Nema vremena za tugu, medalja još čeka: Srbija protiv Poljske za bronzu i šesto uzastopno evropsko postolje

/Od izveštača Meridian Sporta iz Istanbula/

Videlo se na licima srpskih odbojkašica koliko je boleo poraz od Turske. Nije lako kada se san o evropskom zlatu ugasi u samo tri seta, posebno kada znaš da nisi pokazao ni delić onoga što možeš. Nije bilo skrivanja ni traženja opravdanja – Srbija je odigrala loše onda kada je želela da bude najbolja.

Ali ova ekipa ima velike igračice. Ima one koje su mnogo puta igrale utakmice za medalje, pobeđivale kada je bilo najteže, padale i ponovo ustajale. I teško je zamisliti da će dozvoliti da jedan loš dan bude poslednja slika Srbije sa ovog Evropskog prvenstva.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova! 

Zato će danas od 15.00 časova protiv Poljske ponovo izaći na teren u “Sinan Erdem areni” i dati sve što imaju za svoju zemlju. Zlato više nije dostižno, finale je ostalo nedosanjano, ali medalja jeste. Srbija je tokom prethodnih godina najbolje pokazala koliko joj znači svaka prilika da stane na postolje.

Možda bronza nije bila medalja o kojoj se sanjalo pre početka turnira, ali sada je jedina o kojoj treba razmišljati. Ostalo je još nekoliko sati da se ostavi polufinale iza sebe, pronađe energija i prvenstvo završi pobedom.

Polufinale protiv Turske nije donelo gotovo ništa od onoga čemu se Srbija nadala. Domaćin je slavio 3:0, naš tim nije uspeo da pronađe prepoznatljivu igru, niti kontinuitet koji ga je doveo među četiri najbolje ekipe Evrope. Nije funkcionisalo gotovo ništa, što su posle utakmice otvoreno priznale i same reprezentativke.

Možda upravo tu treba tražiti razlog za optimizam pred poslednji meč. Srbija je odigrala daleko ispod nivoa koji može da pruži i teško je verovati da dva dana zaredom može da izgleda tako. Za velike igračice nema boljeg odgovora na bolan poraz od prilike da već sledećeg dana ponovo izađu na teren.

“Žao mi je prvenstveno zato što znam da je želja bila ogromna, kao i motivacija, jer igrati polufinale za svoju zemlju… Mislim da nema veće časti i motivacije od toga. Ali jednostavno, ništa nije funkcionisalo. Šta god da smo htele da pokažemo na terenu, nismo. Prvenstveno ja nisam bila na svom nivou, zatim i cela ekipa“, rekla je Tijana Bošković posle poraza.

Odmah je, međutim, pogledala ka onome što sledi.

“Sutra je najvažnija utakmica za nas na ovom turniru, borba za medalju. Moramo da se oporavimo, da zaboravimo današnju utakmicu, ako je to moguće, i da pokušamo da osvojimo medalju“, poručila je sinoć.

MALO VREMENA ZA SRBIJU, JOŠ MANJE ZA POLJSKU

Srbija neće imati mnogo vremena da se fizički i emotivno oporavi, ali će Poljska biti u još težoj situaciji. Poljakinje su polufinale protiv Italije završile u subotu oko 20.00 časova, a već danas od 15.00 moraće ponovo na teren.

Dakle, od kraja polufinala do početka borbe za bronzu deli ih svega 19 sati. Italija je slavila 3:1, pa će i ekipa Stefana Lavarinija morati praktično preko noći da ostavi iza sebe propuštenu priliku za finale, oporavi se i pronađe snagu za poslednji meč na Evropskom prvenstvu.

U ovakvim utakmicama zato neće odlučivati samo kvalitet. Važno će biti ko će brže uspeti da se mentalno prebaci sa poraza u polufinalu na činjenicu da medalja još nije izgubljena, ali i ko će imati više energije posle veoma kratkog odmora.

Italijanke idu po evropsku krunu, posle olimpijske i svetske! Poljska sa Srbijom za bronzu

Srbija će u tom smislu imati nekoliko sati više za oporavak. Posle svega što je prikazala protiv Turske, važnije od velikih promena biće da se na teren vrati ekipa koja je tokom većeg dela prvenstva delovala sigurno i uvereno.

SRBIJA SAMO DVA PUTA OSTALA BEZ MEDALJE

Koliko je poslednja utakmica važna najbolje pokazuje pogled u prošlost. Srbija je kao samostalna država debitovala na Evropskom prvenstvu 2007. godine i odmah osvojila srebrnu medalju. Dve godine kasnije završila je bez odličja, a 2011. pred svojim navijačima prvi put se popela na evropski tron.

Četvrto mesto 2013. godine bilo je poslednji put da je Srbija napustila Evropsko prvenstvo bez medalje. Od tada je svaki turnir završavala na postolju – bronza 2015, zlata 2017. i 2019, pa srebra 2021. i 2023. godine.

Dakle, na devet Evropskih prvenstava kao samostalna država Srbija je osvojila čak sedam medalja. Još upečatljivije zvuči podatak da je na poslednjih pet izdanja svaki put stigla do postolja. Danas će pokušati da taj niz produži na šesto prvenstvo zaredom.

POLJSKA VEĆ NAPRAVILA VELIKI KORAK

Za Poljsku ovaj turnir ima nešto drugačiju težinu. Sam plasman u polufinale predstavlja važan rezultat za ekipu Stefana Lavarinija, koja se vratila među četiri najbolje reprezentacije Evrope prvi put posle 2019. godine.

Ipak, kada se već stiglo tako daleko, jasno je da Poljakinje ne žele da stanu. Na medalju sa Evropskog prvenstva čekaju još od 2009. godine, kada su osvojile bronzu, pa bi pobeda nad Srbijom za njih predstavljala prekid čekanja dugog čak 17 godina.

Poljska je već u grupnoj fazi pokazala da je sposobna za veliki rezultat. Upravo u Istanbulu savladala je Tursku 3:2 i osvojila prvo mesto u grupi, a potom nastavila put sve do polufinala. Italija je bila prejaka i slavila 3:1, ali to ne menja činjenicu da će Lavarinijev tim u borbu za bronzu ući sa jasnom željom da veoma dobro prvenstvo kruniše medaljom.

Srbija će pokušati da joj tu medalju uskrati i istovremeno sačuva sopstvenu tradiciju.

JEDAN LOŠ DAN NE MORA DA ODREDI CELO PRVENSTVO

Poraz od Turske jeste bio bolan, posebno zbog načina na koji je Srbija izgledala na terenu. Ali jedan meč ne može da izbriše sve što je urađeno pre njega, niti mora da odredi konačan utisak o čitavom Evropskom prvenstvu.

Sada nema mnogo vremena za analize, niti za velike promene. Ima dovoljno samo da se glave podignu, da se još jednom pronađe energija i da svaka igračica ostavi na terenu ono što joj je preostalo posle dugog i napornog prvenstva.

A upravo tu Srbija ima na šta da se osloni. Na Maju Ognjenović, Tijanu Bošković, Minu Popović i ostale devojke koje dobro znaju kako izgledaju najveće utakmice. Na one mlađe koje su tokom ovog prvenstva pokazale da mogu da budu deo takvih trenutaka. I na ekipu koja je mnogo puta dokazala da ume da odgovori kada je teško.

Tijana Bošković: Ništa nije funkcionisalo… Prvenstveno ja nisam bila na svom nivou

Vremena nema mnogo, ali ga Poljska ima još manje. Umor će postojati na obe strane mreže, razočaranje zbog izgubljenih polufinala takođe. Na kraju će medalju uzeti ona ekipa koja sve to uspe da potisne još nekoliko sati.

Zlato više nije dostižno, ali postolje jeste. A za Srbiju, koja je samo dva puta u svojoj samostalnoj istoriji završila Evropsko prvenstvo bez medalje i koja od 2015. nijednom nije sišla sa pobedničkog podijuma, to je dovoljan razlog da još jednom da sve što ima. Za Srbiju. Za medalju. I za poslednju sliku iz Istanbula kakvu ova generacija želi da ponese kući.

Bonus video: