Bivša igračica Zvezde ove godine u Limasolu: Želela sam mnogo dobru finansijsku ponudu ili more - iskočio je Kipar

Lazarevac, Pančevo, Ub, Beograd, Sremska Mitrovica pa Limasol. Sanja Đurđević je ove godine završila prvi inostrani transfer. Iskočila je iz zone komfora i otišla na Kipar. U prethodna dva meseca se upoznavala sa novom sredinom, ligom, saigračicama, klimom i kulturom… Sad je već kao domaća. I u glasu joj se čuje da je srećna i zadovoljna.

Baš kao što se to obično očekuje od libera – širi oko sebe pozitivnu energiju, trudi se, radi i podiže ekipu. Loše situacije gleda kao lekcije. Ne osvrće se na ono što je bilo, nego svakog dana gura ka napred…

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Razgovor za Meridian Sport započela je objašnjenjem – otkud baš Kipar kao prva inostrana destinacija.

“Godinama već gledam i tražim… Nisam otišla u inostranstvo kad sam bila mlada, ostala sam te godine u Zvezdi… Posle sam razmišljala da li da idem ili da ne idem. Bila sam u fazonu – da bude neka veoma dobra finansijska ponuda ili more, ako već idem sa 27 godina. Ranije se pojavila neka opcija za Portugaliju, ali nije se realizovalo. Sad je iskočio Kipar. Bila sam i ranije tamo, prelepa je zemlja, a i čula sam da se poboljšala liga. Nije bolja od naše, ali ima ekipa koje su kvalitetne. Postava je dobra. Rekla sam zašto da ne… U Srbiji sam obišla sve klubove koji su pri vrhu, a sve ovo što sam navela me dovelo ovde na more“, ispričala je Sanja Đurđević.

Dok detaljnije opisuje život van terena, nema mnogo zamerki.

“Mi Srbi volimo Grke, imamo sličan mentalitet. Nisam imala vremena preterano da upoznam Kipar i mnogo ljudi. Ali, imam cimerku, ona je sa Kipra, a majka joj je Bugarka. Baš mi je super, uklopile smo se, tako da mi je prelepo. Ima mnogo stranaca, turistička je destinacija, ali sve je sporo, bez stresa, nervoze. Žive lepo ovde… Ima i mnogo Ukrajinaca, Rusa… Ima i luksuznih delova, a ima i tradicionalnih, koji su mi uvek lepši, a i ostaće. Uživam stvarno. I dalje se navikavam…“.

Što se odbojke tiče – nije baš sve kako je zamišljala dok nije stigla.

“Treninzi su mi u sred dana, svaki dan imamo video. Trener je Italijan. On pokušava da ubaci taj italijanski sistem. Budemo nekad umorni, po ceo dan smo u hali. Ideš da igraš na Kipar, ne očekuješ da ćeš biti po ceo dan u dvorani. Ali, dobro, ne žalim se“, nasmejala se Sanja. “Nedostajalo mi je odbojka veoma. Sa Sremom sam završila sezonu u martu. Trenirala sam sa Radničkim i čekala da se nešto desi. Tražila i dočekala moje more. Stvarno mi je super. Novo iskustvo… Ja sam takva – uklopiću se gde god“.

Pojasnila je i kako funkcioniše odbojkaško takmičenje na Kipru, kakav je klub, a kakva konkurencija.

“Moj klub je bio vicešampion prošle sezone, a sada smo drugi na tabeli. Imaju neobičan sistem – ne igraju klasičan plej-of. Igra se na kraju fajnal-for, ali računaju poene iz cele lige. Ko skupi najviše poena osvaja titulu. Ako kreneš loše, teško je da stigneš. Ima ta jedna ekipa koja je prva – Olimpijada. Za nju igra Malina Terel koja je bila u TENT-u. Igraju Evropu, kompletni su, imaju dobru klupu. Mogu da se pobede, ali opet nije isto kad imaš kompletan roster i kad imaš pet igrača koji ti igraju cele sezone i raspadaju se posle. Videćemo… Igraš stvarno svaku utakmicu da pobediš, jer znači svaki bod. Kad se završi liga onda se posle igra Kup sistemom eliminacije…“.

TEŠKO JE LIBERU DA NAĐE KLUB, KADA NIJE U REPREZENTACIJI

Sanja je na svojoj koži osetila koliko je teško da libero pronađe inostrani angažman. Tako je generalno stanje u odbojci – jer klubovi obično žele stranca na drugoj poziciji.

“Kao i svaki libero se ne slažem s tim, jer je libero uvek potreban da krpi svašta. Ali, razumem taj momenat. Svi žrtvuju tu poziciju zbog broja stranaca. Sad su svima bitni napadači, dizači… Ja već nekoliko godina gledam, ali eto… Već dve godine nemam konekciju sa reprezentacijom, nisam tamo i onda je još teže. Kad god izađe nešto dobro traži se libero sa spiska reprezentacije“.

Kad je domaća liga u pitanju – Sanja je tokom poslednjih godina igrala za Ub, Zvezdu i Srem.

“Nisam osetila da sam prerasla. Bila mi je potrebna promena. Toliko godina igram odbojku, htela sam da probam. Na kraju krajeva da ne bude da nisam. Ja i u Srbiji svake godine imam novo iskustvo. Mnogo žena, promena, ekipe se stalno menjaju… Jedino je Pazova godinama imala jednu ekipu na okupu, a evo i oni su prošle godine promenili tim. Htela sam novo iskustvo. I da je lepo i da je loše – treba da se doživi“.

Kada sagleda sve domaće epizode, jednu izdvaja kao najuspešniju.

“Vrhunac je titula na Ubu. Najveće uspehe sam imala u tom klubu. Ali, kad pogledam i vreme provedeno u Zvezdi – imali smo lepe uspehe i u Evropi. Ne mogu da kažem u ligi… Ali, opet su to bile sezone sa novim iskustvima. Igrala sam u tim momentima sa mojim najboljim prijateljima – zbog toga mi je bilo baš drago. Vrhunac je definitivno ta titula na Ubu i medalja sa reprezentacijom 2022. godine. Mnogo mi znači što sam i to doživela“.

Kad priča o najboljim prijateljima, naravno misli na Jelenu Stojić i Anu Jakšić.

“Prve godine u Zvezdi sam bila samo sa Jelenom, a druge smo bile sve tri zajedno. Uklopile smo se… Meni prija. Libero ne može da igra za sebe. Bez ostatka tima ne mogu ništa. Ja zapravo igram samo za ekipu, statistika mi ne znači ništa. Mogu da dodam prijem najbolje na svetu, ako ne uzmemo poen, meni se to briše. Volim lepu energiju, značila mi je ta godina, bez obzira na to što smo bili četvrti. Ja sam se osećala lepo u terenu i to najviše pamtim“.

I sezona u dresu Srema bila je za Sanju jedna od dražih.

“Mnogo mi je značila u životu, posle svih pritisaka i stresova. Svake godine imaš pritisak da osvojiš… A u Sremu je samo bio cilj da svi igramo svoju najbolju odbojku i da pokažemo sve što možemo, pa dokle doguramo. Na kraju je bila i uspešna godina – igrali smo dobro, energično, svaka utakmica je bila dobra borba. Takav osećaj nisam imala u ekipama koje su pravljene da osvoje. Za mene je ova sezona bila lepa i relaksirajuća“, podvukla je Sanja Đurđević.

Bonus video: