Više od dve decenije Grčka je čekala na ženski tim u grupnoj fazi Lige šampiona. Dugačak post prekinuo je Olimpijakos, koji je uspešno prošao kvalifikacije. Klub iz Pireja će prvi put u istoriji biti u ovoj fazi elitnog takmičenja… Sve se lepo nacrtalo, a i sve je povezano sa dolaskom Jovane Stevanović.
Trofejna igračica ne samo da zna kako se igra Liga šampiona, nego zna i kako se osvaja. Posle bogate karijere u Italiji, potom i dve sezone u turskom Ezačibašiju, odlučila se za nešto sasvim drugačije. Potpisala je za Olimpijakos i defintivno napravila pravi potez.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Drago mi je deo što sam deo istorijske priče. To je i bio neki plan – da se uđe u grupu. Sad, šta god bog da… Jaka nam je grupa, teška, ali to je sport. Iz mog iskustva, svašta može da se desi. Treba da budemo pozitivni, svaku utakmicu da odigramo maksimalno, pa se nadamo da ćemo proći i grupu. Po komentarima u klubu, a i po mrežama – barem ono što mi kažu pošto ja ne čitam – navijači su ponosni na nas. Mislim da su svi zadovoljni“, ispričala je Jovana Stevanović na početku razgovora za Meridian Sport.
Zanimljivo, grčki klub je u grupi sa Jovanina dva bivša tima – Ezačibašijem i Vero Volej Milanom, kao i srpskim šampionom iz Lajkovca.
“Imam mnogo prijatelja u obe ekipe… Naravno, svake godine su sve jači i jači. Ozbiljni su klubovi. Mi ćemo se potruditi da damo maksimum. Olimpijakos treba da iskoristi šansu koja mu je data. A što se Železničara tiče – jedva čekam u Srbiji da zaigram“.
Pojasnila je i kako je došlo do prelaska u Olimpijakos i dolaska u grčku ligu.
“Imala sam i druge ponude, ali ova mi je bila najprimamljivija. Pre svega jer je veliki klub, veliko ime, osvajali su trofeje. Posle Crvene zvezde mi je bilo prirodno da zaigram i za Olimpijakos. Veliki udeo je imala i Milica Kubura u pregovorima. Njen sin je moj kum, tako da mi je bilo bitno i da sa njima provodim vreme“.
U Pireju je ponovo dobila priliku da sarađuje sa Brankom Kovačevićem.
“Sa Banetom stvarno ide sve veoma lepo. Nekoliko puta sam u reprezentaciji imala priliku da radim s njim kad je obavljao ulogu prvog trenera, dok Terza nije putovao sa nama… Imamo odličan odnos, veoma je dobar trener, prezadovoljna sam. Sve pohvale za Baneta. Strpljenje, pogled na odbojku, kvalitet… Sve na visokom nivou. Ima velike zasluge za sve ove rezultate do sada jer nas je sjajno poređao. U prvoj postavi su neke i veoma neiskusne igračice, ali on je sve to uklopio. Veoma lepo igramo, lepo je gledati kako igramo odbojku i kako se krećemo po terenu“.
Prijateljstvo sa Milicom Kuburom je dugogodišnje – pa nije ni čudo što se pretvorilo u kumstvo.
“Nismo igrale zajedno od Zvezde, čini mi se 12 godina. Njen put je bio drugačiji, išla je i na koledž. Ja sam pratila put profesionalne odbojke. Neverovatno da smo se spojile. Veoma sam srećna što igramo zajedno i što imamo vremena i da se družimo. Kumovi smo – a na to sam najviše ponosna“.
Svi sportisti koji se odluče u nekim zrelijim godinama za Grčku kao razloge navode i ono što je van terena.
“Prija mi baš ovde, mnogo je lepo, klima… Do pre dve nedelje je moglo da se ide na plažu i da se kupa. Noćni život još nisam iskusila, jer se stvarno mnogo igralo. Ljudi su drugačiji koji žive na moru, opušteniji su, manje je nervoze“.
Osvrnula se potom i na period koji je provela u dresu Ezačibašija.
“Prvom godinom sam veoma zadovoljna. Tad smo osvojili Svetsko klupsko… Druga godina je za mene lično bila teža… Celokupno iskustvo je lepo, Istanbul je prelep grad i dobra odbojka se igra. Ali… Očekivala sam veću ulogu u toj drugoj sezoni. Mislim da Ezačibaši nije iskoristio moj potencijal do kraja. Imao je priliku i mogao je da osvoji više nego što je to uradio“.
Ipak, dolazak u Tursku iz današnje perspektive nije bio loš potez.
“Nije mi greška… Daleko od toga. Posle 10 godina u Italiji… Sa 30 godina sam rekla da je vreme da iskusim i nešto drugo. Bila mi je potrebna nova avantura, život u nekom drugom gradu, druga liga, ljudi… Italija je moja komfor zona, odrasla sam tamo. Moja druga kuća… Osetila sam da je vreme da nešto malo promenim. Nema kajanja, uživala sam. Samo u drugoj godini me nisu iskoristili onoliko koliko bi bilo dobro jer mislim da bi imali mnogo više uspeha“.
Prethodno leto za Jovanu je bilo slobodno – na to poslednjih godina nije navikla.
“Bilo je neobično, ali iskoristila sam za putovanja, more, odmor… Posle toga su krenule pripreme. Morala sam da dođem spremna, tako da taj odmor brzo prođe. Važno da sam uživala. Bila sam kući posle mnogo vremena – i sa porodicom i sa prijateljima u Beogradu. Konačno nisam morala posle dva dana da idem i letim dalje. Za sve sam imala vremena – natenane da uživam u Beogradu“.
Poslednje takmičenje na kome je bila sa reprezentacijom nije joj ostalo u lepom sećanju. Olimpijske igre u Parizu nisu prošle kako su se devojke nadale.
“Gorak je ukus ostao, definitivno. Mislim da je prestalo da me boli pre nekoliko dana… Kad se to spomene baš je gorak ukus zbog rezultata. Ali, sama činjenica da sam dva puta bila na Olimpijskim igrama je velika stvar. Neuspeh je bio veliki šok, posebno za nas tamo koji smo bili. Ali, idemo dalje“.
Ono što je važno – Stevanovićeva se posle pauze koju je imala u nacionalnom timu vratila 2022. godine kod Danijelea Santarelija. Vrlo brzo je pokazala koliko znači Srbiji.
“Veoma mi je bitno bilo što sam se vratila tada. Meni je igranje za Srbiju nešto najlepše… Nije nikakav kliše. Najviše uživam kad sam u reprezentaciji, igram za svoje ljude. Balkon i sve to – nema ništa lepše. Kad je stigao poziv od Santarelija bila sam presrećna. Tad sam mu rekla da može da računa na mene za sve – i za Ligu nacija i sve ostalo. To je bio najbolji povratak – medalja na VNL, a posle i na Svetskom prvenstvu. Odigrali smo na visokom nivou baš…“.
Posebno dramatična bila je četvrtfinala utakmica sa Poljskom, kada je u prelomnim trenucima Jovana povlačila ključne poteze.
“Samo odjednom je krenulo ludilo. Ali, odlučile smo da im nećemo dati pobedu. Sećam se kao juče da je bilo. Znam da smo rekle u krugu – ovo je naše i ničije drugo“.
Ove godine je reprezentativne akcije pratila iz drugačije uloge.
“Nedostajalo mi je… Bila sam i na tribinama. Gledala sam prijateljsku protiv Rusije, pratila sam Svetsko prvenstvo preko neta. Bolno je gledati kada se Srbija ne bori za medalju, kao što smo svi navikli… Ali, splet tih događaja je prirodan. Polako, biće ponovo zlatno doba, sigurno”.
Na njenoj poziciji veruje da ima prave naslednice.
“Uvek je Srbija bila najjača na srednjem blokeru. Od pamtiveka… Verujem da će ostati tako. Hena je za mene veliki profesionalac, vidi se ta energija u terenu. Mogu da vidim sebe u njoj, kako sam se nekad osećala kad sam bila u terenu. Nema samo odbojkaški talenat, nego i tu sjajnu energiju daje ekipi. Za to mesto nema brige, ali na ostalim pozicijama treba malo da se poradi. Ali, sve je to sport. Mora da ide malo nizbrdo, da bismo ponovo poleteli“.
Olimpijakos slavi Srbe i istorijski plasman u Ligu šampiona
CEV LIGA ŠAMPIONA
Utorak
17.00: Fenerbahče – Benfika
18.00: Budovlani Lođ – Novara
20.30: Koneljano – Zeren
Sreda
17.30: Ezačibaši – Železničar
18.00: Žešov – Marica Plovdiv
20.00: Vero Volej Milano – Olimpijakos
20.30: LKS Lođ – Drezden
Četvrtak
17.00: Vakifbank – Volero Le Kane
18.00: Šverin – Pariz
20.00: Skandići – Alba Blaž
Bonus video:
lola
Jovana je sjajan čovek pre svega pa onda i odbojkasica
vidak
Pa kako, gde drugde nego u bratski klub
boZidar
Jes vala prirodno, pritom sa magarca na konja
tamara
Italija, Turska i Grčka su tri zemlje sa najjačim klubovima a Jovana je igrala u svim!
bogdan
Nije se ona snašla u proslom klubu sto ne znaci da će rako biri i pvde ima kvalitete to svi znamo ali nike svuda lako adaptirati sw