/Od izveštača Meridian Sporta iz Brna/
Nataša Čikuc Dins ovog leta nije bila u prvom planu reprezentacije Srbije. Njeno ime nalazilo se na širem spisku, ali je bilo jasno da na poziciji srednjeg blokera postoji nekoliko igračica koje u tom trenutku imaju prednost. Nije bila deo ekipe tokom Lige nacija, a kada su problemi počeli da se nižu upravo na njenoj poziciji, stručni štab tražio je druga rešenja.
Maja Aleksić nije mogla da pomogne reprezentaciji iz zdravstvenih razloga, potom je Maša Kirov doživela tešku povredu prednjih ukrštenih ligamenata, pa je Zoran Terzić u jednom trenutku priključio i iskusnu Minu Popović.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Za Natašu je, ipak, ovog leta bio namenjen drugačiji reprezentativni put. Izabrana je za mediteransku selekciju i otišla u Taranto, gde je sve do nedelje bila daleko od pomisli da bi samo nekoliko dana kasnije mogla da se nađe među najboljim srpskim odbojkašicama na Evropskom prvenstvu.
Međutim, sve se promenilo gotovo preko noći. Sa mediteranskom selekcijom osvojila je bronzu, a najbolju partiju odigrala je baš u utakmici za medalju protiv Grčke – osvojila je 20 poena u pobedi posle pet setova. Istog rivala Srbija će danas od 16.00 časova imati preko mreže u četvrtfinalu Evropskog prvenstva. U međuvremenu je stigla vest o Minji Osmajić, koja je povredila ruku na treningu pred osminu finala sa Hrvatskom. Ponovo je nastao problem na poziciji srednjeg blokera, samo što je ovog puta poziv otišao Nataši.
U nedelju je još bila u Tarantu, potom je krenula za Beograd, a već u utorak stigla u Brno. Zato je na početku razgovora bilo nemoguće ne pitati je kako su uopšte izgledala poslednja 48 sata.
“Bilo je turbulentno. Nakon poziva od strane tim menadžera tokom kog mi je rekao da se priključujem seniorkama, krenuo je baš lud period… Kad sam sletela u Srbiju, odmah sam otišla da zamenim torbu, spakujem stvari i odmah doletela ovde”, ispričala je Nataša Čikuc Dins u razgovoru za Meridian Sport.
Taranto, Beograd, Brno – sve u svega nekoliko dana. A već u danas može da zaigra četvrtfinale Evropskog prvenstva. Takav rasplet nije postojao ni u njenim najoptimističnijim planovima.
“Nije mi bilo ni u malom mozgu da ću se priključiti devojkama. Ali, samim tim što su izabrali mene da im pomognem, mnogo mi znači. Potrudiću se da doprinesem i da im donesem sreću“.
Ima u svemu i jedna zanimljiva slučajnost. Nataša je samo nekoliko dana pre četvrtfinala Evropskog prvenstva već igrala protiv Grčke. Bio je to njen poslednji meč pre puta za Brno, a ujedno i najbolja partija na Mediteranskim igrama.
“Bilo je lepo. Igrali smo dve utakmice malo teže – sa Turskom i Italijom. Mogle smo za nijansu bolje, ali stigao nas je i umor. Mislim da smo na kraju zadovoljni rezultatom. Čak smo i protiv Grčke imale mnogo grešaka, ali drago mi je što smo se izdigle iznad toga i u petom setu pobedile”.
Mediteranske igre pamtiće po bronzi i odličnom završetku, ali i po nečemu što nema mnogo prilika da iskusi tokom klupske sezone. Učesnici su u Tarantu bili smešteni na kruzeru, pa je i svakodnevica izgledala drugačije od one na koju su odbojkašice navikle.
“Neskakidašnje. Bili smo smešteni na kruzeru. Ali, lepo iskustvo. Novo… Nekako smo se i tu snašli. Trudili smo se i da iskoristimo i to novo iskustvo što se sela tiče, a i da budemo dobri na utakmicama. Da pronađemo neki balans. Na kraju smo i to uspeli”.
POTAJNO SAM ŽELELA DA STIGNE PONUDA IZ AMERIKE
Vest da se put kući praktično pretvorio u put ka Evropskom prvenstvu morala je odmah da podeli sa jednom posebnom osobom. Nataša ima sestru bliznakinju Nađu, takođe odbojkašicu, koja igra na poziciji libera. Njih dve su navikle da prolaze zajedno kroz važne trenutke, pa nije bilo dileme ko će među prvima saznati za poziv.
“Njoj sam odmah javila. Ona isto nije mogla da veruje. Veoma je srećna… Veruje više u mene, nego ja sama u sebe. Mislim da je ona najsrećnija”.
Način na koji je stigla do mesta u timu nije onaj koji bi bilo koja igračica poželela. Povreda saigračice ostavila je gorak ukus, ali Nataša ne krije koliko joj znači činjenica da je baš njoj ukazano poverenje u trenutku kada Srbiju očekuju najvažnije utakmice na prvenstvu. Poziv je stigao kao nagrada za sav uložen trud i rad tokom prethodnih godina…
“Može se tako reći. A opet, okolnost nije baš najsjajnja. Ali, drago mi je što je nagrađen moj trud, da budem ovde sa devojkama. Meni je to stvarno velika čast. Ovo je veliko takmičenje, novo iskustvo za mene. Drago mi je što sam deo cele te priče”.
Vremena da detaljno prati put Srbije kroz Evropsko prvenstvo nije imala. Dok su Terzićeve izabranice igrale utakmice u Brnu, Nataša je sa svojom selekcijom imala obaveze u Tarantu. Rezultate je, ipak, držala na oku.
“Minimalno sam ispratila. Igrale su u vreme kada smo mi igrale utakmice. Pratila sam rezultat, znala sam otprilike kako se kreće grupna faza. Znala sam da ih čeka Grčka. Malo sam pričala sa devojkama, pitala ih kakav im je osećaj pred utakmicu i kako im se čini. U suštini mislim da će biti sve super“.
Iako je u Brno stigla praktično usred prvenstva, nije morala da prolazi kroz period upoznavanja. Nataši reprezentativna sredina nije nepoznata – već je trenirala sa mnogim devojkama sa kojima sada deli teren.
“Poznajemo se. Ja možda nisam bila na velikom takmičenju sa njima, ali sam već neko vreme u trenažnom procesu. Znam sve devojke, prihvatile su me lepo. Dočekale su me super. Veoma sam srećna što sam ovde i što delim sa njima teren. Što ću biti sa njima na velikoj sceni. Ponosna sam”.
Ovo leto donelo joj je još jednu veliku promenu. Posle mnogo godina provedenih u TENT-u došlo je vreme da napusti sredinu u kojoj je praktično odrastala i napravi prvi veliki korak van domaće odbojke. Otišla je na najbolji mogući način – kao šampion Srbije. Zbog toga, kada danas podvuče crtu ispod dugog perioda u Obrenovcu, nema mnogo toga što bi promenila.
“Došla sam do nivoa, kada sam poželela da se oprobam negde dalje. Da vidim kako će to da izgleda. Stvarno sam zadovoljna na koji način sam zatvorila to poglavlje. Da sam pisala knjigu ne bi moglo bolje… Stvarno. Ponosna sam i na svoju ekipu, TENT, na sve što smo postigli zajedno. Bilo je naporno, teško, imali smo i uspone i padove, ali smo lepo krunisali na kraju”.
TENT i Nataša toliko dugo su išli zajedno da joj ni računanje sezona više ne ide lako.
“Mnogo godina… Više ne znam. Sedam, osam, devet… Kako ko kaže. Svakako je osećaj kao da sam od rođenja tamo”.
Odlazak iz poznate sredine doneo je i razdvajanje od sestre, ali zasad samo geografsko.
“Ona i ja se čujemo svaki dan, po ceo dan. Ta udaljenost se još ne oseća”.
Posle toliko godina u TENT-u bilo je vreme za nešto potpuno drugačije. Prvi inostrani angažman odvešće je preko Atlantika – naredne sezone nosiće dres Kolumbus Fjurija. Amerika joj neće doneti samo novi klub, već i potpuno drugačiji život posle praktično čitave seniorske karijere provedene u Obrenovcu. A zanimljivo, upravo je takvu promenu i priželjkivala. Kada je stigla ponuda Kolumbusa, nije joj trebalo mnogo vremena za odluku.
“Potajno sam želela da to bude Amerika. Kad sam dobila ponudu, prihvatila sam bez razmišljanja. Videćemo. Nisam nikad bila, jedva čekam da vidim šta mi to novo poglavlje donosi. Raspitivala sam se malo i samo sam čula pozitivne stvari. Stvarno se nadam da će i moje iskustvo biti takvo”.
Bonus video:
