Lavina emocija izlazila je iz njega. Gotovo da se tresla “Dudova šuma”. Aleksandar Mitrović je svakim gestom pokazivao koliko mu je stalo da Spartak pobedi. Radovao se, skakao, proživljavao svaki osvojen poen i svaku grešku… A na kraju eksplodirao.
Kamere i foto aparati su uspeli sjajno da uhvate te trenutke, pa čak i oni koji nisu bili, na fotografijama i snimcima mogu dobro da razumeju kakvu emociju je preneo na teren ovaj čovek.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Za mušku odbojku u Srbiji već nekoliko godina govore mnogi da je na aparatima. Klubovi na evropskoj sceni nemaju važnu ulogu, reprezentacija je daleko od svetskog i evropskog vrha, za mlađe kategorije više nije čudno kad se ne plasiraju na veliko takmičenje. Zato posebno raduje videti nekoga ko ima ogromnu želju da oživi ovaj sport…
U Subotici se ove sezone piše jedna lepa priča. Istina, i prethodnih godina bilo je tamo nešto posebno. Domaći teren, publika, partije iznad realnih mogućnosti… Ništa to nije strano ni za prethodne generacije Spartaka, ali ovo sada… Ipak je korak dalje. Samim tim je kao rezultat stigao prvi trofej posle 51 godine čekanja!
Aleksandar Mitrović režirao čudo u Subotici: Spartak uzeo prvi trofej posle pola veka!
Kada se pogleda sastav na papiru – teško da bi bilo ko na početku sezone rekao: ‘Oni su favoriti za osvajanje’. Ne zato što nemaju kvalitet, već zato što je bila nepoznanica za mnoge koliko mogu da pruže… Već posle nekoliko meseci ispostavilo se da su stranci bili pun pogodak, da su neki domaći igrači potpuno oživeli karijere, da su oni iskusniji doneli upravo ono što se od njih očekivalo – stabilnost i sigurnost.
U ovakvoj ekipi se možda najbolje vidi trenerski pečat. Ako pogledamo realno, retko koji trener bi rekao: ‘Da, staviću Vidaka Cvetkovića na prijem servisa i on će mi doneti mnogo‘. Ili: ‘Pružiću šansu Andreju Huzejroviću i on će biti naš prvi dizač kada budemo napadali trofeje u Kupu i prvenstvu‘.
Jasno, nije od početka sve to bilo pesma, ali očigledno da se vremenom gradilo poverenje… Pronašao je Aleksandar pravi pristup prema igračima a oni su mu uzvratili na terenu na najbolji mogući način.
Iskusan tandem na mreži Stevan Simić – Vuk Milutinović, nekadašnje nade Partizana – Andrej Huzejrović i Vidak Cvetković, sjajni stranci Jakub Ziobrovski i Sem Flauerdej. Uz njih je u postavi jedan starosedelac – libero Dario Peić.
Lazar Stević je uvek prvi spreman da uđe, a šansu čekaju i Sergej i Andrej Cvitković, Ognjen Šuvački, Uroš Marodić, Nemanja Boić, Kristian Šebek, Mateo Sitarić… U stručnom štabu su Mitroviću pomoćnici Uroš Kecman i Stefan Laković. Obojica nekadašnji odbojkaši Spartaka. Svi navedeni imaju podršku Uprave kluba, za koju sa svih strana mogu da se čuju iskrene reči hvale.
Prevagu je sigurno napravio Poljak Jakub Ziobrovski – čovek kome su nekada predviđali veliku karijeru. Povrede su ga usporile, a da tako nije bilo – ne bismo ga danas sigurno gledali u Superligi Srbije. Mitrović je uspeo razgovorom da ga ubedi da treba da dođe i taj dogovor bio je ključni trenutak za sklapanje ove slagalice.
Nekadašnji reprezentativac naše zemlje je osvojio prvi trenerski trofej. Nagovestio je da ima to nešto što je potrebno za ovu profesiju… Tek je počeo, ali deluje spreman za velika dela. Prvi naredni cilj je šampionska titula.
Bonus video:
marija
Na zalost nasi odbojkasi,isto kao i fudbaleri,dobri su samo za domacu upotrebu…