Simbolično, na Svetog Iliju – Zorana Arunović je stigla u Beograd okićena zlatnom medaljom oko vrata, za sada prvim i jedinim odličjem za Srbiju iz Pariza – zajedno sa Damirom Mikecom, koji je odlučio da još malo ostane u Selu i pruži podršku preostalim “kolegama”.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Za sada bledo izdanje srpskih sportista, nakratko je u ponedeljak ujutru prekinut bljeskom pomenutog tandema, koji je “probio led” i ujedno nastavio tradiciju medalja u streljaštvu na Olimpijskim igrama.
Aleksandra Ivošev, Jasna Šekarić, Ivana Maksimović, Andrija Zlatić… Svi oni su od Seula sada već davne 1988. godine do sada doneli našoj zemlji čak 15 medalja i na taj način potvrdili kvalitet i sjajan rad decenijama unazad.
Kada je nešto malo pre 1 sat posle ponoći Zorana Arunović ušla u konferencijsku salu beogradskog aerodroma, raspakovala je svoje stvari kao u dnevnoj sobi, a potom ushićena i sa osmehom na licu uz sestru Jelenu – započela izlaganje u svom stilu:
“Žao mi je što ste se potresli… Meni je baš bilo lepo. Pokušala sam da se pripremim za ovu konferenciju, prvi put sam u avionu bila sama dva i po sata, da niko ne nije pored mene. Emotivan let od Pariza do Beograda, salvetom sam brisala suze” uz smeh i nevericu Zorana iznosi prve impresije.
“Ako može aplauz za Jelenu i Gorana, ljude pored mene. Sportisti dobijaju mnogo aplauza, oni ne. Kada god imam priliku gledam da oni uvek dobiju neke zasluge pored mene. Kad god se baci fokus na sportistu, uvek treba imati u vidu da iza njega stoje ljudi kao što je Jelena pored mene i Goran za Damira”.
Prvo i logično pitanje bilo je: Kakav je osećaj nositi tu medalju oko vrata?
“Neprocenjivo. Apsolutno neprocenjivo” suznih očiju rekla je Zorana i najavila spremnost na sva pitanja novinara i usput opisala početak tog zlatnog jutra.
“Znate šta… Bila je to jedna topla noć bez klime, ali više jedna emocija koju je bilo neophodno neutralisati kako bi mogli da nastupimo. Spavala sam od pola 1 do 4 ujutru – više nisam mogla. Uključila sam telefon, poslala sam poruku sestri i zajedno smo šetale po selu u pet ujutru. Gledali smo da se spremimo da u 9:30 budemo budni, razbuđeni, na maksimumu – uspeli smo.
Za nju ovaj trijumf nikako nije bio lak niti nešto slično, ako se nekome to možda učinilo…
“Pobeda nikako nije bila rutinska. Bila je to jako neizvesna borba. Mi smo se u svakom trenutku oslanjali jedno na drugo, nismo se prepuštali. Ono što generiše mene i njega je – klasa. I konstantna potreba da budemo bolji i pobedimo. Kada ja nisam bila dovoljno dobra, on je preuzimao lidersku ulogu i obrnuto. Našla sam način da nas dovedem u egal, on je našao način za poslednji hitac i mogu da kažem da su Zorana Arunović i Damir Mikec olimpijski šampioni” u dahu kaže Zorana i iskazuje veliku zahvalnost Damiru.
“Za mene, koja jurim toliko dugo tu medalju, bilo je jako teško ne prepustiti se tome, ali hvala Jeleni, koja je bila tu da me vrati na pravi put, kao i moj sportski psiholog Đorđe Ćurčić, koji je sa njom pronašao način da se iznivelišem i budem onakva kako treba”
O situaciji i razgovoru sa sestrom i trenerom – Jelenom…
“Ja nisam primetila da smo mi izgubili neke poene, toliko sam bila fokusirana na ono što ja radim, da nisam videla da su oni dobili te krugove za 0,1. Ne sećam se ničega šta mi je rekla na tajm-autu, samo sam po internetu videla neke mimove. Samo sam rekla da ne mogu da smirim taj pištolj“
Improvizacija kao ključ uspeha.
“Ne možete da napravite tenziju. Morate da smislite ometajuće faktore. Oni ih ometaju i čine otpornima na to što se dešvaa na takmičenjima, signali, muzika, distrakcije, tu je i taj zvučni signal koji preseca tok misli, koji je bitan kod tehnike, često ga koristimo. Turci su koristili sličnu taktiku, njih da ohrabre, a mi da nastupamo pod takvim okolnostima. Mi koristimo i tu famoznu čegrtaljku, imali smo treninge u Košutnjaku, gde smo direktorki rekli da se ne sekira jer će biti muzika, nisu silazili jer je bilo haotično, ali smo znali da će tako da bude OI. Tu je ključ pojedinih uspeha. Izvučeno iz konteksta sa drugačijom svrhom”.
Pritisak?
“Uh, zanimljivo pitanje. Da li je koketiralo sa srčanim udarom? Da li sam ja koketirala? Daleko, ali da je potrajalo bilo bi bliže. Da li bih promenila nešto, jedino da bude lagodnija, ali nema draži da se pobedi sa 16:14. Ovo je sjajan prikaz našeg sporta, kako treba da izgleda finale. Mi smo izgubili, mogli smo da se predamo i nismo, pa smo stigli, pa opet gubili, pa imali meč poen, i opet se nismo predali. Osim ove medalje treba da se dobije medalja za otpornost. Da li bih nešto promenila? Neku drugu medalju možda ne bih mnogo pamtila“
U pojedinačnoj konkurenciji se niste našli na pobedničkom postolju. Koliko je to otežavajući faktor pred miks i to saznanje da ste jednu priliku propustili?
“Ovaj olimpijski turnir je bio prilično zahtevan. To je bilo prvo razočarenje zbog neulaska u finale, Damir je prvi ušao u finale, znam da je bilo razočaranje što nije uzeo medalju. Koliko želite da se predate emocijama, znate da ne smete da se predate. Onda radite, radite, gubite, vraćate se, pa pobedite, na kraju se tome prepustite tome kada sve krene, okrenula sam se Damiru i rekla sve, mislim kad smo pali tu da je tu sve stalo što smo čuvali u dugom periodu. Ja ne znam da li je on mene čuo uopšte…”
I šta sada posle zlata?
“Ja sam sada sve osvojila! Prvakinja sveta, Evrope, olimpijska šampionka, svetska rekorderka. Mogu da kažem da je to to. Ne da ću se penzionisati, ali ja sam sada mirna” uz aplauz prisutnih Zorana Arunović poentira.
BONUS VIDEO:
brankostupica
Samo je trenutno “jedino odličije”, uveren sam da će ih do kraja Olipijade biti baremo još 10
kluka4002
Svaka joj čast neka uživa u uspehu koji je gradila celu karijeru , navikli smo od nje da uzima medalje ,ali ovo je nešto posebno i Damir naravno ! Kroz šta je sve morala proći da dodje do vrha ..bravo