Nije mu bilo lako… Pored svega što je proživeo na privatnom planu, sreća ga nije pogledala ni na poslovnom. Završio je igračku karijeru sa 24 godine – mnogo ranije nego što je planirao zbog aritmije pri velikom opterećenju koja mu je otkrivena na pregledu. Odjednom se našao u situaciji koju nije sanjao ni u najgorim snovima. Međutim, rešenje nije bilo da sedi i žali sebe i pita se zašto. Morao je dobro da promisli i pronađe novi put. Novi smisao… Aleksa Brđović se neko vreme tražio, a onda je doneo odluku da se oproba u trenerskim vodama. Kao veoma mlad dobio je priliku u Radničkom. Međutim, nalazio se često na udaru… Svaka greška kroz naočare dežurnih kritičara delovala je pet puta veća. Govorili su da je tu samo zbog oca, da mu je nešto dato ili poklonjeno…
A kako im je on odgovorio? Trofej koji je sinoć osvojio najbolji je odgovor za one koji su sumnjali. Kada se sve sabere – rezultati govore najbolje. Stigao je trenerski prvenac. Podsetimo, samo 31 godinu Aleksa ima.
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
U neverovatnoj atmosferi dvorane ‘Jezero’ sinoć je slavio veliku pobedu. Još tokom utakmice radovao se posle važnih poena. Pomalo stidljivo stiskao je pesnice… Takvog je karaktera. Mirniji, staloženiji, uglavnom bez burnih i ekspolozivnih reakcija. Na licu mu se možda ne prepozna odmah koliko mu je stalo, ali osmeh po završetku utakmice govorio je sve.
“Prvi pehar… Treća godina – prvi trofej. Treća sreća. Znači mi mnogo, posebno jer smo slavili pred našim navijačima. Biće mi ovo samo podstrek za dalju karijeru“, pričao je smireno Aleksa Brđović posle finala.
Da mu je neko rekao da će u ovako vreloj atmosferi slaviti prvi trenerski trofej sa 31 godinom…
“Ma, nisam mogao ni da zamislim da ću nekada biti trener, a kamoli da ću osvojiti pehar. Sećam se kad je moj pokojni otac bio u Radničkom, tada je isto bila puna sala. Tad se odbojka prvi put pojavila u Kragujevcu. Stvarno mi je drago što sam ja posle 17 godina doprineo koliko-toliko da se ponovo osvoji Kup“.
Radnički je poslednji trofej osvojio pre 15 godine – bila je to šampionska titula. Kup je poslednji stigao još ranije – pre 17. Kragujevac će sigurno slaviti Brđovića, jer je baš on vratio pehar u grad posle jedne i po decenije… Slaviće ga i njegovi pomoćnici sa kojima očigledno gradi pravu priču. Prvi asistent Nemanja Opačić posle finala je govorio biranim rečima o Aleksi za Meridian Sport.
“Moram da ga pohvalim. Iako je mlad trener, možda najmlađi u Superligi – mislim da ova pobeda večeras i sve što se dešavalo u prethodne tri godine koliko je tu dovoljno govore o njemu, onima koji znaju. Mislim da radi fantastičan posao. Biće mi žao kada jednog dana bude morao da ode odavde. Imamo sjajnu saradnju. Samo reči pohvale… Ne mogu da kažem da nešto ne valja. Sve radi onako kako mislim da bi trebalo jedan trener“, rekao je Opačić koji je bio u sastavu Radničkog kada je osvojen poslednji pehar 2010. godine.
Osvrnuo se Nemanja i na Aleksin karakter.
“Mislim da je mirniji nego što bi trebalo. Mnogo toga zadržava u sebi. To i nije dobro. Trebalo bi da izbaci… Pravičan je. Ima mnogo veliku toleranciju. Daje mnogo šansi igračima. Na sreću, ove godine mu igrači to vraćaju. Stigao je prvi trofej posle 15 godina“.
Koliko je težak ranac koji nosi na leđima, koliko je u njemu kamenja i pritiska verovatno dobro znaju i njegovi bliski ljudi.
“On nosi veliko breme. Otac mu je bio jedan u hiljadu naših koje smo imali… Neponovljiv lik. Aleksa se odlično nosi sa tim. Slušao sam njegovu izjavu kada je rekao da mu je žao što nije pričao više sa ocem o odbojci, ali mislim da bi njegov tata bio ponosan na njega sada. Ne zbog trofeja, nego zbog toga u kakvog je Aleksa izrastao čoveka, zbog osobe kakva jeste. Mislim da je Dejan stvarno negde gore presrećan“.
Aleksa Brđović čuva sećanje na oca: Dok je bio živ nismo pričali mnogo o odbojci, sada mi je krivo
Radnički posle zvezdane noći nastavlja da sanja. Ni titula ne zvuči kao nešto neuhvatljivo…
“Trenutno smo prvi na tabeli. Sad ćemo malo da se odmorimo. Nadam se da ovo neće mnogo da nas poljulja. Imamo još četiri kola do kraja ligaškog dela. Imamo šansu da završimo prvi, a onda posle plej-of… Sve je moguće. Sigurno se nećemo zaustaviti na ovome. Nećemo se predati. Igraćemo do kraja, pa šta bude. Kao što smo to radili svih ovih godina… Mislim da ovaj klub raste iz sezone u sezonu. Evo ja sam ovde šest godina. Počeli smo sa trećim, četvrtim mestom, pa smo dva puta bili drugi, pa finale Kupa 2021. Sve nešto blizu. Sad je osvojen Kup, tako da mislim da će da ide samo ka napred“.
Puna dvorana je još jedna velika pobeda odbojkaša Radničkog.
“Mnogo je bilo teško vratiti ljude na tribine. Tih godina 2008, 2009, 2010. ja sam igrao pa pamtim da je bilo kao večeras. Na najvažnijim utakmicama su bile pune hale. Imali smo kasnije nekoliko situacija da napunimo halu, ali da ne bude ništa. Evo sada je bila puna, a mi smo vratili publici. Mislim da će navijači to znati da cene i da će ubuduće pratiti sve naše bitnije mečeve. Daju nam vetar u leđa“.
Za kraj – Nemanja Opačić je bez zadrške pohvalio sve igrače, koji će ostati upisani u istoriji Radničkog.
“Prvi put otkad sam ja trener imamo sklopljenu ekipu tako da stvarno nema nekog ko je problematičan, nezadovoljan, negativan… Svi momci su fantastični, radnici veliki, svi ćute i treniraju. Možda nekad i nas trpe, možda nekad ni mi nismo kako treba. Sve istrpe… Borci su – svi do jednog. Čak i među klincima nema igrača koji će da posustane, kome je svejedno… Svi su zagrizli i svima je veoma stalo do ovoga“, naglasio je Opačić za kraj razgovora za Meridian Sport.
Bonus video:
vanicdusan01
Mislim da je Aleksa sad pokazao svima koji nisu verovali u njega kao trenera i koji su ga kritikovali da je ne samo dobar trener nego i toliko sposoban da klub dovede do trofeja koji nisu uspevali osvojiti deceniju i po.
nemanja.stanisic
Aleksa je vredan svakog postovanja jer je uspeo nesto vrlo retko u sportu,jer nije pokleknuo posle zavrsetka aktivne igre zbog zdravstvenog stanja,nego je ostao kao trener u voljenom sportu i to vrlo uspesno!