Ređaju se različite fotografije u albumu Katarine Dangubić – pod nazivom ‘Leto 2024’. Liga nacija, pripreme na Kopaoniku, crkveno venčanje, Olimpijske igre, svadba, novi početak u dresu Galatasaraja… U jednom trenutku ona je prelepa mlada u beloj venčanici, u drugom je zver na terenu, a u trećem sedi u Parizu sa dresom preko glave i plače. Pravi rolekoster emocija. Sreća, tuga, sreća, radost, tuga… Svega je bilo na repertoaru.
Sada je ponovo nasmejana. Kao što su svi navikli da je vide… Igra odlično u turskom klubu, njen tim je od starta sezone ostvario skor 12-0 u svim takmičenjima i trenutno ima mnogo razloga za zadovoljstvo. O svemu što je proživela tokom burnog leta pričala je u razgovoru za Meridian Sport, dan pred veliki istanbulski derbi sa Fenerbahčeom.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Priča je krenula od izbora kluba… Kako je uopšte došlo do nastavka saradnje sa Galatasarajem?
“Odlučila sam na kraju prošle sezone da ostanem. Ispostavilo se da su i oni zadovoljni, a i ja. Istanbul, veliki klub, mnogo dobri ljudi, trener odličan… Sve se poklopilo. Baš sam bila srećna što sam potpisala novi ugovor“.
Prethodne dve sezone ste počinjali u Kini, pa se vraćali u Evropu. Kako je sada – kad ste od starta tu?
“Sad kad se vratim na tu situaciju, mislim da je teško kada dolazite tako na bum… Treba da se dokažeš odjednom i da zaslužiš da igraš. Ali, u tim trenucima nisam tako razmišljala. Sigurno da je mnogo lakše kad si od početka sa ekipom, kad prođeš pripremni period… Ovog leta smo imali kraću reprezentativnu sezonu pa je bilo više vremena i za odmor. Došli smo svi, skupili se, igrali prijateljske utakmice. Nama je sezona krenula rano, igrali smo i Balkan kup. Lepše je i lakše što sam od početka sa ekipom. I tim se promenio u odnosu na prošlu sezonu, ima novih devojaka, bilo je vremena i da se upoznamo. Za sad je sve OK“.
Da li ste mogli da zamislite početak sa 12 vezanih maksimalnih pobeda?
“Ne… Mada, kad sam videla ko sve dolazi – imala sam lep osećaj. Znam skoro svaku igračicu, igrala sam protiv njih. Tu mi je i Brit, Holanđanka – s njom sam bila u klubu pre tri godine. Bliske smo veoma, ona mi je jedna od najboljih drugarica. Turkinje su isto dobre. Van terena je mislim i važnije, nego na njemu da se uklopimo. Brzo smo se sklopile zbog karaktera“.
Katarina Dangubić i Galatasaraj sa vrha gledaju sve protivnike u Turskoj
Na prijemu servisa je konkurencija žestoka. Da li to sa neke strane i prija?
“Sa Anom Kalandadze sam igrala u Lođu. I ona je super napredovala, bila je u Šešovu tri godine. Dobar igrač veoma… Velika konkurencija – tu je borba. Nije loše što je tako, jer stvarno na svakom treningu treba da daš sve od sebe da bi počeo utakmicu i dobio šansu. Trener za sad lepo kombinuje. Nas dve se menjamo zbog broja stranaca. Imamo lep odnos, nemam neki gorak osećaj kad nisam na terenu“.
Uživate li dok igrate pred vatrenim pristalicama Galate?
“Naravno…Dolaze na svaku utakmicu, u gostima je uvek tu jedna grupa, a kad smo domaćini napuni se lepo tribina… Pevamo svaki put sa njima, prozivaju igračicu koja je na toj utakmici bila dobra. Znači nam njihova podrška, baš nam je drago. Mnogo je lep osećaj što nikad ne igraš u praznoj hali. Nikad nije dosadno. Oni dođu i dignu nas energetski“.
Pobedili ste Vakifbank 3:0 i tako napravili jedno od prvih iznenađenja. Koliko je značio taj trijumf?
“Nismo očekivali da će biti 3:0. One su se sad stabilizovale i lepo igraju, a mi smo ih nekako uhvatili nespremne na početku… Imaju dobru ekipu, verujem da će Đovani Gvideti to lepo da sklopi kako sezona bude odmicala. Mi smo baš dobro odigrale, bile smo spremne na sve njihove igračice. Mnogo je lep osećaj što je posle nekoliko godina Galatasaraj dobio Vakif. Takve pobede utiču na rast samopouzdanja ekipe, a i dobijamo poštovanje drugih klubova. Gledaće nas malo ozbiljnije, što možda i više znači od samog trijumfa. Ali, opet ako već na sledećoj utakmici ne pokažeš tu igru, džabe ti što si pobedio Vakif. Znale smo da Aras Kargo moramo da dobijemo… To smo i uspele i na neki način opravdale tu prethodnu pobedu“.
Da li je Gvideti rekao nešto posle poraza?
“Nije ništa… Dan pre utakmice smo pričali, pitao je kako sam, da li sam se odmorila posle OI i reprezentacije. Klasičan razgovor pre utakmice… Ima mnogo naših ovde u Turskoj, pa pre i posle skoro svakog meča imam s kim da se malo ispričam“.
Sledeći je derbi sa Fenerbahčeom – obe ekipe imaju savršen skor 5-0 i nijedan izgubljen set. Šta očekujete protiv još jednog favorita?
“Igraju stvarno dobro, imaju ozbiljne igračice. Gledale smo video i mogu da kažem da se ne zna koja jače udara. Tu je Drča, Vargas… Ja sam veoma bliska sa Bugarkama – Elicom i Hristinom, kao i sa Bojanom. Super su ekipa – možda čak i drugačije u odnosu na prethodnu sezonu – ali opet sa sjajnom energijom. Sigurno će biti zanimljivo. Mi ćemo dati sve od sebe, ulazimo potpuno spremne i motivisane. Ja se nadam da će biti zanimljiv meč i za gledanje i za igranje. Ove utakmice i jesu nešto zbog čega i treniraš svakog dana“.
Đovani Gvideti priznao grešku: Da mogu da vratim vreme – Ligu nacija bih igrao s najjačim timom
Sa kakvim ambicijama je Galatasaraj započeo sezonu?
“Tu su Vakfibank, Fenerbahče i Ezačibaši kao i uvek najjači. Iza njih i Turkiš Erlajnz. Oni su ove godine napravili dobru ekipu, uložili malo više. Nama su naravno ciljevi da budemo među četiri najbolje. Bitno je i da budemo realni. Ja ne želim da sada poletimo, to kažem i devojkama. Nismo izgubile set – ali treba da nastavimo da igramo i dajemo maksimum. Nije ništa ‘wow’, nema euforije, a nema ni opuštanja… I na treningu radimo jako. U svaki meč ulazimo spremne i motivisane, pa ko je u tom trenutku bolji – neka pobedi“.
BUDIM SE UJUTRU I VIDIM ALKARAZA I NADALA KAKO MI PROLAZE ISPOD TERASE
Prethodno leto je za vas bilo veoma bitno – i na terenu i van njega – zbog venčanja. Kakvi su sada utisci?
“Privatno mi je bilo sigurno najlepše leto. A što se reprezentacije tiče – razočarana sam. Za nas je ovo neuspeh posle toliko godina sa medaljama. Normalno je da se nekad i ne osvoji – ali, ostaje žal jer su u pitanju Olimpijske igre, a i zato što smo stvarno trenirale lepo i kvalitetno. Bile smo veoma motivisane. To je sport, ideš dalje… Moraš da se fokusiraš na klub, pa onda i na sledeće leto. Mi nemamo mnogo vremena da tugujemo. Nije bilo lako, ali imala sam neku pauzu, pa sam uspela da se ohladim od svega i spremim za sezonu“.
MN Press
MN PressPoznato je da ste pred Tokio poslednji precrtani sa spiska i da vam je to izuzetno teško palo tada… Da li ste samim odlaskom u Pariz ipak ispunili jednu od životnih želja?
“Jeste, ta velika želja mi je ispunjena. Lepo je osetiti sve to u Olimpijskom selu, sad shvatam sve što su mi pričali. Eto dođe Novak Đoković da se vidimo svi zajedno. Budim se ujutru i vidim Alkaraza i Nadala kako mi prolaze ispod terase. Kad odemo da jedemo isto oko nas svi vrhunski sportisti. Stvarno neki doživljaji za ceo život. Sa te strane imaću mnogo lepih uspomena. Drago mi je što je bilo u Parizu, pa je dolazilo mnogo naših ljudi. Hale su bile prepune čak i za utakmice rano ujutru. Želja mi se ostvarila i mnogo sam zahvalna na tome, samo mi je žao što nismo uzele medalju“.
Mina Popović vraća film na Pariz: Samo smo želele da prođe vreme – da bi manje bolelo
Da li će se ekipa naredne godine vratiti sa podjednakim motivom da se nastavi lov na medalje?
“Ne može ovo da nas poremeti, apsolutno. Namestio se jedan loš turnir. Mislim da sledeće godine kad se budemo okupile da će biti naša stalna motivacija i da nema padanja. Razmislićemo i šta smo grešile i šta smo dobro uradile… Želimo da budemo što bolje, vratićemo se motivisane za nove izazove“.
NE PROPUŠTAM NEMANJINE UTAKMICE, A NI ON MOJE…
Od naredne godine i na reprezentativnom dresu biće novo prezime, koje je već sad na klupskom – Dangubić. Da li ste uspeli da se naviknete?
“Oduvek sam znala da ako se budem udavala da ću uzeti prezime od muža, neću dodavati. To sam želela i to mi je baš lepo. Još je i sportsko prezime – znaju svi za Nemanju. Ljudi su počeli da se navikavaju, mada me mnogi i dalje zovu: Lazović. Ali, posle prethodne utakmice izlazim i pozovu me: Dangubić. Baš mi je bilo drago… Generalno, svi me zovu Laza, tako da verujem da ni devojačko prezime neće biti zaboravljano. Sad sam Dangubić – to mi je podjednako drago, lepo je videti ga na mom dresu“.
Nemanja trenutno igra za Dubai, ponovo ste razdvojeni… Kako podnosite daljinu?
“Nas dvoje baš lepo funkcionišemo. Svaki slobodan trenutak koristimo da budemo zajedno. Dubai je fenomenalan, stvarno je sve OK. Ima mnogo letova, uvek uspemo da se iskombinujemo. Kad se hoće – sve se može. Ne propuštam njegove utakmice, kao ni on moje. Razumemo se skroz… U njemu vidim veliku podršku, to mi je najbitnije. Mnogo lepše se osećam kad me podržava… Ja sam takođe uvek tu za njega“.
SULTANLAR LIGA
6. kolo
13.00: Ajdin – Ezačibaši
13.00: Turkiš Erlajnz – Bešiktaš
15.00: Sarijer – Aras Kargo
15.30: Fenerbahče – Galatasaraj
16.00: Bahčelievler Beledijespor – Vakifbank
16.00: Nilufer – Sigorta
16.00: Zeren – Kuzejboru
Bonus video:
