/Od izveštača Meridian Sporta iz Badalone/
„Evo, Majkl je spreman“, rekao je ljubazni Raul Gonzales (kad smo već kod velikih sportskih imena), portparol Huventuda.
Dakle, sagovornik je ipak Majkl. Ima i logike, jer je dobio ime po najvećem košarkašu svih vremena, Džordanu. Želja njegovog oca, Tomislava Ružića, bivšeg dugogodišnjeg hrvatskog internacionalca.
Samo, šta ćemo sa željom njegove majke, Barbare Jelić-Ružić, najbolje hrvatske odbojkašice svih vremena? Ona se složila da se njen sin zove Michael, ali po Mihaelu Šumaheru.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„U svim stranim zemljama, ja sam Majkl. Ali, u Hrvatskoj, Srbiji i drugim državama u regionu, zovu me Mihael. Tako je i kod kuće“, objasnio je za Meridian sport, dakle, Mihael Ružić, jedan od najtalentovanijih evropskih igrača koji bi mogao da izađe na NBA draft za nepuna dva meseca.
Akcije 19-godišnjaka su skočile nakon sjajne sezone u dresu Huventuda, gde je dobio šansu kakvu tinejdžeri u savremenoj košarci retko dobijaju.
„Naravno da sam zadovoljan. Napravio sam veliki korak ove godine. Posebno zato što sam napravio tranziciju sa četvorke na peticu. To je bila velika promena za mene, ali brzo sam uspeo da se prilagodim. Dobio sam i dobru priliku, posebno kad su dvojica centara bila povređena.“
Dakle, kada se bude pojavio na NBA draftu, biće kao visoki igrač koji pokriva obe centarske pozicije.
„Nisam ništa odlučio 100 odsto. Još sam tu, pod ugovorom sam sa Huvetudom. Imam još mesec dana, da završimo ligaški deo i plej-of.“
Mladi Ružić deluje kao da izbegava priču o tome gde će ga košarka odvesti. Zvuči skromno.
„Svestan sam svog talenta i potencijala, ali ne volim previše da gledam po medijima, gde sam na tim ’mok draftovima’. Ne zanima me, radim svoje u klubu. Na kraju sezone ćemo da vidimo šta će da bude sa NBA. Pre ove sezone, recimo, nisam hteo da izađem na draft. Moj agent i ja smo procenili da nije vreme.“
I, naravno, njegovi roditelji. Na pitanje koliko su majka i otac značajni što se razumno, čvrsto sa zemlje, posmatra na potencijal i sve ono što bi moglo da mu se dešava u životu, Mihael kaže:
„Mnogo sam naučio od njih. Imao sam fenomenalne primere u Zadru dok sam odrastao. Tatu sam gledao kad je igrao i u Turskoj, mogao sam videti kako se priprema za utakmice, šta radi pre treninga… Imao sam fenomenalne roditelje koji su me dobro naučili.“
Od tate Tomislava – koji je ukupno osam godina igrao u rodnom Zadru, a u karijeri nastupao i za Cibonu, Bešiktaš, Asvel, Besanson (gde je Mihail i rođen), Tofaš i Gazijantep – mnogo je učio.
„Uvek sam se ugledao na tatu. A od drugih igrača, kad sam počeo da pratim NBA, stvarno sam zavoleo košarku i najveće asove. Najbolji je tad bio Lebron, pa Durent…“
Čovek koji je dobio ime po Majklu Džordanu za uzora ima Lebrona Džejmsa?
„Znam za tu debatu, uvek će ih i biti. Drugačije su to ere. A ja nisam gledao Džordana.“
Vraćamo se na Stari kontinent. U Badalonu, predgrađe Barselone.
„Sredina je odlična. Od prvog dana su me svi dobro prihvatili. Naravno, mnogo sam se promenio od kada sam došao, sazreo kao osoba i kao igrač. Naučio sam šta biti profesionalac, šta znači potpuno se posvetiti sportu. Mnogo me promenilo. Drago mi je što sam se ovde našao. U prvoj godini su mi dali veliku priliku kad sam se vrteo između juniorske i seniorske ekipe. Izborio sam se.“
U Badaloni za mentora ima jednog od najiskusnijih i najistrajnijih košarkaša ne samo iz Hrvatske, već u celoj Evropi – Anta Tomića.
„Ante je prvo super osoba. Mnogo sam mu zahvalan za ove tri godine, pomogao mi je da se naviknem na seniorsku košarku na ACB i evropskom niovu. Kad sam napravio tranziciju sa pozicije 4 na 5, samo dok sam ga gledao kako igra i trenira „more“ toga sam naučio. Još saveti…“
A za plejmejkera, mladi biser ove sezone je imao Rikija Rubija!
„Bio sam srećan kad sam čuo da Rubio dolazi. Igrač sa fenomenalnim iskustvom, nesebičan plejmejker, pravi lider… Mnogo imam sreće da delim svlačionicu sa takvim igračima.“
A u međuvremenu, kroz vrata iste svlačionice prošao je i Džabari Parker. Veoma loša epizoda u Partizanu – neki su govorili i kobna po crno-bele – pretvorila se u nešto potpuno drugačije za Huventud. Nekadašnji drugi pik na NBA draftu zaigrao je u pravom ritmu i to je video sam Ružić.
„Mnogo toga se promenilo kad je Džabari došao. Za mene ne baš previše, ali jeste činjenica da sam od tog trenutka počeo da dobijam više minuta na poziciji pet, dok sam podjednako igrao na četvorci uz Parkera. Džabari je u odličnoj formi, uhvatio je dobar ritam. Fenomenalna osoba i ogroman, ogroman talent. Najveći talenat sa kojim sam se do danas sreo u košarci. Toliko opširan spektar mogućnosti. Njega je pakao čuvati…“
Pričali su to o Parkeru i na treninzima Partizana, samo što nije pokazao na utakmicama. A kako je na treninzima u direktnim duelima sa Džabarijem zna i Ružić.
„Zaista je mnogo teško, jer ima veliki raspon onoga što ume. Ne znaš šta možeš da očekuješ, šta će sledeće napraviti. Plus, odličan je i šuter, pa moraš i na to da paziš. Odlično i trenira, igra…“
Na žalost Huventuda, Parker nije pomogao timu da se dokopa Fajnal-fora Lige šampiona koji se održava od 7. do 9. maja upravo u Badaloni. Nekadašnji šampion Evrope eliminisan je od strane AEK-a u četvrtfinalu plej-ofa.
„Svi smo potonuli posle poraza u Grčkoj. Posebno boli jer se F4 igra u našoj dvorani. Bili bismo domaćini, a cilj nam je bio da osvojimo BCL. Nismo uspeli ni da dođemo do Fajnal-fora. Zaista je bilo teško. Dobro je da smo se brzo oporavili i odmah pobedili Baskoniju u ACB. Fokus se sada prebacio na špansko prvenstvo.“
Bila je to prva sezona Huventuda u Ligi šampiona, nakon godina provedenih u Evrokupu.
„Posebno ove godine je BCL napravila veliki skok što se tiče nivoa. Mnogo je jakih ekipa prešlo ili iz Evrokupa, ili iz Evrolige. Bilo je stvarno velikih klubova i talentovanih igrača. Ako ovako nastave, samo će postajati jači i jači.“
U klubu koji je Željko Obradović doveo do titule prvaka Evrope nakon što ga je na tom putu zaustavio, 1992. godine, s Partizanom, Ružić je porastao do nivoa reprezentativca Hrvatske. I tu se nije zaustavio, postao je čak i jedan od važnijih šrafova u selekciji Tomislava Mijatovića.
„Naravno da sam bio prezadovoljan kad sam zaigrao za reprezentaciju. Preko leta sam igrao pretkvalifikacije, zatim FIBA prozore. Bila je ogromna čast. O tome sam sanjao od kada sam bio mali, kad sam košarkaški odrastao. Bio sam presrećan, a i dobro sam igrao. Pobeđivali smo – samo izgubili od Nemačke – tako da sam iskreno ponosan na sebe. Velika stvar se desila.“
Veliki košarkaški koraci su nešto na šta bi Mihail trebalo da se navikava. Huventud, reprezentacija, NBA… A opet, prva sportska figura u porodici ostaje…
„Majka“, bez dileme dodaje talentovani biser evropske košarke o kojem ćemo još mnogo slušati.
Bonus video:
