Posle više od pet decenija, naša zemlja, tada pod imenom Srbija i Crna Gora, u Osaki 2006. zakoračila je na pobednički podijum jednog od tri najveća takmičenja (Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, Olimpijske igre), ni ne sluteći da joj pored aut linije šeta sada je sve izvesnije stanovnik Kuće slavnih u Masačusecu – Zoran Terzić – koji je za deceniju i kusur od male zemlje izgradio odbojkašku imperiju. Da, upravo tako. Imperiju, čiju veličinu ne oslikavaju samo silni uspesi, nego i sada već uobičajeni dres jednog od glavnih favorita gde god da se pojave i u bilo kom sastavu, od koga, hteli to sami da priznaju ili ne, strepe bukvalno svi, pa čak i aktuelni prvaci Evrope, sveta i Olimpijskih igara.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
E, upravo taj čovek, koji je znanje, umeće, rad, predanost godinama ugrađivao u napredak ne samo u srpske, već i svetske odbojke, značajno utičući na karijere najvećih planetarnih imena od Jovane Brakočević, Tijane Bošković, Maje Ognjenović… u nedavnom intervjuu za naš portal, izneo je mišljenje u kom bi smeru trebalo da ide reprezentativna odbojka, dakle odbojka skupa igračica koje, kako samo ime kaže, reprezentuju jednu zemlju, bilo da je u pitanju Srbija, Italija, Turska… kako bi bila očuvana razlika između nacionalnog tima i klupske ekipe.
“Najviše bih voleo, iskreno, da za reprezentaciju igraju samo osobe koje su pravi državljani te zemlje i, pre svega, osobe koje nikada nisu igrale ni za jednu drugu reprezentaciju. Ovo sada, da li je reprezentacija ili klupska reprezentacija ili šta god… Nama je Tijana (Bošković) maltene kao neki polustranac prema nekim njihovim pravilima, a veća Srpkinja od nje ne postoji, dok (Kubanka) Vargas nije stranac u Turskoj, ili Šinejd Džek (iz Trinidad i Tobaga) ili Karataš (iz Rumunije) i gomila drugih igračica. Ranije je postojalo pravilo da može samo jedna igračica da bude naturalizovana, a sada Turska ima njih tri. Mislim da je to zaista malo previše. Koliko sam čuo, biće i četvrta, ali da ne prejudiciramo, videćemo“, rekao je Terzić koji nije zaključao vrata naše reprezentacije za potencijalni dolazak inostrane igračice, “S jedne strane ja to ne bih dozvolio, iskreno. A s druge, ako već svi imaju, zašto i mi da nemamo? Zašto da ne? Da je moguće da angažujemo vrhunsku igračicu, prihvatio bih. Garantujem da bi 90 odsto naših ljudi reklo: Ne, ne, ne, mi to nećemo. Ali onda, kada bismo bili peti, bilo bi pljuvanje po našoj ekipi, a najviše po treneru. A kada bismo bili prvi sa naturalizovanomm igračicom, onda bismo svi zaboravili da je naturalizovana. Pustite me toga. Dajte da budemo prvi, pa neka bude i sa naturalizovanom“.
Bio je prilično jasan, sa navođenjem jasnih granica koji bi obim naturalizacije bio koristan, prema njegovom mišljenju. Valjda je i logično da čovek čija je karijera nadaleko poznata i priznata van srpskih granica ima pravo da javno iznese mišljenje, pogotovo ako bi ono moglo da utiče na napredak i svetske odbojke, pa čak i ako možda nekome, kao što je predsednik turske federacije Mehmet Akif Ustundag, zapara uši toliko jako da ne čuje sam sebe kako izgovara, nije preterano reći – gluposti:
“…Pričali smo o naturalizovanim igračicama. Zato pitam: Da li je Boškovićeva iz Srbije? Njena sestra je i dalje kapiten Bosne (za neupućenog Ustundaga završila je karijeru, pa sam tim nije i dalje kapiten). Odakle je Kurtagić?“, između ostalog je posle pobede u polufinalu nad Poljskom bljuvao vatru Ustuntag, pokazujući u najmanju ruku eklantatno nepoznavanje geografije, pominjući srednjeg blokera reprezentacije Srbije, rođenu u Novom Pazaru, kao i u slučaju sestre Bošković, nepoznavanje bolne istorije na ovim prostorima koju sva ta deca, Hena, Dajana, Tijana… nose na svojim mladim ramenima, rasterećena svih predrasuda kojih nažalost na ovim prostorima nije malo.
I kada se bude bude stišalo slavlje posle intoniranja “İstiklal Marşı” u čast, nema ni trunke sumnje zasluženog odbranjenog evropskog zlata turske reprezentacije, kada zlatna prašina pokrije pod “Sinan Erdem doma”, možda će se Ustundag uzeti u pamet i razmisli gde je uzrok tolike mu nervoze. Teško da je to zbog istine koju je Terzić izgovorio, ili ga je možda stisla muka da konačno pojasni zašto jedna od najboljih domaćih igračica nije u dresu nacionalnog tima bila na najvišem stepeniku pobedničkog postolja?
Bonus video:
