Veza između Milice Kubure i odbojke je neraskidiva. Više puta je pomišljala da je prekine, da završi tu priču, ali joj se uporno vraćala… Kao devojke u onim neobjašnjivim odnosima, gde je ljubav jača od svih prepreka. Mislila je da će ih rastaviti matematika, nekoliko godina kasnije bila je ubeđena da sa detetom neće moći dalje na terenu… Ali, desilo se sasvim nešto suprotno. Zasijala je jače nego ikad.
Milica kao novopečena majka igra u životnoj formi za Olimpijakos. Ređaju se pobede, njene partije su iz kola u kolo sve zapaženije, podrška sa tribina sve glasnija… Osmeh ne skida sa lica. A dodatnu snagu joj daje porodica, posebno trogodišnji sin koji je već sad redovan na tribinama.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Ja sam od porođaja potpuno druga osoba. Valjda su mi neke brige otišle iz glave. Veoma dobro se osećam, u formi života sam i to je meni neobjašnjivo sasvim. Baš paradoks… Mislim da mogu da igram ko zna koliko, samo da me poštede povrede“, pričala je uz osmeh Milica Kubura (29) u intervjuu za Meridian sport.
Svesna je gde se desila najveća promena.
“Meni se malo namestila glava, shvatila sam da neke stvari moram sama. Da ne treba zavisiti ni od koga, pa ni od kondicionog trenera, već sam brinuti o svom telu. U kom god da si klubu… Ta promena u glavi me preporodila. Bilo je veoma teško vratiti se posle trudnoće, hteo ne hteo – maltene krećeš od nule. Iako sam ja vežbala i dok sam bila trudna. Kada sam shvatila da je teško da se vratiš, onda sam sebi rekla da više ništa ne želim da izgubim. Dešava se da kad imam dva puta teretanu, odradim i treći, ako osećam da mi je potrebno tada“.
Još jedan događaj je naterao da se potpuno uozbilji.
“Imala sam tešku povredu leđa, izašao mi je disk, bilo je stanje bukvalno za operaciju. To je bila prva sezona posle rođenja deteta. Tad sam zaključila da ništa ne mogu više da prepuštam slučaju, nego da se sama o sebi pobrinem. Dok si mlad samo razmišljaš o tome kako igraš odbojku, a ne staviš akcenat na ove druge stvari, koje su veoma bitne“.
Od početka sezone Olimpijakos igra odlično, a Milica je glavna napadačka karika. Na devet utakmica – devet pobeda u svim takmičenjima. Kad je domaće prvenstvo u pitanju klub iz Pireja je prvi sa skorom 5-0, a Kubura je treći najbolji poenter (97), iza Marte Drpe (99) i Sare Carić (98). Po osvojenim poenima po setu korektor Olimpijakosa je broj jedan u ligi (6.06).
“Izgubile smo samo jedan set i to kada se povredila igračica, pa se zato desilo. Za sada sam zadovoljna, ali ništa ne mora da znači. Mi smo prošle godine u finalu plej-ofa vodili 2:0 u seriji, pa smo izgubili u petom meču. Tako da… Od toga imamo traumu, više ništa ne govorim unapred“.
Kubura je u Pirej došla 2022. godine i u tom trenutku nije znala koliko će se dugo zadržati.
“Posle trudnoće sam potpisala na jednu godinu, a onda smo kasnije dogovorili ugovor na još dve. Stvarno se osećam kao kod kuće. Sve je fenomenalno, klub je veoma organizovan, ima dobar menadžment, sve je na profesionalnom nivou. I u ligi generalno se trude da dovede s godinama bolje igračice, baš sam zadovoljna… Imamo svoju salu, koja je samo za odbojku – što je veoma dobro“.
Ambicije su uvek visoke – samo ime kluba nalaže da tako bude.
“Baš smo pre neki dan pričali – ne mora niko to ni da nam kaže. Prosto je klub takav – da su očekivanja najveća moguća i da nema diskusije, ni kad je prvenstvo ni kad je Kup u pitanju“.
Poznato je i da Olimpijakos uvek igra pred vatrenom publikom.
“U svim većim klubovima u Grčkoj ima navijača. Kad je neki derbi onda atmosfera bude slična kao na košarci. Ne baš po broju ljudi, ali bude podjednako vatreno i glasno. Nisu uopšte naivni, ne idemo džabe sa policijom na neke utakmice… Nije divlje kao što je nekada bilo. Sećam se da mi je Ivana Nešović pričala kad je igrala u Olimpijakosu da je bilo strašno. Sad su malo mirniji, ali je i dalje veoma vatreno“.
Ekipa iz Pireja se ove godine takmiči u CEV Čelendž kupu – prve dve prepreke je preskočila sa pola snage.
“Do sada uopšte nismo imali dostojne protivnike… Mi smo igrali protiv ekipa iz Hrvatske i Norveške, bili smo dominantni, nije bilo nekog takmičenja. Sledeći je rumunski Lugož – ja ne znam njihov nivo igre. Sigurno da je kvalitetniji tim od prethodna dva. Moraćemo da igramo baš dobro da bismo prošle. Znam da igra nekoliko naših, kao i da je trener iz Srbije. Tu je Mina Dragović koja je bila sa mnom u Partizanu. Za sestre Miljević sam čula da su veoma dobre. Tako da – jedva čekam da igramo i da vidimo do kog su nivoa stigle, jer su bile deca kad sam ja otišla. Ako se završi kako želimo, onda bi trebalo da idemo na Galatasaraj, to će biti stvarno veliki test“.
Pored toga što uživa u crveno-belom dresu, Milica je veoma zadovoljna i ispunjena zbog lepog života van terena.
“Mislim da mnogi sportisti žele da dođu u jednom trenutku u Grčku baš zbog uživanja. Potpuno drugačije iskustvo što se odbojke tiče, jer kada ovde dođeš onda itekako imaš i život van terena. Na moru si, Atina je prelepa, svaki deo grada ima nešto posebno… Mislim da mnogi igrači žele ovde da budu pod stare dane“.
Kubura nije imala u planu da dođe u Grčku 2020. godine, ali je sudbina tada odvojila od Italije…
“Ja sam tad potpisala za Kazertu, trebalo je da zaigram u Italiji. Potpisala sam nešto ranije, a oni su nam tek krajem avgusta saopštili da će ta priča propasti. Klub je imao problema, valjda nije platio neke igračice, pa su im uzeli licencu. Pripreme su već bile svima počele… Meni je Vanja Grbić posao poruku na Instagramu – u kojoj je bio članak iz italijanskih novina u kome je pisalo o tim problemima. To je bilo dan pre početka naših priprema. Ja sam bila zbunjena, nisam mogla da verujem da nama niko ništa nije rekao, još su nas ubeđivali da to nije istina, da ne slušamo, da normalno krećemo sezonu… Ispalo je da je bilo tačno“.
Sve igračice su se tada našle u teškoj situaciji.
“To je bilo posle one sezone koja je prekinuta zbog korone. Tada sam u Nemačkoj ranije završila… Pa onda u Italiji nije krenulo kako je planirano. Ja sam imala tri dana da nađem klub. Naišla sam stvarno više puta na neke bezvezne prepreke kad je trebalo najviše da napredujem u karijeri. Zvao me je menadžer i rekao mi da ima PAOK – uzmi ili ostavi. Nisam tad bila upoznata sa grčkom ligom, samo sam za Olimpijakos znala, a o ostalima ništa… Otišla sam u Grčku i ceo život mi se promenio bukvalno. U pozitivnom smislu – naravno. U PAOK-u je bilo lepo, mnogo dobro iskustvo, klub fenomenalan. Nije se igrala liga, već samo Kup – koji smo osvojili“.
Taj pehar za Milicu ima posebnu vrednost.
“Osvojila sam Kup kada sam već bila tri meseca trudna. Sita sam se isplakala. Izgledalo je kao da mi je prvo takmičenje u životu, a ustvari su to bili hormoni plus sam mislila da sam završila sa odbojkom. Isplakala sam se za sve pare kad smo uzele Kup jer završavam karijeru. Kad – eto mene opet u Grčkoj“.
Posle godinu i nešto zaigrala je za Olimpijakos.
“Uopšte nisam planirala da se vratim, a onda se to desilo sasvim spontano. Trenirala sam i vežbala zbog sebe. U decembru 2021. sam se porodila, a u junu 2022. mi se javila ta ideja o povratku. Pozvao me Olimpijakos i razmišljala sam kako takvu priliku da propustim. Bilo je teško vratiti se posle porođaja, ali tada nisam to shvatala, tek sad vidim…“.
Pored sebe ima prave ljude, pa uspeva sve lepo da uskladi.
“Muž mi je velika podrška, kao i roditelji. Mama mi mnogo pomaže kada su evropska putovanja. Sin mi daje neku dodatnu jaku energiju. Kada sam na treningu, znam da me dete tada ne viđa i onda imam veliku motivaciju da iskoristim to vreme koje sam odsutna. Prilično mi se promenilo razmišljanje otkad sam dobila dete, postala sam profesionalnija nego što sam bila. Odgovornija, disciplinovanija… Sve mi se nekako promenilo“.
Sada i na utakmicama ima specijalnu podršku.
“Dolazi mi sin da gleda… Za mesec dana puni tri godine, nije više tako mali. Već je naučio sve navijačke pesme, iako još nije skroz progovorio. Hoće uvek da uđe na teren, viče, sve devojke zna… Zanimljivo je skroz kad se pojavi“.
Milicu i njen Olimpijakos danas na domaćem terenu čeka derbi sa PAOK-om, ekipom koja ima isti skor 5-0.
“Ove sezone ćemo biti veliki rivali. Prošle nije tako bilo jer je PAOK malo utihnuo. Videćemo na ovom meču kakva će borba biti… Oni bi trebalo da nam budu glavni konkurenti, ako se ne dese neke značajne promene u drugim klubovima“.
AKO NEKO ŽELI DA SE BAVI PROFESIONALNO ODBOJKOM, NE BIH SAVETOVALA ODLAZAK U AMERIKU
Već treću sezonu za redom nosi crveno-beli dres, što joj očigleno prija… U sličnom je nekada i počela karijeru.
“Krenula sam u Crvenoj zvezdi i stvarno uvek ponavljam da sam tamo mnogo naučila. Imali smo odličnog trenera, veoma mladi smo bačeni u vatru i započeli profesionalni život. Igrali smo Ligu šampiona. Iako je Ana Bjelica bila prvi korektor, ja sam dobijala šansu. Puštali su da svi igramo jer smo znali da ne možemo da se takmičimo sa Dinamom iz Moskve ili Pezarom, i sličnim ekipama. To je sjajno iskustvo, mislim da samo kod nas možeš tako rano da ga stekneš. Oko mene su bile odlične igračice, sve su izgradile posle dobre karijere, sad su u velikim klubovima. Samo igranje sa njima je bilo divno iskustvo. Tu smo naučile kako da budemo profesionalci, šta znači disciplina… Kasnije sam bila spremna na sve. Kad sam sa 18 otišla u Ameriku, govorili su mi tamo da sam beba, a ja sam ustvari mnogo toga već prošla u prvom timu“.
Posle veoma uspešne epizode na Marakani odlučila je da se otisne preko okeana. Otišla je na Florida Stejt univerzitet.
“Bila je to i dobra, a i loša odluka. Što se sportske karijere tiče malo sam i izgubila. Nije loša liga, ali je drugačija odbojka, koja sad kreće da se igra u Evropi, malo brža… Pritom uz sve to – ja sam izabrala da učim nešto što je toliko teško i što se teško spaja sa odbojkom, da me pitate sad zašto – ja bih rekla da nemam pojma. Ali ajde, imala sam talenat za to, pa eto… Šta ti znaš uopšte sa 18 godina… Bilo je to super iskustvo, sve veoma organizovano, život na visokoj nozi tako mlad, ali… Ako neko baš hoće da se bavi profesionalno odbojkom i fanatik je, ne bih savetovala odlazak u Ameriku. Osim ako nije škola tipa Stenford ili Pen Stejt – jer oni osvajaju. Mi smo se najviše takmičili za prvih osam – bio je to vrlo dobar nivo, ali sad da se vratim nazad mislim da bih drugačije odlučila. Smatram da je rano da se odlazi tako daleko. To sad kažem, a pre dve godine bih sasvim drugu priču pričala“.
Milica se pored odbojke u Americi najviše bavila aktuarskom matematikom…
“To je matematika za osiguravajuća društva, bavi se procenom rizika. Meni je bilo veoma zanimljivo, ali zahteva dobru praksu, a ja zbog odbojke nisam mogla da se posvetim maksimalno. Kad sam se vratila videla sam da ta oblast nije kod nas toliko razvijena. Pa sam bila u to vreme malo pogubljena“.
Po povratku u Srbiju ponovo je bila na velikoj raskrsnici.
“Kad sam se vratila plan je bio da više ne igram odbojku. Nije to bilo odustajanje, nego sam želela da se isplati mučenje u školi. Razmišljala sam u smeru da je najbolje da odmah krenem da radim ako ću se već time baviti u životu. Ali, pošto volim odbojku – nisam je ni tad napustila. Meni je srce govorilo da ostanem, a glava da završavam sa sportom“.
Nekadašnja odbojkašica Poštara se posle porođaja vraća na teren
Povratak na teren – na neki način desio se slučajno.
“Partizan je trenirao u Masteru, hali koja je bukvalno ispred moje zgrade. Ja da ne bih išla u teretanu, krenula sam tu da treniram sa Partizanom. Kad se vratiš iz Amerike budeš veoma pogubljen, ne znaš ni koji je nivo ovde, ni da li ti možeš da se takmičiš na tom nivou… Ja sam otišla kod njih na trening bez nekih planova, oni su me odmah zapazili i pitali – što ne bi potpisala, šta ti fali? Ja rekoh – ajde šta mi fali, možda nađem usput neki posao. Potpuno neke lude misli sam imala. I eto… Onda su me posle sezone u Partizanu, zvali za reprezentaciju. To mi je bio znak – OK, Milice, usredsredi se na odbojku, pusti sad matematiku. Zapela si, a nije da ti je to strast, nego eto…“.
Brojke će morati da sačekaju malo…
“Planiram jednog dana da se bavim nečim sličnim, ne baš aktuarskom matematikom. Ta oblast je povezana sa programiranjem. Prošlo je sad već mnogo vremena otkad sam završila, a karijera se u tome gradi dok si mlad, pa onda od 40. živiš dobro… Sad kad bih se vratila u vreme kada sam birala mislim da bih se pre odlučila za neku psihologiju ili nutricionizam, jer ima malo više veze sa sportom“.
Posle Partizana Milica se preselila u Nemačku, gde je zaigrala za Drezden.
“Žao mi je što je ta sezona prekinuta zbog korone. Osvojilo smo Kup, a u Evropi nam je sledeći protivnik bio Olimpijakos. Mislim da smo stigli do četvrtfinala. I tamo mi je bilo baš lepo, samo što nisam uspela da odigram celu sezonu i vidim kako sve izgleda. Korona je sve prekinula…“.
NAJTEŽA ODLUKA U ŽIVOTU MI JE BILA DA ODBIJEM REPREZENTACIJU ZBOG MALOG DETETA
Na kraju razgovora osvrnula se i na temu reprezentacije. Nema mnogo iskustva u nacionalnom timu, ali ne znači da se i to neće promeniti.
“Igrala sam Ligu nacija 2019. godine. Mi u Partizanu nismo imali neku uspešnu godinu, više je bilo neko snalaženje sve vreme, a meni je tad stigao poziv. Iz novina sam saznala da sam na spisku. Taj poziv mi je dao neko samopozdanje, bila sam srećna što me neko video, primetio u klubu… Baš mi je značilo“.
Često odlazak u Ameriku znači i odlazak daleko od svih radara trenera i srpske javnosti…
“Pa tako je bilo tada… Sad su se možda neke stvari promenile. Ali tad je bilo kad odeš u Ameriku, potpuno te gledaju kao amatera, nisi uopšte na radaru. Nisam očekivala da ću zaigrati za Srbiju, pomirila sam se s tim. Baš se sećam da sam s mamom pričala i rekla sam joj da mi je san da zaigram opet za reprezentaciju, ali da sam nekako previše pesimista. Mislila sam – sad sam otišla u Ameriku i to je to. Izabrala sam ovaj put i to je kraj nekim snovima“.
Okupljanje 2019. Milica Kubura i Maja Ognjenović – MN Press
Okupljanje 2019. Milica Kubura i Maja Ognjenović – MN PressMeđutim, nije Milica bila precrtana posle Amerika – i 2019. i 2020. njeno ime bilo je na spisku.
“Te 2020. sam bila na spisku, ali priprema nije bilo. Sve je propalo zbog korone, pomerene su i Olimpijske igre. Posle sam i zatrudnela“.
Možda široj javnosti nije toliko poznata, ali novi pozivi 2023. i 2024. godine svedoče o tome kakav kvalitet poseduje…
“Pričali su sa mnom i ove i prošle godine, ali moje dete je baš bilo malo. Moj muž je Grk, živimo u Grčkoj, bilo je veoma teško organizovati. Ja sam htela, imala sam želju, baš sam bila motivisana da budem deo te priče… Ali, dovoljna žrtva za njega mi je bila to što putujem na ove klupske evropske utakmice pa nisam tu. Tad je to bilo nemoguće… Kada je toliko malo dete mislila sam da nije najbolja situacija da idem tri meseca na pripreme“.
Trenutno ne zna šta donosi budućnost i šta će biti ako je se selektor ponovo seti…
“Na tu temu je uvek polemika u našoj kući. Pričamo o narednom letu – kako ćemo da se organizujemo. Sve je otvoreno, ko zna…“.
Za kraj Milica se još jednom osvrnula na poziv koji je dobila ove godine.
“To mi je bila najteža odluka u životu, definitivno. Zvali su me na pripreme, olimpijska je godina… Ma, biti u reprezentaciji Srbije u bilo kom trenutku – velika je čast. To svi znaju. Baš sam tešku odluku morala da donesem“.
Bonus video:
blazicuros3
Ko se čuva i Bog ga čuva, nema tog kondicionog trenera koji nečije vlastito telo može bolje da sačuva
brankostupica
Ako se ne varam, ona je jedna od retkih koja se vratila sportu nakon porođaja
kluka4002
Kroz šta je sve prosla i popela se na sam vrh .. nestvarna karijera nestvarna upornost i rad ove devojke doveo je tu gde jeste i sada je nezaustavljiva