Završena je sezona Fenerbahčea, završena je i karijera Poljakinje Agnješke Korneljuk. Iskusna odbojkašica je odlučila da stavi tačku na igračku priču i posveti se nekim drugim poglavljima.
Rođena je 1994. godine, visoka je dva metra, a igrala je u Poljskoj, Italiji i Turskoj. Uz klupske izazove, gradila je i uspešnu reprezentativnu karijeru.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Ona je na Instagramu objavila post kojim je pojasnila svoju odluku:
“Zašto sam odlagala ovaj oproštaj? Jer ih niko ne voli… a ovaj oproštaj je poseban, jer se posle više od 20 godina treninga, igranja za reprezentaciju od 2012. godine i profesionalnog igranja u klubovima od 2013. godine završava jedno poglavlje mog života.
Ali ovaj oproštaj ne treba da bude tužan – treba da bude kao odbojka, puna pozitivnih emocija. Upravo takva osećanja mi je pružao ovaj prelepi timski sport i upravo takva sam želela da prenesem navijačima, iako je svako ko me poznaje video i moje suze i ljutnju… Uvek sam u svemu tome bila iskrena i nikada nisam glumila nekog drugog.
Hvala porodici koja je podnosila godine razdvojenosti i uvek navijala za mene. Hvala prijateljicama i prijateljima koji su zahvaljujući odbojci ušli u moj život i ostali zauvek. Hvala ljudima koje sam srela na svom odbojkaškom putu i koji su mi pomogli da napredujem. I onima koji nisu pomagali, već kritikovali i olako sudili, iako me nisu poznavali – i vama hvala, jer sam zahvaljujući vama postala još jača.
Hvala saigračicama, trenerima, stručnim štabovima i predsednicima klubova. Ljudi stvaraju timove, uspehe i emocije – i to je u odbojci bilo najlepše. Navijači, bez vas ne bi bilo ni nas – sportista. Stvarali ste neverovatnu atmosferu; uvek bih se naježila kada smo zajedno pevali himnu. Hvala vam na podršci, povicima, zajedničkim pobedama i porazima.
Odbojci sam dala celo svoje srce, reprezentaciji sam pružila onoliko koliko sam mogla – i u teškim i u lepim trenucima. Predstavljanje Poljske za mene je uvek bila ogromna čast… Sada žudim za drugačijom ljubavlju, još većom, za ostvarenjem velikih životnih snova (Nisam trudna, gospođo Evo M.).
Bože, hvala Ti! Bez Tebe ne bih bila ista osoba ni odbojkašica. Hvala Ti za sve ove godine bez povreda, za igru sa verom i nadom. Hvala Ti što bdiješ nada mnom i pokazuješ mi ono što je najvažnije“.
Bonus video:
