Neke igračice odlaze tiho. Toliko tiho da tek kada se povuku shvatite koliko su dugo bile tu. Kada je Jovana Brakočević Kancijan (38) objavila da završava karijeru, završilo se jedno od najdužih i najuspešnijih poglavlja srpske odbojke.
Generacije navijača odrasle su uz njene poene. Još kao devojčica iz Poštara odskakala je od vršnjakinja. Visoka, mršava, sa razornim napadom i ogromnim potencijalom. Vrlo brzo postalo je jasno da Srbija dobija korektora za najveću scenu. I dobila ga je. Definitivno.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Dok je srpska ženska odbojka rasla iz godine u godinu, rasla je i Jovana. Bila je deo generacije koja je verovala da Srbija može da se meri sa najboljima i onda kada ostatak Evrope još nije bio sasvim siguran u to. Od 2006. godine pa narednu deceniju njeno ime bilo je neizostavan deo reprezentacije.
Bila je tu kada su se pisali prvi veliki uspesi. Kada je Srbija 2011. godine u Beogradu osvojila prvo evropsko zlato. Kada je generacija predvođena Majom Ognjenović, Jelenom Nikolić, Suzanom Ćebić i ostalima počela da gradi temelje budućih medalja.
Neke od najvećih uspeha koje danas uzimamo zdravo za gotovo možda nikada ne bi došli da nije bilo upravo tih devojaka. A među njima je bila i Jovana.
Njena klupska karijera vodila ju je kroz gotovo ceo svet. Italija, Turska, Kina, Japan, Azerbejdžan, Kazahstan, Rumunija, Poljska, Indonezija, Amerika… Ipak, za mnoge će vrhunac ostati period u Vakifbanku, kada je bila na samom vrhu svetske odbojke.
Paradoks njene karijere jeste što bi verovatno i danas bila jedna od najeksponiranijih figura srpske odbojke da se u međuvremenu nije pojavila jedna od najvećih igračica koje je ovaj sport ikada video.
Baš posle dve godine provedene u Vakifbanku (2012-2014), desilo se da na Svetskom prvenstvu ulogu prvog korektora Zoran Terzić dodeli 17-godišnjoj Tijani Bošković. Srbija je donela odluku da budućnost preda u ruke bisera iz Hercegovine. Mnogi bi se borili protiv toga. Jovana nije. Godinama kasnije objasnila je zbog čega.
“Dala sam maksimum i ispunjena sam potpuno. Kada je krenula da se diže srpska odbojka, bila sam jedna od mlađih. Dugo sam bila deo te priče i tada je bilo moje vreme. Sada u reprezentaciji za mene nema mesta, ne želim da se trpam među mlađe, među talentovane devojke koje treba da napreduju. Sve je to normalan proces. Kao što su se neke devojke sklonile zbog mene, tako sam se ja sklonila zbog mlađih. I to je normalno, tako treba da bude. Ne treba da se držimo za nešto i osporavamo drugima napredak, to bi bilo sebično i potpuno pogrešno, ja nisam takva osoba. Znala sam kada treba da se povučem, posle Rija je bio pravi trenutak definitivno“, rekla je Jovana u jednom intervjuu 2021. godine.
Nije to bila samo sportska odluka. Posle Olimpijskih igara u Riju 2016. godine postojali su i mnogo važniji razlozi.
“Možda sam fizički mogla duže da igram za Srbiju, ali psihički ne. Mnogo mi je teško palo kada sam na poslednjim Olimpijskim igrama bila mesec dana odvojena od sina, koji je imao samo osam meseci. Ne mogu ni danas sebi to da oprostim“.
Možda baš te dve izjave najbolje opisuju Jovanu. Znala je kada treba da se bori. Ali je znala i kada treba da se skloni. Bez gorčine. Bez potrebe da zauzima mesto koje više pripada nekom drugom. I možda je baš zato ostala toliko poštovana među saigračicama i rivalima. Juče je i zvanično stavila tačku.
Posle klubova širom sveta, hiljada poena, medalja, pobeda i poraza, oprostila se od sporta koji joj je obeležio život.
“Odbojka mi je dala toliko toga. Volela sam svaki sekund proveden na terenu. Bila je i zauvek će biti moje srećno mesto“.
Poslednje poglavlje igračke karijere ispisala je u Americi. Već neko vreme moglo se naslutiti da se približava kraj jednog velikog puta, ali ne i kraj njene veze sa odbojkom. Naprotiv.
Dok je još igrala, Jovana je ozbiljno radila na svom trenerskom usavršavanju. Edukovala se, sticala nova znanja i pripremala za dan kada će bogato iskustvo sa najvećih svetskih scena početi da prenosi nekim novim generacijama.
Zato njena objava ne deluje kao oproštaj od odbojke. Više kao zatvaranje jednog i otvaranje novog poglavlja. Na kraju, možda je upravo u rečenici da je odbojka njeno “srećno mesto” stala cela njena karijera.
Bila je jedna od najboljih na svetu. Bila je deo generacije koja je Srbiju dovela među najbolje. Jedna od onih koje su gradile put kojim će kasnije koračati nove šampionke.
Jedna od najboljih srpskih odbojkašica svih vremena završila karijeru
NAJVEĆI USPESI SA REPREZENTACIJOM
SP: bronza 2006.
EP: zlato 2011, srebro 2007.
OI: srebro 2016.
NAJVEĆA DOSTIGNUĆA SA KLUBOVIMA
Liga šampiona 2013, šampionka Italije 2016, prvak Turske 2013. i 2014, šampion Poljske 2021. i 2022, prvak Rumunije 2018, šampion Srbije 2006. i 2007, prvak Kazahstana 2017…
Bonus video:
