesta, ali nije izdržao poslednji nalet četvorostrukog svetskog šampiona Dejka.
Do finala su stigli Lazar Kovačević (puška 50 m trostav – osmi), ponovo Damir Mikec (vazdušni pištolj 10 metara – sedmi), zatim veslači Martin Mačković i Nikolaj Pimenov (sedmi), a kajakaši Marko Dragosavljević, Anđelo Džombeta, Marko Novaković i Vladimir Torubarov bili su šesti u K-4 500 metara disciplini.
Srbija je u Pariz otputovala sa 112 takmičara i nema sumnje da su svi pružili maksimum kako bi se kući vratili sa medaljom oko vrata, ali nedostajalo je i sreće. Kao recimo sjajnoj Angelini Topić, koja je sa povredom skočnog zgloba izborila finale u skoku uvis. Ali, nije mogla da skače za medalju zbog ozbiljnosti povrede…
Biće za Angelinu još prilika, kao i za druge sportiste. Posle Pariza slavimo Novaka Đokovića, vaterpoliste, košarkašake, Aleksandru Perišić, Zoranu Arunović i Damira Mikeca…
Pa do sledećeg viđenja – u Los Anđelesu 2028. godine.
Bonus video:
vanicdusan01
Jeste bio skroman početak za naše sportiste ali smo se ipak okitili medaljama.
kluka4002
Za ovsko malu zemlju svaki uspeh je ogroman treba da budemo ponosni na sve naše predstavnike koji su učestvovali na OI