Nije mogla Hena Kurtagić da se odmori čak ni na slobodan dan. Obavezno slikanje zajedno sa muškim timom zbog akcije koju je klub podržao trajalo je nekoliko sati… Stigla je samo da popije kafu sa sunarodnicom iz Valefolje Radom Perović. Posle toga čekao je i intervju za Meridian sport. Odmah je u razgovoru napomenula koliki je značaj marketinga. Svesna je toga sasvim, a kako i ne bi bila kad je došla u jedan od najvećih evropskih klubova – Vero Volej Milano.
Kada devojka od 20 godina dobije priliku da obuče dres tako moćnog kolektiva, onda je jasno koliko vredi. U Srbiji je nekada nagovestila ogroman talenat – igrajući za mlađe reprezentativne selekcije i TENT, potvrdila ga je prethodne sezone u francuskom Nantu, a u poslednjoj Ligi nacija je eksplodirala. Kao logičan sled događaja usledio je i odlazak na Olimpijske igre.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Još prošle godine Henu je kaparisao italijanski klub, ali je napravljen dogovor da se iz Obrenovca preseli u Francusku i zaigra za Nant. Iako se tamo sjajno pokazala, nije mogla da bude sigurna da je njen nivo dovoljan da već ove sezone bude u sastavu Vero Volej Milana. Zajedno sa Paolom Egonu, Mirjam Silom, Nikom Dalderop, Alesijom Oro, Anom Danezi, Elenom Pjetrini…
“Ja sam pitala za pozajmicu, da li je potrebno da odem još koju godinu – da odigram i da skupim malo iskustva. Ljudi iz kluba su rekli da me žele sada, da budem tu, da igram… Za sada su zadovoljni i kako treniram i kakva sam na utakmicama i kako unosim neku pozitivnu energiju na teren, jer sam non-stop nasmejana. To im se sviđa. Kada na terenu krene loše, mora neko da bude tu da popravlja situaciju barem osmehom. Sa te strane su zadovoljni“, ispričala je Hena Kurtagić za Meridian Sport samo tri dana pred debi u Ligi šampiona.
Sada je već iza nje period navikavanja, ne oseća se više kao novajlija…
“Od 14. avgusta sam ovde, tako da sam imala tri meseca da se naviknem. Mama mi je bila tu prvih mesec dana, pa sam sa njom obilazila Moncu, Milano, Komo jezero… Upoznala sam malo okolinu. Što se treninga tiče mogu da kažem da je sve na profesionalnom nivou, mnogo se vodi računa o svim detaljima. Drago mi je što imam priliku da uopšte budem u ovakvom okruženju sa velikim igračima, velikim trenerima… Samo da sam na treningu, pa ću napredovati. OK je za sad. Borim se za postavu, borim se da igram, izdržavam“.
Koliki je korak napravila dolaskom u Italiju – još ne može najbolje da proceni.
“Verovatno ću napredak osetiti kad se završi klupska sezone i priključim se reprezentaciji. Sad na treninzima nije uvek konstantno dobro. Posle Olimpijskih igara i generalno celog leta tokom kog sam bila u takmičarskoj formi, krenula sam opet ispočetka. Odradila sam pripreme i treba mi vremena da se vratim u formu. Iz utakmice u utakmicu ide sve bolje. Mislim da će uskoro stići do nekog vrhunca“.
Najjača liga u Evropi, verovatno i na svetu budi veliku inspiraciju i motivaciju kod mlade igračice.
“Ima neke treme, ali pozitivne. Sviđa mi se što je ovo liga u kojoj ne možeš da potceniš protivnika, u smislu da sa nekim igraš sa pola gasa. Čim se to desi možeš lako da izgubiš od ekipe sa bilo kog mesta na tabeli. Mora da se uđe 100 odsto u svaki meč, da se igra maksimalno da bi se dobilo. Zato mi se i sviđa. Ima klubova koji su najjači u ligi, ali je moguće da se izgubi kako od prve, tako i od poslednje ekipe na tabeli. Jača je liga od francuskog prvenstva, imam mnogo prostora za napredak i nadam se da će sve to da se složi“.
Na poziciji srednjeg blokera za mestu u timu bori se zajedno sa kapitenom italijanske reprezentacije Anom Danezi, iskusnom Laurom Hejrman i još jednom domaćom igračicom Ludovicom Gvidi. Hena je ubedljivo najmlađa…
“Zdrava je konkurencija… Nema nekog rivalstva, da je to toliko vidljivo. Borimo se, koliko se ja borim, toliko i ostale igračice. Stvarno smo u klubu u kom se ne trpi loša igra. Ako neko odigra loše, odmah je spremna zamena, tako da se svi trude da se pokažu u najboljem svetlu. Što se igračica tiče – stvarno su podrška, nezavisno da li igra ili ne igra. Da li sedi kao treći srednji bloker, četvrti… Imaju svi poštovanje jedini prema drugima, to mi se baš sviđa. Zdrava sredina“.
Neke igračice oko nje imaju status velikih zvezda…
“Ja se nekako trudim da se zezam i bacam fore, pa da se malo opustim sa njima. Takvog sam karaktera da mi je trebalo malo vremena na početku da se opustim. Ali, posle sam krenula da pričam, da se čujem, da se zezam u svlačionici, a i na terenu posebno… Bilo je teško da se uklopim u njihovu igru, ipak su mnoge devojke iz ekipe postale olimpijske šampionke ove godine. Bilo je potrebno vreme i da uđem u njihov ritam treniranje i igre, ali mislim da je sve bolje. Lakše mi je i da komuniciramo vezano za neke tehničke stvari, a i stvari koje su meni potrebne privatno, kao i u terenu – dogovori sa dizačem, pričanje sa primačima, da mi ukazuju na greške, da mi pomažu… Sad mi je OK stvarno, ali uvek ima mesta da bude bolje“.
Za Henu nije bila nova situacija igranje sa odbojkašicama koje su na nivou Tijane Bošković, Maje Ognjenović, Bojane Drče…
“Bila sam u reprezentaciji sa igračima koji su stvarno dobri – najbolji na svetu, a onda sam se vratila u klub koji je na sličnom nivou i samo nastavila taj niz treniranja sa dobrom ekipom oko sebe. Nije prevelika promena, sreća pa sam se u nacionalnom timu navikla na ovaj ritam. Mogu malo bolje da se uklopim, nego što bi to bio slučaj da nisam bila u reprezentaciji. To mi je mnogo pomoglo“.
Na poslednjoj utakmici u prvenstvu protiv Peruđe postigla je 15 poena i bila jedna od najzapaženijih (napad 15-7, šest blokova, dva asa). Spremna je da izađe i na evropsku scenu. Liga šampiona počinje danas, a Vero Volej Milano premijeru ima na domaćem terenu u četvrtak protiv Porta.
“Moja prva Liga šampiona… Igrala sam kvalifikacije sa Tentom, tad nismo prošli. Milano je prošle sezone igrao finale, tako da se nadam da ćemo i sada uspeti isto. Potrudićemo se zajedno, a ja ću se potruditi da se pokažem u što boljem svetlu, jer mi možda i od toga zavisi sledeći ugovor, a i reprezentacija. I u CV-ju kad imaš Ligu šampiona, sigurno da ćeš proći bolje kao igrač. Ja prikupljam iskustvo, kako u ligi, tako i u Kupu, Superkupu, Ligi šampiona. Velika stvar za mene kao mladog igrača“
Klub iz Milana je u grupi sa Portom, Kamnikom i Vakifbankom.
“Mislim da ću imati prostora sa ekipama koje nisu baš najjače, da malo uđem u ritam i odigram. Pre toga moram da dobro treniram da bih dobila priliku protiv Porta ili Kamnika. A za Vakif smo spremne sve – svih 15 igračica. Sa velikim klubovima u svakom trenutku svi moraju da budu spremni. Baš mi je i trener rekao da ima veliko poverenje u mene, to mi mnogo znači. Posebno jer sam ovde najmlađa, pa kad mi neko ulije tako poverenje onda imam neku sigurnost kad sam u terenu“.
Stefano Lavarini za sada sa Henom ima veoma lepu saradnju.
“Pokušava svakog dana da izvuče najbolje iz mene. Često mi se obraća, priča sa mnom, radi individualno svakog dana, to mi baš pomaže da se uklopim u sve ovo. Naravno da mi treba vremena, ali bitno mi je da ima poverenje u mene, da bih mogla slobodno da odigram utakmicu. Ima mnogo trenera koji se ne posvećuju mladim igračima, jer je bitno samo da se pobedi, da se osvoji. On vidi potencijal i radi sa mnom baš“.
Iako je teško govoriti unapred o titulama, kad se zna da je konkurencija paklena i na domaćoj i na stranoj pozornici, u vazduhu u Milanu se ipak oseća pritisak…
“Zavisi od situacije… Neke utakmice su naizgled lake jer je protivnik na nekom nižem mestu na tabeli. Očekuje se da se lagano dobiju tri boda, ali ne bude jednostavno… Sve ekipe su vrlo kvalitetne. Sam pritisak u terenu ne može da se opiše ljudima van terena. Greška za greškom – dešava se svima, pa čak i najboljim igračicama ovde. Dve, tri lopte ključne… Teško je izvaditi se iz toga, ali nastavljamo dalje. Ni one još nisu u top formi, kao što su bile letos. Treba nam vremena. Pritiska ima, naravno, jer je klub na takvom nivou da se očekuje da budemo među najboljima“.
Van terena Hena se brzo snašla – sa uživanjem šeta ulicama Grada mode, a posebno mesto u njenom srcu brzo je zauzela i Monca.
“Milano je metropola, tako da… Živim u Monci, a utakmice igramo u Milanu. Treba malo da se naviknem i što se vožnje i saobraćaja tiče. Skroz je drugačije nego kod nas. Jeste organizovan, ali mnogo mi je teže da se snađem u vožnji – svuda su autoputevi. Sviđa mi se i grad. Drago mi je što živim u Monci, što nisam baš u Milanu, jer mi je mirnije i to je dobro za život sportiste“.
U PARIZU SAM POČELA DA PLAČEM JOŠ NA TRIBINAMA, KAD SAM VIDELA DA NAM NE IDE
Razgovor sa Henom nije mogao da prođe, a da jedna od tema ne bude reprezentacija… Pre šest meseci retko ko je mogao sa sigurnošću da kaže da je Kurtagićeva siguran putnik za Pariz, posebno jer je tadašnji selektor Gvideti već u glavi imao tri srednja blokera kojima je dao duži odmor – Jovanu Stevanović, Maju Aleksić i Minu Popović.
“Nije da sam očekivala, ali nije ni da nisam očekivala… Konkurencija je bila nezamisliva, igračice oko mene su tu toliko godina. Nisam stvarala sebi neki pritisak da moram da prođem. Postavila sam se kao da sam tu da treniram, da rastem kao igrač, da napredujem… Odigrala sam Ligu nacija, što mi je dobro jer nisam bila u trenažnom procesu celog leta, nego sam imala utakmice. Meni je baš prijalo, igrao mi se i treći vikend, za koji nisam bila planirana. Baš mi se igralo, uživala sam na terenu, bilo mi je lepo. Sa igračicama koje su mi bliže godinama, sve smo bile mlađe. Liga nacija mi je ostala u lepom sećanju, ali naravno i pripreme za Olimpijske igre… To je san svakog sportiste“.
I na Kopaoniku i u Beogradu na pripremama znala je samo za jedan cilj… U prilog joj je išlo i to što je odigrala odlično Ligu nacija – pa karta za prestonicu Francuske nije mogla da izostane.
“Tad sam stvorila sebi veliki pritisak u glavi. I za treniranje i za dokazivanje, pokazivanje. Bila sam potpuno fokusirana, nisam bila ja u terenu kao ličnost… Ali, vremenom sam se opustila. Onda je sve krenulo da klizi. Đovani je pričao mnogo sa mnom, savetovao me, radio… Značilo mi je to i sa njegove strane – nije baš da sam mogla nešto bez pomoći trenera. I igračice su mi stvarno pomagale, i na mojoj poziciji, a i ostale. Pričale smo, radile… To je zasluga svih, a ne samo moja“.
MN Press
MN PressDebitantsko učešće na Olimpijskim igrama bilo joj je još draže jer je sve delila sa drugaricom Aleksandom Uzelac.
“Nama je super svuda, možemo da uživamo gde hoćeš. Bilo nam je zanimljivo jer smo se prvi put susrele sa tom organizacijom. Ja sam bila na Mediteranskim igrama u Oranu, pa sam mogla da zamislim to Selo i slično. Naravno, ovo je samo na većem nivou. Imale smo bicikle, pa smo nas dve volele između treninga da se provozamo, malo da vidimo sve. Onda sretnemo i Đovanija, pa nas pita šta radimo tu… Videle smo neke velike svetske zvezde, upoznale smo se, slikale. Bio je i Novak Đoković tu. Baš smo videle nešto što nije svakidašnje. Stvarno je čast biti tamo, nije zamislivo u našim godinama da smo već bile na Olimpijskim igrama. Drago nam je što imamo i to iskustvo“.
Kao jedina gorka stvar ostao je rezultat. Poraz u četvrtfinalu Hena je gledala sa tribina. U grupnoj fazi je bila i u startnoj postavi, ali je u nokaut meču selektor odlučio da bude 13. igrač… Dobro se seća obračuna sa Italijankama.
“Ja sam počela da plačem još na tribinama kad sam videla da nam ne ide. Nismo mogle da se izvučemo iz tog kanala. Još na tribini su mi krenule suze… Pokušala sam da se smirim, razmišljajući da će možda nešto da se desi i promeni. Odbojka je to, sa loptom može svašta da se desi. Kad je poslednji poen završen – nekako sam se ispraznila skroz. Malo mi je posle bilo i lakše jer sam izbacila sve iz sebe. Kad sam videla Maju, Tiću, Bošu kako sve plaču, onda mi je bilo još i teže, jer znam šta su napravile za prethodnih deset godina. Mnogo emocija i osećanja je bilo u meni u tom trenutku. Teško je opisati rečima“.
Prerano se vratila iz Pariza sa nekim čudnim osećajem…
“Imala sam deset dana slobodno posle OI. Koliko sam bila nervozna zbog rezultata, toliko sam ipak bila i srećna jer sam bila tamo. Treba se izboriti i za mesto na OI, nije to dato nama na izvolte, stvarno smo se borile i u kvalifikacijama. Prošle godine je i evropska medalja osvojena… Možda je sad neke sustigao umor, ima milion stvari koje su mogle da budu razlog neuspeha. Nije poenta kriviti nikog. Možda su neke loše odluke donete, ali… Nema sad nazad. Ja sam se ispraznila skroz i samo sam se fokusirala na klub, jer sam znala da moram da počnem ponovo da se dokazujem. Krenula sam ispočetka, kao i svake godine. Razbistrila sam glavu i krenula od nule da bih ovde mogla da se fokusiram na odbojku i napredak“.
Već sada je u glavi svesna da je Milano dobra prilika za dokazivanje, kao i sjajna priprema za narednu reprezentativnu sezonu… Sa novim selektorom.
“Naravno… To sam pričala sa Uzi. Moramo baš da zapnemo… Još ne znamo ko je selektor. Svaki novi selektor, ili onaj koji je već bio – svejedno… Novo dokazivanje, nova šansa. Ništa više nije sigurno, to nam je svima u glavi. Malo sam na početku ovde u Monci bila ispražnjena emotivno, pa nisam mogla da se pokažem u najboljem svetlu. Nekako se nisam osećala lepo u svom telu, u smislu igranja, skakanja i svega što srednji bloker treba da radi. Bilo je potrebno mnogo vremena da se vratim u ritam. Ali, dobro – sad već kreće na bolje“, u pozitivnom tonu završila je Hena Kurtagić razgovor za Meridian sport.
LIGA ŠAMPIONA ZA ODBOJKAŠICE
GRUPA A – Koneljano, Mladost, Žešov, Marica Plovdiv.
GRUPA B – Ezačibaši, TENT, Levaloa, Šverin.
GRUPA C – Vero Volej Milano, Porto, Vakifbank, Kalcit Kamnik.
GRUPA D – Fenerbahče, Budovlani Lođ, Nant, Vašaš.
GRUPA E – Skandići, Voluntari, Štutgart, Bjelsko Bjala.
Bonus video:
saleticnemanja
Kakva pozajmica, ne bi bila tu gde jeste da ljudi iz kluba nisu uvideli njen potencijal
andrija.djulovic
Srećom shvatili su iz Vero Veloj-a da je vreme da igra za njih a ne da bude na pozajmicama.