TOP 10: Najbolji vozači u istoriji Moto GP!

Kada se čuje zvuk motora i oseti se miris benzina, adrenalin skače čak i onima koji nisu veliki fanovi automoto sportova.

Ljudi se trkaju hiljadama godina. Nekada su koristili dvokolice, a danas motocikle, bolide Formule 1 i mnogo toga drugog. Formula 1 se nametnula kao ubedljivo najpopularniji automoto sport na svetu, ispred NASCAR, WRC relija i MotoGp.

Ali popularnost MotoGP raste iz godine u godinu i tako je već nekoliko decenija. Nije Moto GP još blizu da pretekne F1 po globalnoj popularnosti, ali je sve primetnije kako fan baza ne samo što raste nego broji i sve više onih koji ne propuštaju ni jednu trku, a kada god mogu, otputuju da uživo gledaju ovaj spektakl.

Svaka trka sa sobom nosi velika uzbuđenja, a za razliku od F1, svuda se može preticati. Takođe, raličite karakteristike motora i konfiguracije staza čine da ne postoji samo jedan dominantan motocikl kao što se dešavalo sa bolidima Formule 1, nego pobednik trke već na sledećoj može biti van top 10.

Zato smo odlučili da napišemo ovaj tekst i posvetimo pažnju MotoGP-u koju zaslužuje.

Istorija Moto GP

FIM – Fédération Internationale de Motocyclisme je 1949. organizovala prvu sezonu Moto GP, koji se tad nije tako zvao. Do danas je FIM ostala glavno telo za regulaciju pravila i sankcija, zajedno sa IRTA, koja zastupa timove, MSMA koja zastupa proizvođače i ima pravo da uloži veto na tehničke promene i Dorna, španska kompanija koja je vlasnik prava za Moto GP.

Klase i tipovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem su se menjali svakih nekoliko godina. Sve do početka ovog milenijuma, motori od 500 kubika sa 2 ili 4 cilindra su se vozili u najvišoj klasi.

Onda je 2002. godine usledio ribrending kada MotoGP zvanično nastaje, a kubikaža motora raste na 1000. Danas imamo tri klase – MotoGP, Moto2 i Moto3. U Moto2 se voze motori koji imaju nešto preko 750 kubika, a u Moto3 250 kubika.

Top 10 najboljih motociklista

Kao i u svim sportovima, tako je i u MotoGP uvek aktuelna debata ko je najbolji vozač u istoriji. I jedno je sigurno, nikada se neće svi složiti. Isti je slučaj u fudbalu, tenisu, košarci i drugim sportovima. Zato ni mi ne želimo da rangiramo vozače unutar top 10, nego smo izdvojili najboljih deset po našem mišljenju, a na vama je da ih rasporedite onako kako vi želite.

Valentino Rosi

Možemo reći da je Rosi još bitniji za Moto GP nego Šumaher za F1, Džordan za NBA ili Federer za tenis. Zašto to kažemo? Pre njih su postojali Medžik Džonson, Leri Brd, Ajrton Sena, Niki Lauda, Pit Sampras i Bjern Borg između ostalih.

Ali uz svo dužno poštovanje ljudima od kojih ćemo neke i pomenuti u ovom tekstu, Moto GP pre Rosija nije imao globalnu zvezdu i nekog ko je prepoznatljiv svuda, pa čak i onima koji ne prate sport.

Zato se može debatovati da li je Valentino Rosi najbolji vozač svih vremena, ali svakako jeste najbitnija ličnost ovog sporta ikada i neko ko će biti sinonim za moto trke i za 50 godina.

Naravno, popularni Vale46 ima rezime koji je podjednako fascinantan kao i njegova ličnost. Rosi je osvojio ukupno 9 titula, 7 u kraljevskoj klasi i po jednu u dve niže klase. To ga stavlja na drugo mesto najtrofejnijih motociklista iza Agostinija.

Vezao je 5 titula za redom u periodu od 2001. do 2005. godine, što se poklopilo sa ribrendingom celog takmičenja. Zauvek će ostati zapamćenje njegove borbe sa Bjađijem, Stonerom, Lorencom, Markezom i drugim velikanima ovog sporta.

On je ostao veran svom rodnom gradu Urbinu, a i dalje je prisutan u Moto GP. Ima svoj tim VR46 za koji vozi njegov polubrat po majci, Luka Marini. Zanimljivo je da Rosi ima puno fanova i u Srbiji.

Mark Markez

“Mrav iz Servere” nikog ne može ostaviti ravnodušnim. Svakako manje popularan od Rosija, kako u Srbiji, tako i širom sveta, ali podjednako fascinantan vozač.

Nadimak mrav je dobio zbog svoje visine, jer je niži od 170 cm, a Servera je grad u Kataloniji gde je on rođen i gde i dan danas živi. Kada je 2003. godine sa svega 15 godina nastupi prvi put u klasi od 125 kubika, današnjoj Moto3, moglo se naslutiti da možda gledamo budućeg šampiona.

To je potvrdio dve godine kasnije kada je osvojio titulu u Moto3, a zatim je prešao u Moto2 gde je prvi sezone osvojio drugo mesto, pre nego što je postao šampion. Zatim prelazi u MotoGP, gde kao debitant postaje najmlađi šampion ikada.

Od 2013. do 2019. godine je osvojio 6 titula i jednom završio treći. Uz dve titule u nižim kategorijama, fali mu još jedna titular da se izjednači sa Rosijem.

Ali veliko je pitanje da li će uspeti, iako je delovalo potpuno realno nakon 2019. godine kada je sve trke završio na prvom ili drugom mestu, ne računajući prvi kiks u Teksasu gde dominira čak i povređen.

Ono što je svakako obeležilo njegovu karijeru su povrede. Prva velika povreda u njegovoj karijeri se desila 2011. godine kada je na treningu na cuvenoj stazi Sepang u Maleziji pao pri brzini većoj od 300 kilometara na čas.

Tada mu se javila diplopija, kao posledica oštećenja oka i nerava. Propustio je poslednje dve trke i tako izgubio titulu u Moto2, a bilo je pitanje da li će opet moći da vozi. Na sreću oporavio se. Diplopia se javila i 2021. i 2022. godine nakon padova, ali svaki put je uspeo da se oporavi.

Bilo je tu puno sitnih povreda kao i kod svakog vozača, ali povreda koja mu je promenila karijeru, a verovatno i istoriju Moto GP se desila 2020. godine kada je u prvoj trci pao i slomio humerus, kost u nadlaktici. Vratio se previše brzo, što je rezultiralo novim komplikacijama i od tada MM93 nije ni blizu svog nivoa.

Zabeležio je nekoliko pobeda, ali je jasno da nije konkurentan na svim stazama i da nije u stanju da se bori za titulu. Za osmostrukog svetskog šampiona je besmisleno da vozi i rizikuje nove povrede ako se ne bori za titulu. Nakon što selidba u Madrid da bi ubrzao oporavak nije dala željene rezultate, polovinom 2022. odlučio da se podvrgne četvrtoj operaciji, ovog puta na klinici Mejo u Minesoti.

Nada se da će mu ta operacija omogućiti potpunu funkcionalnost ruke i da ćemo ga 2023. opet gledati kako se bori za titulu. Vreme će pokazati ishod, ali jedno je sigurno – Mark Markez je jedan od najboljih vozača svih vremena, a svi oni koji mu osporavaju uspehe zbog nesportskih poteza prema Rosiju bi trebalo da se fokusiraju na nestvarno vozačko umeće omalenog Španca.

Đakomo Agostini

Da je Đakomo Agostini vozio pre 10 ili 20 godina, a ne tokom 60tih i 70tih kada MotoGP nije bio tako popularan sport, ne bi bilo dileme da je on najbolji vozač svih vremena. Njegove rekorde, posebno broj titula teško da će iko ikada oboriti.

Pobedio je 122 puta, 7 više od Valentina Rosija, a osvojio je nedostižnih 15 titula u dve kategorije – 350 i 500 kubika. Zanimljivo je da je nakon karijere u MotoGP dve godine nastupao i u Formuli 1 tako da važi za živu legendu automoto sporta. Bio je i veoma uspešan u ulozi menadžer nekoliko timova, a danas uživa u penziji, dok mnogi uz njegovo ime dodaju titulu GOAT.

Mik Duan

Mik Duan je zabeležio tri pobede u Superbajk šampionatu 1988. godine pre nego što je prešao u MotoGp naredne godine. Jedan je od retkih koji je zabeležio pobede u oba šampionata. Ako ne znate, Superbajk su trke motocikala dostupnih generalnoj populaciji, dok se u MotoGP voze posebni motocikli koji ne bi mogli da se voze van staza.

Ovaj Australijanac je šampionat završavao dva puta drugi i jednom treći, pre nego što je vezao pet titular od 1994. godine do 1998. Na početku 1999. se povredio i završio karijeru.

Tako je ostao na pet titula, nešto manje od prethodne trojice, ali ne treba zaboraviti da on nije vozio u nižim kategorijama nego je pravo stigao u kraljevsku klasu, pa nije imao prilike da osvoji još 2 ili 3 titule.

Anhel Nijeto

Anhel Nijeto je bio specijalista za motocikle sa malom kubikažom i osvojio je 13 titula uz 90 pobeda. Zbog toga što nikada nije vozio najveću kubikažu, fanovi ga nepravedno izostavljaju sa liste najboljih svih vremena, ali kolege se slažu da je Anhel bio neverovatan vozač. Nakon karijere je postao komentator, a postoji i muzej u Madridu posvećen njemu.

Na žalost, tragično je nastradao 2017. godine u saobraćanoj nesreći.

Danas možemo da vidimo njegovog sina Pabla Nijeta kao šefa VR46 tima. Pablo, kao i Anhelov nećak, Fonsi su bili profesionalni vozači, ali nisu bili uspešni kao Anhel.

Keni Roberts

Roberts je prvi Amerikanac koji je bio šampion, a onda je to ponovio još dva puta. Dominirao je 1978. 1979 i 1980. godine ali on će ostati upamćen i po mnogim drugim stvarima. Osvojio je tzv. AMA Grend Slem, a deo stila vožnje je preneo i na MotoGP pa je imao veoma nekonvencionalan stil.

Zalagao se za različite promene, pre svega na polju bezbednosti. Njegov sin Keni Roberts mlađi je ponovio očev uspeh i postao šampion sveta 2000. godine kada je iza sebe ostavio Rosija i Bjađija.

Edi Loson

Verovatno najpouzdaniji vozač ikada je čuveni “Steady Eddie” koji je nekoliko godina za redom sve trke završavao na mestima koje donose poene. To mu je donelo 4 titule, jedno drugo i jedno treće mesto. Ukupno je zabeležio 31 pobedu. Broj titular i pobeda ga čini najuspešnijim vozačem iz SAD ikada.

Nakon završetka karijere u moto trkama, vozio je još nekoliko sezone Indy car u SAD.

Horhe Lorenco

Sada se vraćamo na vozače koje ste imali prilike da gledate. Još jedan Španac na našoj listi je Horge Lorenco.
Majorčanin je svoju poslednju sezonu odvezao 2019. godine, a to mu je bila najlošija sezona u karijeri, ne računajući debitantsku.

Godinu dana pre toga je vozio po principu toplo-hladno pa nakon očajnog početka sezone, uspeva da pobedu u 3 trke i da se još jednom nađe na podijumu. Karijeru je završio vozeći za Dukati, ali je sve tri titule u MotoGP osvojio na Jamahi.

Ukupno ima 5 titula, 3 u MotoGp i dve u Moto2. Nikada nije bio šampion Moto3 kategorije. Postoje oni koji će reći da bi Horhe imao i više od tri titule da mu rivali nisu bili veliki Rosi, Markez, Stoner, Pedrosa i ostali.

Ima i onih koji da nije zaslužio titulu 2015. na koju je direktno uticao Mark Markez tako što je blokirao Rosija veći deo trke. Ipak, sve je bilo potpuno legalno, a Lorenco će ostati zapamćen kao fantastičan vozač koji je zabeležio čak 68 pobeda, a na podijum se popeo 114 puta.

Majk Hejlvud

Majk Hejlvud je živeo samo 40 godina, a za to vreme je pobedio 76 puta i osvojio 9 titula. Zvali su ga “Mike The Bike” zbog talenta da se sa lakoćom prilagodi svakom motociklu. Njegovi uspesi nisu bili ograničeni samo na moto trke, nego se tri puta popeo na podijum u Formuli 1.

Uspeo je čak i da bude drugi na 24 Le Man trci, a vozio je i mnoge druga takmičenja. Bio je najplaćeniji vozač svog doba i čuveni plejboj. Postoji legenda da mu je gatara u Južnoj Africi rekla da će poginuti u saobraćanoj nesreći pre nego što napuni 40 godina.

Nakon svih opasnosti kojima je bio izložen tokom trkačke karijere, poginuo je u saobraćanoj nesreći nakon sudara sa kamionom. Vozač kamiona je bio kriv za sudar.

Kejsi Stoner

Stoner je osvajao titule za Dukati i Hondu, a ono što njega posebno izdvaja je unikatan stil vožnje. Deluje da niko nije uspeo da ovlada Dukatijem kao on, a proklizavanje u krivinama koje mnogo više liči na neke druge trke a ne na MotoGP još uvek niko nije uspeo da iskopira. Često je bio potcenjen od strane navijača koji su uvek navijali za neka zvučnija imena.

Povukao se skoro na vrhuncu karijere, samo dve godine nakon osvojene titule jer više nije osećao želju da se takmiči. Povlačenje je najavio tokom sezone 2012 i to u trenutku dok je vodio u šampionatu.

U intervjuima narednih godina je istakao kako se ni najmanje ne kaje zbog odluke da se povuče i da uživa jer može da provodi vreme sa porodicom.

Najuspešniji MotoGP timovi

Fabrički timovi su uvek najuspešniji jer imaju najveći kapital. Poslednjih godina sve češće viđamo pobede privatnih timova kao što je Gresini Rejsing i Pramak. Deo zasluga svakako ide i proizvođačima koji isporučuju veoma slične ili iste motocikle privatnim timovima kao i fabričkom timu.

Ubedljivo najuspešnija je Honda sa 312 pobeda, pa zatim Jamaha, Suzuki, Dukati i KTM od trenutno aktivnih timova i proizvođača. Od 50tih do sredine 70tih je vladala MV Agusta. Kompanija postoji i danas, ali nema najava da će se vratiti u kraljevsku klasu.

Vozači MotoGP koje vredi pomenuti

Postoji još toliko puno vozača koji zaslužuju da ih pomenemo. Prvo ime koje se nameće je John Surtees. On je jedini vozač ikada koji je osvojio titulu i na dva i na četiri točka. Nakon 7 titula u moto trkanju, osvojio je i F1 titulu. Ne smemo zaboraviti ni Djuka, Rejnina i mnoge druge vozače koji su obeležili svoje ere.

Dani Pedrosa, Maks Bjađi i Andrea Doviciozo su verovatno najbolji vozači koji se nikada nisu domogli titule. Trenutno Fabio Kvartararo deluje kao novi veliki šampion i neko ko može osvojiti veliki broj titula, jer kada je ovako dominantan na veoma limitiran Jamahi, onda nište nije nemoguće za njega.

Svaki fan MotoGP-a će se sa setom setiti Marka Simončelija, neverovatno harizmatičnog i kvalitetnog vozača koji je poginuo u Sepangu nakon relativno bezazlenog pada koji se završio kobno jer ja na njega naleteo njegov veliki prijatelj Valentino Rosi. Moguće da bi danas pričali o njemu kao o višestrukom šampionu.

Nedavno je poginuo španski motociklista, rođak Maverika Vinjalesa, kao i Dupaskje koji je nastupao u Moto3.
Zato nikada ne treba zaboraviti koliko je MotoGP opasan sport i čemu se izlažu vozači svaki put kada izađu na stazu.

Zaključak

Horhe Martin je postavio u Muđelu rekord. Dostigao je najveću brzinu u MotoGP ikada – 363 kilometra na čas.  Zvuči potpuno neverovatno, a možda može malo bliže da dočara šta je potrebno da bi se vozila kraljevska klasa, pa čak i ako vozač nikada ne osvoji ni bod.

Za MotoGP može da se kaže da i dalje ima dušu i da nije isključivo biznis što postaje problem današnjeg sporta. Zato uživajte u trkama, navijajte za svog favorita i nastavite da diskutujete sa prijateljima ko je najbolji vozač svih vremena.

FERŠTAPEN O ODNOSU SA OCEM: Pričao mi je da ću postati vozač kamiona ili autobusa!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: PENALTY CHALLENGE: Aleksandar Ilić Džoker – Realno, pokidaćemo Švajcarsku u Kataru! EP 33