Neki snovi traju nekoliko godina. Njegov je trajao gotovo tri decenije.
Kada je kao dečak 1998. godine prvi put seo na tribine SPENS-a i gledao Fajnal-for Lige šampiona, Marko Podraščanin nije mogao da zna da će jednog dana i sam postati deo odbojkaške elite. Da će iz Vojvodine otići u Italiju, ostati tamo gotovo 20 godina i izgraditi karijeru kakvu je malo srpskih sportista uspelo da napravi.
Sada je došao kraj…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Jedan od najboljih odbojkaša Srbije svih vremena odlučio je da stavi tačku na profesionalnu karijeru. Posle skoro četvrt veka na najvećoj sceni, više ga nećemo gledati na terenu. Ali, odbojku ne napušta. Ona će ostati deo njegovog života, samo u nekoj drugačijoj ulozi.
Od 2007. godine pa sve do danas igrao je na najvećoj sceni. Koriljano, Lube, Peruđa, Trentino… Menjali su se klubovi, treneri, saigrači, epohe evropske odbojke. Menjao se i sport. Ali, Podraščanin je ostajao. Na nivou na kojem većina igrača može da opstane nekoliko sezona, on je trajao gotovo dve decenije.
Zato možda najbolje o njegovoj veličini govori podatak da je i sa 38 godina igrao utakmice Lige šampiona. U sezoni za nama bio je jedini srpski odbojkaš u elitnom evropskom takmičenju. Dok su mnogi njegovi vršnjaci odavno postali treneri, funkcioneri ili televizijski analitičari, on je i dalje bio na terenu. Ne zato što nije znao kada treba da stane. Nego zato što je i dalje mogao.
Naravno, reprezentacija zauzima posebno mesto u njegovoj priči. Kada je 2006. godine debitovao za Srbiju, svlačionicu je delio sa Nikolom Grbićem, Ivanom Miljkovićem i Andrijom Gerićem. Bio je jedan od najmlađih. Kasnije je postao jedan od nosilaca igre, čovek uz kojeg su stasavale neke nove generacije.
Za skoro dve decenije u plavom dresu osvojio je dva evropska zlata, Svetsku ligu, bronzu na Svetskom prvenstvu i još nekoliko velikih medalja. Ispisao je istoriju kao rekorder sa 362 nastupa za nacionalni tim.
Ali, možda je najlepše u celoj priči to što se nije oprostio nabrajanjem trofeja. Nije pisao o medaljama, titulama, rekordima ili statistikama. Pisao je o ljubavi. O dečaku koji je na tribinama SPENS-a gledao svoje idole. O snu koji je počeo u Vojvodini. O ljudima koje je upoznao zahvaljujući odbojci. O prijateljima, saigračima, trenerima i navijačima koji su obeležili njegov put. I o porodici.
Jer negde između svih osvojenih trofeja i hiljada odigranih setova upoznao je Milenu, ženu sa kojom je gradio život daleko od Srbije. U Italiji su dobili i ćerku Milu i sina Matiju, a upravo njih je u oproštajnom pismu izdvojio kao najveći dar koji mu je sport doneo.
Možda baš zato njegove reči nisu zvučale kao kraj. Više kao zahvalnost. Zahvalnost za život koji je odbojka stvorila. Za priliku da obiđe svet, upozna različite kulture, nauči jezike i ostane na vrhunskom nivou gotovo dve decenije. Za privilegiju da radi ono što voli.
I kada danas pogleda iza sebe, malo je toga što je ostalo neostvareno. Kao dečak maštao je o reprezentaciji Srbije. Dočekao je da postane jedan od igrača sa najviše nastupa u njenoj istoriji. Maštao je o Italiji. Tamo je proveo gotovo ceo profesionalni život i postao jedno od najprepoznatljivijih imena tamošnje odbojke.
Maštao je o najvećim utakmicama. Igrao ih je bezbroj. Zbog toga njegov odlazak ne deluje kao oproštaj čoveka koji je morao da stane. Više kao odluka čoveka koji je stigao tamo gde je želeo. A to je verovatno najveća pobeda koju jedan sportista može da ostvari.
Poslednji put će sići sa terena kao igrač, ali neće napustiti odbojku. Već je najavljeno da ga u Lubeu čeka nova uloga, pa će iskustvo koje je sticao skoro dve decenije pokušati da prenese nekim novim generacijama. Baš kao što su nekada drugi prenosili znanje njemu.
I možda je upravo zato njegov oproštaj toliko poseban. Jer se ne završava samo jedna velika karijera. Zatvara se krug koji je počeo 1998. godine na tribinama SPENS-a, a završava se gotovo tri decenije kasnije, sa osećajem da je san jednog dečaka ispunjen do kraja.
Rekorder, duša tima, tihi lider, gospodin…
NAJVEĆI USPESI SA REPREZENTACIJOM
SP: bronza 2010.
EP: zlato 2011. i 2019, bronza 2007, 2013, 2017. godine
SVETSKA LIGA: zlato 2016, srebro 2008, 2009. i 2015, bronza 2010.
NAJVEĆA DOSTIGNUĆA SA KLUBOVIMA
Liga šampiona 2024, šampion Italije 2012, 2014, 2018. i 2023, Čelendž kup 2011, Kup Italije 2009, 2018, 2019. i 2025, Superliga Srbije 2007, Superkup Itaije 2009, 2013, 2015, 2018, 2020. i 2022, Kup Srbije 2007, Kup Srbije i Crne Gore 2005. i 2006.
Bonus video:
vuk
Za mene je Podrascanin simbol jedne uspesne generacije srpske odbojke. Gde god je igrao, ostavljao je trag i osvajao trofeje.