SENA JE PROMENIO SVE(T) Malo je "hvala", to što je ostavio je večno...

Airton Sena postao je legenda i mnogo ranije nego što ga je na groblju Morumbi u Sao Paolu na večni počinak ispratilo više od milion ljudi.

Da nije tragično nastradao, Sena bi imao priču s mnogo više trofeja i rekorda, a mnogo manje tuge. Na čudan način, legenda o Brazilcu uveličana je smrću. Kao i kod većine onih koji život završe prerano i ostanu u sećanju večno mladi i spremni za nove uspehe…

Od njegove pogibije na trci u Imoli, 1. maja 1994. prošlo je tačno 26 godina.

Pitanja o tome kako bi danas izgledala Formula 1 da je on ostao živ, ne prestaju. Njegova smrt je ovaj sport uzdrmala do samih temelja, iz čega su se kasnije izrodile mnoge promene, ali i neki šampioni drugačije vrste nego što je bio sam Airton.

Mnogi i danas tvrde da je nesreća mogla da bude izbegnuta, pogotovo posle događaja koji su joj prethodili.

Velika nagrada San Marina je i pre trke već postala mesto tragedije jer je, samo dan ranije pošto je Rubens Barikelo imao strašan sudar, život na treningu izgubio Roland Racenberger. Prema italijanskim propisima, sportski događaj se odlaže u slučaju smrti nekog od učesnika. Iz bizarnog razloga, doneta je odluka da se trka ipak održi. Razlog glasi: Racenberger je preminuo u bolnici, a ne na stazi.

Posle samo nekoliko krugova na stazi “Enco i Dino Ferari”, Sena je izgubio kontrolu nad vozilom u krivini Tamburelo i udario u zid.

Ustanovljeno je da se to dogodilo pri brzini od 310 kilometara na sat, ali da je u trenutku udarca uspeo da uspori brzinu bolida za skoro 100.

Među mnogim teorijama o razlozima nesreće, a dve najčešće spominjane su one o neispravnom upravljaču i o smanjenom pritisku u gumama zbog sporog kretanja iza sigurnosnog vozila koje se našlo na stazi zbog prethodnog sudara Pedra Lamija i Džej Džej Lehta.

Airton Sena je debitovao u domovini 1984. godine.

Vozeći za Toleman, Lotus, Meklaren i Vilijams, učestvovao na je 161 trci, 81 put se peo na postolje. Od toga četrdeset i jednom na najviši stepenik. Šampion je bio 1988, 1990. i 1991. godine.

Tek dvanaest godina posle njegove smrti Mihael Šumaher je oborio rekord po broju pol pozicija (65). Brazilac je bio posebno vešt u vožnji u uslovima lošeg vremena i kiše, zbog čega mnogi i dan-danas smatraju da baš on jedini ima pravo na nadimak “kišni čovek'”, a ne Šumaher.

Mnogo je onih koji na osnovu tadašnjeg stanja stvari u Formuli 1, kao i preimućstva koje je tih godina sticao Vilijams, veruju da bi Sena osim te sezone, osvajao šampionat još nekoliko puta. To, nažalost, nikada nećemo saznati…

Kao i u nekim drugim sličnim tragičnim pričama, tek nečije stradanje dovede do neophodnih promena.

Posle pogibije legendarnog Brazilca, nijedan vozač Formule 1 nije nastradao za volanom bolida. Mnogo veća sigurnost u takmičenju je samo jedna od njegovih zaostavština ovom sportu.

Nesreća u Imoli je, pored one koja se dogodila na Velikoj nagradi Belgije 1960. godine, jedini slučaj kad su na trci Formule 1 poginuli vozači.

Samo jedan je postao legenda za sva vremena. Neponovljivi Airton Sena.

ZDRAVO, KOBI Hvala, promenio si svet uz dečački osmeh i instinkt mambe

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Fudbalski kutak iz karantina EP 05 | Borota i Močibob prisećaju se Evropskog prvenstva 1992!