O kvalitetu srpskog prvenstva može da se raspravlja svake godine. Daleko je od najjačih liga – to znaju i ptičice na grani. Ali, sigurno da na našim terenima ima šta i da se vidi. Ako se vikendom uputite ka dvorani “David Kalinić” koja se nalazi na Zvezdari možete uživati gledajući zvezdu odbojkaške ekipe Radničkog – Tiaru Cezar.
Amerikanka je posle koledž karijere bila u Nemačkoj (Štutgart), Poljskoj (Bjelsko Bjala) i Italiji (Busto Arsizio), ali nije pokazala baš sve što se očekivalo jer je doživela povrede, koje su je usporile. Sada je ponovo u sjajnoj formi – nosi na leđima Radnički i demonstrira visok nivo igre.
Rođena je 1999. godine, igra na poziciji primača servisa. Skočna je, jaka, udara snažno, dominantna čak i kad su na drugoj strani timovi sa vrha tabele. Njena ekipa u prva tri kola nema trijumf, ali je pitanje trenutka kada će doći prvenac… Bio je Radnički na pragu iznenađenja protiv Uba i Crvene zvezde, pobede su zamalo izmakle. Ukoliko Tiara nastavi da igra kao do sada onda nema zime ni za klub sa Crvenog krsta. Posle tri odigrana kola je najbolji poenter lige sa 82 poena.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Studirala je kriminologiju, trenirala je nekad i košarku, voli da peva i repuje. O svemu tome pričala je u intervjuu za Meridian sport… Za početak – objasnila je kako je došlo do saradnje sa srpskim klubom.
“Počela sam da treniram sa Radničkim u proleće 2024. godine zbog povrede Ahilove tetive, od koje se nisam potpuno oporavila u prethodnom klubu. Stvarno su u Italiji uradili sve što su mogli. Ipak, članovi Radničkog, kao i moj agent, pomogli su mi da razvijem plan za poboljšanje tela i opšteg zdravlja uz pomoć centara ‘VIP performance’ i ‘Pro Fizio’ ovde u Beogradu. Od tada se osećam fantastično i veliki sam optimista kad razmišljam o ovoj sezoni“, rekla je na početku razgovora Tiara Cezar.
Nije bilo potrebno mnogo vremena da trener Nikola Milosavljević vidi sa čime raspolaže… Koliko ona znači klubu – toliko i Radnički znači njoj.
“Veoma sam zadovoljna ovde, posebno jer su preuzeli rizik da me dovedu dok sam se oporavljala od povrede. To je zahtevalo značajno poverenje s obe strane i mislim da je ovo jedna od najboljih odluka u mojoj karijeri“.
Našu zemlju je zavolela još ranije – dok nije imala u planu dolazak u Radnički.
“Obožavam Srbiju, posebno Beograd. Zapravo sam dolazila u vaš glavni grad pre nekoliko godina i videla da su ljudi ovde vrlo gostoprimljivi. Život i kultura su fantastični. Ja većinu vremena provodim trenirajući i brinući se da održim svoje telo zdravim, ali van sporta volim da isprobavam nove restorane i istražujem različite delove grada. Moja omiljena mesta za jelo su Love Greens u Galerija šoping centru, Smokvica i Take a Senfie“.
Da nije imala na putu mnogo prepreka, verovatno je odbojka ne bi dovela u Srbiju. Prethodne sezone je potpisala za italijanski Busto Arsizio… Vrteli su se u italijanskim medijima naslovi sa njenim imenom i prezimenom. Međutim, povreda je uticala da ne nastavi priču kako je želela.
“Suočila sam se sa velikim preprekama, ali je to zaista bilo jedinstveno putovanje. Ljudi koji su ušli u moj život, a za koje nikada nisam pomislila da će biti deo moje karijere – oni su najbolji deo mog puta. Mnogi od tih ljudi su mi pomogli da ponovo pronađem radost. Bavim se ovim sportom od sedme godine. Videla sam i doživela toliko toga, ali su ove poslednje godine bile neke od najboljih u mom životu, čak i sa preprekama sa kojima sam se suočila“.
Tiara ne smatra da su zdrastveni problemi negativno uticali na njeno putovanje.
“Povrede su unapredile moju karijeru. Naravno, ometale su me u smislu što sam morala da pauziram i da budem strpljiva dok se ne vratim na teren. Povratak posle povrede zaista zahteva rad – i fizički i mentalno i emotivno. Ipak, mislim da sve to može da pomogne sportistima da budu na višem nivou kada se vrate na teren i dobiju dozvolu za igru“.
Ljubav prema sportu traje još od malih nogu. Njena majka je bila atletičarka, ali ona nije glavni krivac što je Tiara uplivala u te vode…
“Mislim da sam se zaljubila u sport zbog starijeg brata. Trenirao je mnogo toga… On je razlog zašto nosim broj dva na dresu. Naravno, mama je bila ogromna podrška tokom cele karijere. Ona je doslovno moja najbolja prijateljica“.
U jednom trenutku je čak morala da bira između odbojke i košarke.
“Slušala sam srce. Uvek sam smatrala da je košarka moj sport, a odbojka moj hobi – zbog toga sam znala da je odbojka pravi put jer je to bila moja prva ljubav. Takođe, želela sam da igram odbojku jer, kada sam počela, nije bilo mnogo tamnoputih žena u ovom sportu. Htela sam da budem jedna od prvih…“.
Trenutno ne razmišlja mnogo o budućnosti. Ne opterećuje se da li će se vratiti možda u Italiju, Poljsku, Nemačku – ili otići sasvim negde drugde i ostaviti značajan trag.
“Iskreno, veliki sam vernik… Otići ću gde god me Bog odvede. Ako slučajno ostavim značajan trag u tom sledećem poglavlju svog života, to će biti bonus i sigurno da ću se radovati“.
Tiara je od početka karijere pokazivala i ljubav prema pevanju… Taj talenat demonstrira i u Radničkom.
“Apsolutno. Iskreno uživam u pogledima svojih saigračica kada počnem da pevam i repujem pesmu iz sveg glasa. Mada, imam jednu saigračicu – Afedo Manjang, koja je takođe moja prijateljica i deo ‘EliteVolleyFam’. Mislim da ona voli da peva više od mene, ali to ne radi toliko u svlačionici. Ubeđena sam da će na kraju uzeti pevački trofej od mene jer zvuči fantastično“.
Po završetku igračke priče, Tiara ima opciju da se bavi kriminologijom – jer se za tu oblast školovala u Americi.
“Vrlo je slično krivičnom pravu, samo što se kriminologija bavi psihologijom ljudi koji čine zločine ili određene radnje. Uživam u dubljem razumevanju ljudi, pa se nadam da ću moći da iskoristim svoju diplomu. Želim da radim sa ljudima kako bih im pomogla da bolje razumeju sebe i svet u kome danas živimo“.
Za kraj intervjua osvrnula se i na iskustvo koje je skupila na američkom koledžu. Prvo je bila u Džordžiji, pa na Floridi.
“Fakultet je bio najizazovniji period mog života, ali je pozitivno uticao na mene. Stvarno me oblikovao u osobu kakva sam danas. Pomogao mi je da shvatim da je sve prolazno, da uživam u svemu što radim, da ostanem autentična i shvatim šta znači biti tamnoputa žena u poslovnom svetu. Još jedna važna stvar koju sam naučila, ako ne i najveća, je da znam kada treba da tražim pomoć od pravih ljudi. Kao bivša studentkinja-sportista, sada shvatam da sam bila neiskusna i nesposobna u mnogim oblastima jer sam još učila o životu“.
Nije bio lak period – dobro se seća Amerikanka.
“Kupila sam auto sa 18, plaćala kiriju i pokušavala da nađem balans između odbojke, škole i profesionalnih i drugih socijalnih aktivnosti. Fakultet znači i istraživanje svojih vrednosti i morala… Sada imam 25 godina i još mnogo toga treba da naučim. Radim sa sportskim psihologom i istražujem druge oblike psihologije kako bih bolje razumela sebe. Mogu da kažem da sam sada mnogo iskusnija i kompetentnija kao profesionalni sportista, žena u biznisu i ljudsko biće koje uči da traži pomoć kada mu je potrebna. Zahvalna sam svojoj agenciji – EliteVolley i Rajanu Džeju Ovensu, koji me je povezao sa sjajnim ljudima i pomogao mi da postanem osoba kakva želim“, podvukla je Tiara Cezar.
SUPERLIGA SRBIJE ZA ODBOJKAŠICE
4. kolo
Petak
Crvena zvezda – Jedinstvo SP 3:0
Ub – Srem 3:1
Subota
19.00: Jedinstvo Užice – Omladinac
19.00: TENT – Radnički
19.00: Železničar – Spartak Subotica
19.30: Inđija – Partizan
Bonus video:
stefan.zvicer
Vrlo rado bih se zvanično upoznao sa gospođom