Ne, to nikako nije bilo u planu. Niti da sa 24 godine završi igračku karijeru, niti da sa 28 započne trenersku. Ali, nije imao mnogo izbora. Aleksi Brđoviću je na jednom lekarskom pregledu otkrivena aritmija pri velikom opterećenju i tada je morao prerano da se povuče sa terena. Želeo je da ostane u odbojci, pa je kao logičan razvoj događaja došao trenerski poziv. Iz jednog ugla kraj igračke karijere predstavljao je rušenje svih snova. Iz drugog – onog pozitivnijeg – jasno je da početak trenerske priče sa 28 godina možda da donese i mnogo toga dobrog.
Već tri godine je šef stručnog štaba kragujevačkog Radničkog. Trudi se svakog dana da napreduje, ali i da sačuva sećanje na svog oca – legendarnog odbojkaša Dejana Brđovića. Možda nije planirao da krene njegovim stopama, ali život je tako namestio…
Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!
Kragujevčani ove sezone igraju veoma dobro. U prvenstvu imaju skor 9-5 na trećem mestu, u Kupu su obezbedili kartu za finale. Pre dva dana su ostvarili važnu pobedu u domaćoj ligi – u Kragujevcu je pala Crvena zvezda.
Koliko je značajna za Radnički pobeda protiv aktuelnog šampiona i to posle dramatičnog taj-brejka?
“Mi sa Zvezdom poslednje tri utakmice igramo u pet setova. Mnogo neizvesnih i setova i utakmica i poena… Na prošlom susretu smo zlatni set rešili u svoju korist, koji smo igrali u Kupu. Sad smo peti dobili, takođe. Znači nam što smo mentalno jaki i što možemo da rešimo te ključne lopte. Ali, prošle nedelje smo igrali set preko 30 poena, pa smo izgubili u Leskovcu. To je rulet. Nekad se pobedi, nekad se izgubi. Naravno, lepo je kad se pobedi, posebno Zvezda u neizvesnoj završnici“.
Da li vam je obračun sa crveno-belima na Banjici u prvom delu bio najslabija partija u sezoni?
“Imali smo tri loša izdanja baš. Prvo kolo u Subotici, pa sa Zvezdom i u Leskovcu prošle nedelje. Sa Zvezdom pamtim da nam je kasnio autobus, bukvalno smo u minut došli u dvoranu. Baš je bio bez veze taj ceo dan. Bukvalno nismo igrali utakmicu, Zvezda nas je ispreskakala. Mi smo ekipa u kojoj svaki igrač mora da da 100 odsto da bismo pobedili. Ne možemo da igramo sa 40 ili 50 odsto. Kad god uđeš u meč lagano i ležerno, uvek ti se obije o glavu. To se pokazalo na ta tri duela“.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?
“Što se prvenstva tiče mislim da smo mogli bolje. Tri poraza nisu sama po sebi sporna, nego morali smo bolje da odigramo te utakmice. Da se ne kajemo sutra što nismo dali sve od sebe. Nije problem poraz, nego što se nismo borili. Idemo dalje, ima još mnogo da se igra. Nama je težak raspored… U tri naredna kola imamo i Partizan, gostujemo Karađorđu… To smo znali i pre početka sezone, ništa nije sporno. A što se Kupa tiče, mislim da smo i premašili očekivanja… U smislu da smo igrali protiv Zvezde u polufinalu koja je bila toliko dominantna i bez poraza, da su svi očekivali da će oni proći. Nama je naravno cilj svake godine finale Kupa i finale prvenstva, pre početka… I da budemo u prve četiri u ligaškom delu. Ispunili smo to finale Kupa, stvarno smo odigrali dobro sa Zvezdom. Tako da sam što se toga tiče zadovoljan“.
Kakva su očekivanja u finalu Kupa?
“Igramo sa Partizanom, a kad je jedna utakmica onda se nikad ne zna. Zavisi od inspiracije, ko će biti u kakvoj formi. Mi se trudimo da tempiramo najbolju formu za tih mesec dana. Protiv Zvezde u nedelju smo imali mnogo grešaka, baš mnogo… Ali bolje da se to desi sada, nego za mesec dana ili kad se bude igrao plej-of u prvenstvu. Mi ćemo se truditi da budemo najbolji 23. februara. Zavisi i kako će odigrati Partizan, oni imaju iskusne igrače koji su već učestvovali u finalima. Imamo ih i mi. Pa videćemo“.
Kako se sklapala ekipa za ovu sezonu?
“Imali smo potpisanog i jednog odbojkaša iz inostranstva, pa se tu nešto iskomplikovalo, pa smo morali da tražimo druga rešenja. Ali, to što smo hteli to smo doveli. Imamo neke nove igrače koji nisu bili u velikom klubu kao što je Radnički, ali za sad igraju stvarno dobro. Čak i iznad očekivanja, treniraju stvarno sjajno. Bukvalno ne mogu da se požalim ni na jednog igrača, ni na jedan trening. Momci daju maksimum i u teretani i u sali svakog dana. Ja sam zadovoljan. Imamo to što imamo, kakve su nam mogućnosti finansijske“.
Koliko vašoj ekipi znači Ivan Kostić – ne samo kao dizač?
“Sjajan profesionalac, u tim godinama radi sve što mu se kaže, pa i više od toga. I kad su pauze on ide u teretanu i dođe najspremniji od svih igrača, zato i igra na ovom nivou u ovim godinama. Ja sam stvarno prezadovoljan s njim. Pravi je kapiten i vođa ekipe“.
Koliko je teško izgraditi autoritet kada ste mlad trener?
“Igrao sam odbojku, pa su me znali. Prema mom mišljenju jedan od ključnih faktora je autoritet trenera. Bez toga je teško uspeti u ovom poslu. Imao sam igrače koji su stariji od mene i sa kojima sam igrao kad sam počinja karijeru. Bilo je raznih situacija, ali svi su bili profesionalci i nikakav problem nisam imao“.
Igračku karijeru ste iznenada završili, pa niste bili odmah spremni za izbor naredne profesije. Da li mislite da ste napravili pravi izbor?
“Vreme će pokazati. Težak je ovo posao… Ja jesam mlad, ali ovo je stresno baš. Kad uporedim sa onim dok si igrač… Ne mislim samo trenerski posao, nego i uloga direktora kluba, predsednika… To je sve sa strane teže nego kad si u terenu. Za sada mogu da kažem da Radnički ove tri godine ima solidne rezultate. Uvek je u vrhu, u prethodne dve sezone bili smo drugi – igrali polufinala, sad smo u finalu Kupa. Borimo se uz Vojvodinu, Zvezdu, Partizan, evo sad i Karađorđe. Želimo da probamo da osvojimo neki trofej. Radnički 15 godina nije uzeo pehar, dugačak period…“.
Da li vam je delovao toliko težak dok ste posmatrali oca kao trenera?
“Nisam razmišljao tada o tome. Kad igraš je potpuno drugačije, opuštenije… Nisam uopšte mislio o trenerskom poslu, niti sam mislio da ću prekinuti karijeru onako mlad. Stvarno je mnogo teže – to ne kažem ja, već i svi drugi iskusniji u ovom poslu“.
Pomislite li nekad kakav bi vam savet dao tata?
“Pomislim ponekad, ali život je takav… Nažalost, nemam tu priliku. Nismo pričali mnogo o odbojci ni dok je bio živ. Sada mi je zbog toga krivo, ali šta da radim“.
Koliko je bitno stalno raditi na sebi?
“Imao sam priliku da učim još dok sam igrao, imao sam dobre trenere. I u reprezentaciji i u inostranstvu. Prisećam se nekih stvari – i treninga i nekih saveta koji su mu davali. Bitno je usavršavati se, gledati druge utakmice i vrhunsku odbojku. Ko ima mogućnost treba i da pogleda treninge vrhunskog trenera. Usavršavaju se i oni koji su 30 godina u odbojci, a ne mi koji smo tek na početku“.
Da li dizači lakše uplove u trenerske vode?
“Pa može da bude tako, ali ne mora da ima veze. Ima trenera koji su igrali na vrhunskom nivou srednjeg blokera, libera… Mislim da je lakše dizaču. Ja sam imao i Nikolu Grbića za trenera i pokojnog Migela Falasku. Oni su bili fantastični dizači, a i sjajni kao treneri. Dizač je mozak ekipe, sigurno da mu je lakše na tom nekom početku da kao trener sagleda ekipu i situaciju na terenu“.
Bonus video:
andrija.djulovic
Zdravlje mu je zaustavilo igračku karijeru ali Aleksa se nije odrekao omiljene odbojke, jednostavno je odlučio da ode u trenere i tako i dalje aktivno učestvuje u tom sportu.
vojinovmarko15
Sudbina mu je ipak opredelila mesto gde ce biti mnogo uspesan u sportu koji voli!
saleticnemanja
Ako mu je za utehu, nije jedini kome je krivo zbog propuštenih trenutaka sa najbližima