Kako bi izgledala istorija srpskog tenisa bez Novaka Đokovića?

Svi znamo ko je Novak Đoković i šta predstavlja u svetu tenisa. Najbolji igrač, možda i sportista svih vremena, svi rekordi, brojke to nedvosmisleno govore. Njegovih 24 grend slema, olimpijsko zlato, nedelje na vrhu rang liste, dostignuća na masters turnirima, neverovatni su podvizi koji ga svrstaju na vrh belog sporta sa kog, po svemu sudeći, neće sići u skorije vreme.

Sveukupno osvojio je 99 titula i ima priliku da do kraja karijere pridoda makar još jednu. Teško je očekivati da neće zaokružiti taj gigantski jubilej. Prvu šansu da to učini ima na Mastersu u Indijan Velsu na kom bi mogao da obori još jedan rekord i postane najtrofejniji igrač u istoriji turnira. Trenutno je uz Rodžera Federera na koti pet.

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA!

Pohod na prvi trofej u Teniskom raju od 2016. počinje u subotu okršajem protiv Botika van de Zandšulpa (23.30). Titule je prethodno osvajao 2008, 2011, 2014, 2015, 2016 i tom prilikom stigao do 20 uzastopnih pobeda – najviše u istoriji turnira.

Neformalan razgovor sa prijateljima na temu ko je najbolji srpski sportista svih vremena, i većinski (očekivan) odgovor da je to upravo Novak doveo je do rađanja interesantne ideje. Svesni da će srpski tenis zauvek biti posmatran prvenstveno kroz prizmu njegovih postignuća, uz dužno poštovanje prema svim velikim šampionima koje je naša zemlja iznedrila, zapitali smo se: Kako bi izgledala istorija srpskog tenisa, ako izuzmemo karijeru Novaka Đokovića?

Od početka Open ere 1968. godine naša zemlja (SFRJ, SRJ, SCG, Srbija računajući igrače srpskog porekla) može da se podiči sa osvojenih ukupno 286 titula na ATP I WTA turu računajući singl, dubl i konkurenciju mešovitih parova (*Ekipni uspesi ne ulaze u obračun; Novak Đoković, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić osvojili su Dejvis kup 2010.)

Ukupno 18  tenisera i teniserki imalo je tu čast da podigne pehar sa turnira iz serije 250, 500, 1000 ili sveti gral – grend slem. Ne računajući Đokovića imali smo čak petoro predstavnika na prvom mestu rang liste: Slobodan Živojinović, Nenad Zimonjić, Monika Seleš, Jelena Janković, Ana Ivanović.  Zajedno sa ostalih 12 sunarodnika pisali su istoriju sporta koji nikada nije imao naročito bogatu tradiciju u našoj zemlji i pritom osvojili 187 trofeja.

Posle Bobe Živojinovića i “čuda od deteta” Seleš koji su 80-ih i sredinom 90-ih godina igrali na vrhunskom nivou Srbija sve do “zlatne ere” početkom novog milenijuma nije imala vhunskog tenisera. Realnost je bila  naših predstavnika na fjučersima i čelendžerima, potom su se pojavili Zimonjić, Pašanski koji je stigao do tada veoma visokog 55. mesta na ATP listi.

Svi oni trasirali su put Novaku, Jeleni,Ani, potom Janku Tipsareviću, Viktoru Troickom… Uz Lasla Đerea, Dušana Lajovića koji su dugi niz godina među najboljih 100 na svetu, Miomir Kecmanović Olga Danilović i Hamad Međedović čine budućnost našeg tenisa.

Ali, mi se nećemo bavili uspesima koji će, nadamo se, uslediti. Umesto toga vratili smo se u prošlost kako bismo po uspešnosti rangirali sve srpske tenisere i teniserke koji su u rukama držali trofej sa ATP ili WTA tura i dobili kompletan uvid u istoriju belog sporta u nas. O najvećem broju njih odavno znate sve, za neke pak možda niste sigurni gde su i kada krunisani, a postoje i igrači za koje je velika šteta što nisu uspeli da ostvare taj podvig. Što uopšte ne umanjuje sve što su učinili kroz karijeru.

1. Nenad Zimonjić (59)

Najbolji srpski dubl igrač svih vremena, bivši selektor-igrač Dejvis kup reprezentacije, popularni “Ziki” u karijeri je osvojio čak 59 trofeja. Od toga u konkurenciji muških parova podigao je 54, još pet u miksu što ga čini najtrofejnijim teniserom naše zemlje posle Novaka Đokovića. Zimonjić je tokom 27 godina profesionalnog bavljenja tenisom (1995-1999) proveo čak 50 sedmica na prvom mestu svetske rang liste (debitovao 17.novembra 2008. godine).

Prvi zapažen uspeh ostvario je u suton prethodnog milenijuma osvajanjem titule u Delrej Biču (1999.), ali je teniskoj javnosti ostao relativno nepoznat sve do trijumfa na Otvorenom prvenstvu Australije 2004.  u paru sa Ruskinjom Jelenom Bovinom. Bio je to prvi od osam grend trofeja koje ima u vitrinama.

U konkurenciji mešovitih parova osvojio je pet grend slemova uz još toliko izgubljenih finala i to:

2x Australijan open – 2004. Bovina i 2008. u paru sa Kineskinjom Sun Tiantian.

2x Rolan Garos – 2006. i 2010. sa Slovenkom Katarinom Srebotnik.

1x Vimbldon – 2014. sa Australijankom Samantom Stosur.

Nažalost, nije uspeo da kompletira karijerni slem jer je u Njujorku jedanput stigao do finala još 2005. godine u paru sa Srebotnik.

U konkurenciji muških dublova podigao je tri grend slem trofeja uz četiri poraza u finalima:

2x Vimbldon – 2008. i 2009.  u paru sa rođenim Beograđaninom Danijelom Nestorom (Kanada).

1x Rolan Garos – 2010. takođe u paru sa Nestorom.

Na Australijan Openu je 2010. sa Nestorom poražen u finalu od čuvene braće Brajan sa kojima je vodio najveće bitke tokom karijere, dok je na US Openu u tri navrata stizao do četvrtfinala.

Uz Majka Brajana jedini je teniser u istoriji koji je na jednom grend slemu osvojio duplu krunu u konkurenciji parova (Rolan Garos 2010.) Osim grend slem turnira pehare je podizao na još 51 turniru od kojih se posebno ističu pobede na Završnom Mastersu 2008. i 2010. u paru sa Nestorom. Osvojio je još 15 turnira iz Masters serije, 17 iz serije 500, isto toliko na turnirima najniže kategorije (250). Izgubio je 37 finala.

2. Monika Seleš (36)

Nekadašnja teniserka Jugoslavije, potom SAD i bivša prva igračica sveta. Monika Seleš je do pojave Novaka Đokovića bila najveći talenat ikada rođen na ovim prostorima. Jedna je od najuspešnijih teniserki u istoriji ovog sporta. U karijeri je osvojila 53 WTA titule u singlu ali od toga 32 dok je nastupala pod zastavom SFRJ, uz još četiri u dubl konkurenciji sve dok 1994. nije počela da nastupa pod zastavom Amerike.  Provela je 178 nedelja na prvom mestu svetske rang liste što je svrstava na 6 poziciju večne liste u konkurenciji dama i podigla ukupno 36 pehara.

U singlu je osam od ukupno devet grend slem titula osvojila nastupajući za našu zemlju izgubivši samo jedno finale na Vimbldonu (1992.). Nažalost do kraja karijere nije uspela da kompletira karijerni slem. Poslednji put na teren je izašla 2003. na Rolan Garosu, najavljivala je povratak početkom 2008. ali je ipak odustala.

Napad nožem Gintera Parša, fanatičnog navijača Štefi Graf tokom turnira u Hamburgu 1993. godine zauvek je promenio kurs njegov života i karijere. Dominirala je početkom 90-ih,  nikada nije uspela da se do kraja oporavi od zadobijene trauma, iako je do tog trenutka bila na dobrom putu da do odlaska u penziju postane najbolja teniserka svih vremena.

Grend slem trofeji osvojeni u singlu:

3x Australijan open – 1991, 1992,1993. godine

3x Rolan Garos – 1990,1991,1992. godine

2x Us open – 1991,1992. Godine

Na šljaci je sem Kupa musketara osvajala Hjuston, Sen Augustin, Berlin, Rim i Barselonu u tri navrata. Na betonu masters u Majamiju (2) Indijan Velsu. U dva navrata je trijumfovala u Konektikatu, Los Anđelesu, Tokiju.

Impresivnom nizu pridodajemo titule na tepihu na Završnom turniru (tri), San Hozeu (dva), Milanu, Filadelfiji, Esenu, Čikagu.

U dubl konkurenciji osvojila je četiri trofeja, tri iz nekadašnjeg I tiera (Masters serija); Rim (1990,1991,1992); i jednu iz III Tiera (serija 250) – San Antonio 1991. godine.

3. Jelena Janković (18)

Nekada prva teniserka sveta, član zlatne generacije našeg tenisa isključivo može da žali što nikada nije uspela da postane grend slem šampionka u singlu. Osvojila je čak 15 trofeja, od kojih prvi 2004. u Budimpešti. U narednih 11 godina slavila je na još 14 turnira, izgubila 21 finale i konstantno bila u vrhu tada veoma kompetitivnog ženkog tenisa.

Najbliža grend slemu bila je 2008. kada je u finalu US opena poražena od Serene Vilijams. Svemu je pridodala još dve titule u dublu i jednu – ali zlata vrednu – u miksu. Sa Britancem Džejmijem Marijem 2007. na Vimbldonu.

Na šljaci je osvojila Rim dva puta, Marbelju, Bogotu i Čarlston, na betonu Sinsinati, Indijan Vels, Okland, Peking, Nančang, Guangdžou i Hongkong. Jelena je podigla dva trofeja na tepihu; Štutgart, Moskva, dok je Birmingem jedini trofej osvojen na travi.

Sveukupno Janković je u singlu trijufmovala šest puta na Mastersima, dva puta na turnirima iz serije 500 uz sedam titula na najnižoj, kategoriji 250.

U dubl konkurenciji radovala se u Torontu (Serija 1000) 2013. zajedno sa Katarinom Srebotnik i Birmingemu (serija 250) 2006. sa Li Na za ukupno 19 osvojenih titula.

Sa reprezentacijom Srbije je 2012. igrala finale Bili Džin King kupa što je najveći ekipni uspeh ženskog tenisa. Ostaje žal što najbolja generacija naših teniserki nije uspela da napravi taj poslednji korak.

4. Ana Ivanović (15)

Ana Ivanović osvojila je isti broj WTA titula kao Jelana u singlu (15), ali poseduje onu najvredniju – grend slem. Osvajanjem Rolan Garosa 2008. godine upisala je svoje ime u istoriju, a pre toga plasmanom u finale postala prva srpska teniserka (ne računajući Jugoslaviju) koja je stigla do vrha ženskog tenisa. Iste godine Jelena Janković ponovila je taj podvig smenivši upravo Ivanovićevu. Karijeru je okončala krajem 2016. sa 29 godina.

Za rođenu Beograđanku putovanje je počelo turnirom u Kanberi 2005. godine. Na betonu je osvajala još Indijan Vels, Kanada open, Los Anđeles, Luksemburg, Oklend, Monterej, Tokio, Turnir Šampiona i Linc (dva puta). Sem Rolan Garosa na šljaci je podigla trofej u Berlinu, a na travi u Birmingemu. Igrala je još dva finala na grend slemovima: 2007. je izgubila od Žistin Enan u Parizu, a 2008. od Marije Šarapove na Australijan openu.

U vitrinama ima dva Turnira Šampiona igrana na Baliju (2010,2011) na kom su se takmičile TOP 8 teniserke. Ukinut je 2014 i zamenjen WTA Elite turnirom koji je prestao da postoji 2023. U pitanju su turniri koji su bili neki vid drugorazrednog Završnog mastersa.

Kada se sve sabere Ana je u karijeri osvojila jedan grend slem, dva WTA elite turnira, tri mastersa, pet turnira iz serije 500 i četiri iz serije 250 uz osam poraza u finalima.

5. Slobodan Živojinović (10)

Dugo je važio za ubedljivo najboljeg srpskog tenisera u istoriji, sve do nadolaska generacije u kojoj su bili Novak Đoković, Janko Tipsarević i Viktor Troicki. Činilo se da će njegovo 19. mesto na ATP listi na kom je bio krajem 1987. dugo ostati nedostižno, kao i polufinale Vimbldona koje je igrao godinu dana ranije.

Veliki uspeh ostvario je 1985. u Australiji kada je takođe dogurao među četiri najbolja što su njegovi najbolji rezultati na grend slemovima u singlu. U vitrinama ima dve titule koje je osvojio u Hjustonu (1986.) i Sidneju (1988). Danas bi ti turniri pripadali onima iz serije 250.

Ipak, daleko više uspeha imao je u dublu. Postao je svetski broj jedan 8. septembra 1986. godine i tu poziciju zadržao sedam nedelja. U paru sa Andresom Gomezom iz Ekvadora osvojio je US open 1986. godine, a na ostalim grend slemovima takođe su imali zapažene rezultate. Igrali su polufinale Vimbldona 1987, četvrtfinale Australijan opena 1985. godine, ali na Rolan Garosu nisu uspeli da prođu dalje od prog kola.

U konkurenciji parova ima osvojeno ukupno osam trofeja uz šest poraza u finalima.

U paru sa Liborom Pimekom trijumfovao je u Bostonu 1985, Briselu 1986. i 1987. sa legendarnim Borisom Bekerom, kao i 1990. sa Emiliom Sančezom – u pitanju je njegov najuspešniji turnir. Sa Bekerom je osvojio Milano 1987, Sančez i Boba slavili su u Tokiju 1988, dok je sa Stefanom Edbergom pokorio Roterdam 1986.

Sveukupno u karijeri je osvojio 10 turnira, najvredniji je svakako grend slem iz Njujorka.

6. Jelena Dokić (9)

Nekadašnja četvrta teniserka sveta, Australijanka srpskog porekla nikada do kraja nije ostvarila potencijal koji joj se predviđao zbog porodičnih problema i dugogodišnje borbe sa mentalnim zdravljem. Ipak, sveukupno 10 osvojenih turnira svedoče o uspešnoj karijeri. Jelena Dokić je pre 2001. i posle 2006. nastupala pod zastavom Australije, ali je skoro sve titule osvojila nastupajući za Srbiju i Crnu Goru – ukupno devet.

Ukupno je pet od šest trofeja u singlu podigla pod našom zastavom, pritom izgubila još osam finala. Krunisana je u Rimu, Tokiju, Moskvi, Birmingemu i Sarasoti.

Okačila je reket o klin 2014. sa dva trijumfa na Masters turnirima, jednim iz serije 500 i jednim iz serije 250. Najbolji rezultat na grend slemovima joj je polufinale (Vimbldon), dok je na Australijan openu i Rolan Garosu igrala četvrtfinače. U Njujorku nije uspela da stigne dalje od četvrtog kola.

Najbliža osvajanju najprestižnijeg turnira bila je 2001. kada je u paru sa Končitom Martinez igrala finale Rolan Garosa i izgubila od para Virhinija Paskal/Paola Suarez.

Istovremeno podigla je četiri WTA titule u dublu: Linc (2001, 2002), Sarasotu (2002) i Los Anđeles (2002).

Linc je pripadao seriji 500, kao i Los Anđeles (po današnjim kriterijumima), dok je Sarasota, inače igrana na zelenim šljakastim terenima bila turnir iz ranga 250.

7. Aleksandra Krunić (7)

Odlazak Jelene Janković i Ane Ivanović u penziju ostavio je veliku prazninu, ali je Aleksandra Krunić uspela da vrati nadu u ženski tenis u Srbiji. U karijeri se okitila sa ukupno sedam titula, jednom u singlu i šest u konkurenciji parova.

Osvajanjem trofeja na turniru u Hertogenbošu (serija 250) prekinula je trogodišnji post naših teniserki i donela Srbiji prvu WTA titulu od 2015. i Jelene Janković. To joj je donelo plasmasn karijere i 38. mesto krajem juna 2018. Igrala je finala u Guanžou i Budimpešti, ali su je problemi sa povredema odvojili od terena. Još uvek pokušava da se vrati na stari nivo. Trenutno zauzima 279. poziciju i pokušava da se vrati među najboljih 100, potom, možda ponovo pronađe formu koja ju je krasila.

Izuzetno uspešnu karijeru do sada ima u dubl konkurenciji. Aleksandra je osvojila šest titula uz još toliko finala i bila na 35. poziciji rang liste. Sa Katerinom Sinijakovom je slavila u Taškentu (2014) i Sidneju (2019), u Rabatu (Maroko) 2016. sa Ksenijom Knel, 2019. u Holandiji sa Šuko Aojamom dok je sa sunarodnicom Ninom Stojanović slavila na Srbija openu 2021. Poslednja titula stigla je u Istbornu 2022. u paru sa Magdom Linet.

Sidnej i Istborn spadaju u tirnire iz serije 500 dok su ostalih četiri 250-ice.

8. Janko Tipsarević (5)

Uz Novaka do danas Janko Tipsarević je jedini naš teniser koji je uspeo da bude član Top 10 na ATP listi u singlu i to u verovatno najjačoj eri ovog sporta. Sama ta činjenica bez obzira na sve ostalo što je učinio u karijeri izdvaja ga kao jednog od najboljih u istoriji Srbije. Bio je 8. igrač sveta u aprilu 2012. godine. U karijeri je osvojo ukupno pet titula, četiri u singlu i jednu u dublu uz Dejvis kup.

Svi trofeji u njegovoj vitrini pripadaju seriji 250, Kuala Lumpur i Moskvu osvojio je 2011. Štutgart godinu dana kasnije, a Čenaj 2013. Na grend slemovima mu je najveći uspeh četvrtfinale na US openu (2011. 2012.)

Pored izuzetne singl karijere zapažene rezultate imao je i u dublu. Najbolji plasman bio mu je 46. mesto, u dva navrata je igrao četvrtfinale Rolan Garosa (2009. sa Viktorom Troickim, 2019. sa Dušanom Lajovićem).

Jedinu titulu osvojio je u Čenaju 2012. u paru sa Indijcem Lenderom Paesom, a karijeru okončao 2019.

9. Viktor Troicki (5)

Selektor Dejvis kup reprezentacije po najboljem renkinku u karijeri je tik iza Đokovića i Tipsarevića. U junu 2011. Troicki je bio 12. igrač sveta, ali do odlaska u penziju 2019. nije uspeo da se probije među najboljih 10. U tome bi možda uspeo da nije bilo jednogodišnje suspenzije 2013. posle ispadanja sa Mastersa u Monte Karlu.

Kažnjen je jednogodišnjom zabranom igranja jer nije dao uzorak krvi čime je prekršena procedura (iako je od strane doktorke uveravan da neće snositi posledice, na kraju je Međunarodna teniska federacija donela presudu). Posle pauze je uspeo da se vrati među najboljih 20 na svetu, ali je Top 10 ostao nedosanjani san.

U karijeri je osvojio ukupni pet titula, tri u singlu (uz šest izgubljenig finala) i dve u konkurenciji parova. Troicki je slavio u Moskvi (2010), i Sidneju u dva navrata (2015, 2016) – oba iz serije 250. Na grend slemovima je najdalje dogurao do četvrtog kola na Rolan Garosu (2011, 2013. i 2016.) i na Vimbldonu (2012. i 2015.).

Uspešno je nastupao u dublu, igrao četiri finala uz polovičan učinak. Na Tajlandu (2010) slavio je sa Nemcem Kristoferom Kasom, a u Sofiji (2017.) sa Nenadom Zimnjićem. Najblolji rezultat na grend slemu je četvrtfinale Rolan Garosa (2008).

10. Dušan Lajović (4)

Popularni Duci, specijalista za šljaku u karijeru je do sada osvojio ukupno četiri trofeja – po dva u singlu i dublu. Lajović je trenutno 108. teniser sveta, a tokom najvećeg dela karijere bio je deo elitnog društva (TOP 100). Najbolji plasman u karijeri imao je 29, aprila 2019, nakon finala Mastersa u Monte Karlu na kom je poražen od Fabija Fonjinija. Nažalost, nije uspeo da osvoji turnir iz serije 1000.

Titule je osvajao na turniru u Umagu (2019) dok je izuzetnu sedmicu na Srpska openu prilikom koje su padali Novak Đoković i Andrej Rubljov osvojio 2023. Oba turnira pripadaju seriji 250. Najbolji rezultat na grend slemovima su mu četvrto kolo Australijan opena i Rola Garosa.

U dublu je stigao do 82. mesta uz dva trofeja, u Istanbulu (2015) i Čengdu (2019). Potonji je osvojio u paru sa Nikolom Ćaćićem. Ima šansu da do kraja karijere dodatno popravi bilans titula, s obzirom da najbolje partije pruža tokom proleća – na šljaci – možda već do Rolan Garosa.

11. Miomir Kecmanović (4)

Miomir Kecmanović trenutno je u najboljoj formi od naših predstavnika. Dve od svojih ukupno četiri titula osvojio je ove godine, duplom krunom u Delrej Biču. Prethodno je slavio u austrijskom Kicbilu 2020. Najbolji plasman u karijeri mu je 27. mesto, uz oscilacije obično je rangiran između 40. i 70. mesta na ATP listi.

Kecmanović ima po dve titule u singlu i dublu, a pre trijumfa nad Alehandrom Davidovičem Fokinom, odnosno pobede u paru sa Brendonom Nakašimom protiv Kristijana Harisona i Evana Kinga čekao je skoro dve godine na pehar.

Posle Kicbila podigao je trofej u meksikčkom Los Kabosu u paru sa Vilijamom Blumbergom, prethodno izgubio tri finala (Antalija 2019, Delrej Bič 2023 i Kaskais iste godine). Svi osvojeni pehari su iz ranga 250.

12. Olga Danilović (4)

Ćerka proslavljenog Saše Danilovića je budućnost ženskog tenisa. Uz sve poduhvate koji su joj pošli za rukom u prošloj sezoni, proboja nadomak TOP 40, ukoliko je povrede zaobiđu najbolji je kandidat da stigne do neke nove titule. Za sada ih ima četiri, po dve u singlu i dublu.

Olga je u singlu osvojila da trofeja u razmaku od sedam godina. Izgubila je jedno finale, u Lozani (2022), a slavila u Moskvi još 2018. pobedom nad Anastastijom Potapovom, a u finišu prošle sezone Guanžou koji ju je i lansirao među najboljih 50. Usledila je osmina finala Australijan opena, sada čekamo na nove podvige. Isti rezultat ostvarila je na Rolan Garosu.

U dubl konurenciji slavila je na turnirima iz serije 250: Taškentu 2017. u paru sa Tamarom Zidanček i Lozani sa Kristinom Mladenović 2022. Poražena je u finalima Liona 2021. i 2022.

13. Laslo Đere (3)

Laslo Đere vlasnik je najnovijeg trofeja na listi. Pobedom u Santijagu (Čile) početkom marta stigao je do 250 poena, vratio se među najboljih 80 na svetu i probleme sa povredama koje su ga usporile u najboljem trenutku karijere ostavio iza sebe. Bio je to ujedno njegov prvi pehar posle skoro pet godina. Najbolji plasman u karijeri mu je kao i Kecmanoviću 27. mesto, a ne računajuči Novaka Đokovića od naših aktivnih tenisera jedini ima osvojenu titulu iz serije 500.

Osvojio je ukupno tri trofeja, najznačajnija u Rio de Žaneiru (2019.) kada je savladao Feliksa Ože Alijasima i Sardiniji (2020). Izgubio je tri finala, najbolnije ono u Štutgartu na leto 2023. kada je imao priliku da prigrli još jedan pehar koji donosi 500 bodova. Najbolji rezultat na grend slemovima su mu treće kolo Rolan Garosa i US opena.

14. Nikola Ćaćić (3)

Pokušavao je godinama da se probije u singlu, ali u tome nije uspeo. Zato se Nikola Ćaćić fokusirao na dubl što mu se višestruko isplatilo. Za sada je njegov najbolji plasman 35. mesto na ATP listi do kog je stigao pre četiri godine. Do sada je igrao sedam finala i osvojio tri titule (serija 250). Prvu u paru sa Dušanom Lajovićem u Čengdu 2019. potom je naredne godine usledio trijumf u Monpeljeu zajedno sa Mateom Pavićem, a 2021. zajedno sa Tomislavom Brkićem (BiH) se radovao u Buenos Airesu. Nažalost, usledio je niz od četiri neuspeha u finalima. Trenutno je van najboljih 1000 u dubl konkurenciji.

15. Bojana Jovanovski (2)

Tokom vladavine Ane Ivanović i Jelene Janković uspela je da se pridruži našim najboljim teniserkama među najboljih 100 na svetu. Uprkos ogromnom talentu i osvajanju dva trofeja najbolji rang ostao joj je 32. mesto na WTA listi što je i dalje ogroman uspeh.

Titule je osvajala u Bakuu (2012.) i Taškentu (2013.), u istim gradovima igrala još po jedno finale, ali nije uspela da ponovi podvig. Najbolji rezultat na grend slemovima joj je osmina finala Australijan opena. Nažalost Bojana Jovanovski je karijeru okončala 2018. u 27. godini zbog brojnih povreda i operacija koj su je pratile tokom godina na Turu. Zajedno sa koleginicama iz reprezentacije je bila vicešampionka sveta 2012. godine. Ipak, ostaje pitanje šta je sve još mogla da postigne da ju je zdravlje služilo.

16. Nina Stojanović (2)

Nina Stojanović je za 11 godina karijere uspela da osvoji dva pehara na WTA turu. U singlu nije osetila slast pobede na najvišem nivou, ali je bila među 100 najboljih na svetu. Početkom 2022. zauzimala je 81. poziciju. Ipak, u dublu je bila među 40 najbolji na svetu (37. pozicija).

Titule je osvajala 2019. u Jurmali u paru sa Kanađankom Šeron Fičman i dve godine kasnije u Beogradu sa sunarodnicom Aleksandrom Krunić (serija 250). Izgubila je pet finala: Gštad, Rabat i Tjanđin (2017), Prag (2021) i Kanberi početkom 2025. U budućnosti ima priliku da dodatno popravi bilans.

Najbolji rezultat na grend slemovima joj je polufinale Australijan opena 2021.

17. Sandra Naćuk (1)

Poslednja na našoj listi je Sandra Naćuk. Sugrađanka Monike Seleš rođena 1980. godine otpočela je karijeru 1996. godine i tokom osam godina uspela da osvoji jedan WTA trofej u dubl konkurenciji uz dva izgubljena finala. Nažalost, zbog povreda i manjka novca povukla se iz tenisa 2004. sa svega 23 godine.

Najbolji plasman u singlu bio joj je 81. u dublu 74. mesto koje je dostigla krajem 2000. godine.

U paru sa Jevgenijom Kuliskovskajom osvojila je trofej u Budimpešti 1999. godine pobedom nad Laurom Montalvo i Ruanom Pasal, a kasnije iste godine igrala je finale u Noke-Hajstu (Belgija).Nije uspela da odbrani titulu u Budimpešti jer je 2000. poražena u paru sa Jelenom Dostanić.

Što se singl konkurencije tiče najveći uspeh joj je plasman u 3. kolo Vimbldona kada je poražena od Aranče Sančez- Vikario. Učestvovala je u glavnom žrebu svakog grend slem turnira.

Ostaće upamćena i po tome što je 1999. godine bila protivnica legendarnoj Štefi Graf u njenom hiljaditom WTA meču. Naterala je Nemicu da se oznoji i trijumfuje tek posle tri seta, a mesec danas kasije Graf je u Parizu osvojila 22. ujedno poslednju grend slem titulu u karijeri.

Propuštene prilike i nove šanse

Uz plejadu trofejnih asova, vredi setiti se i nekolicine naših upešnih tenisera koji nisu uspeli postanu šampioni na ATP i WTA turu. Boris Pašanski i Dušan Vemić imali su karijere vredne poštovanja, bili među u elitnom društvu, ali nedostajao im je poslednji korak koji čini razliku. Ipak, najveća žal verovatno ostaju u slučaju Filipa Krajinovića.

Pašanskom je najbolji rankingu karijeri bio 55. mesto na ATP listi, a na grend slemovima mu je najbolji rezultat drugo kolo Australian Opena 2006. godine.

Vemić je u isto vreme kao Nenad Zimonjić počeo svoju karijeru i posvetio se dubl konkurenciji. Najbolji plasman bio mu je 31. mesto do kog je stigao početkom 2009. Igrao je polufinala na Australijan openu 2010. u paru sa Ivom Karlovićem, kao i Rolan Garosu 2008. sa Brazilcem Brunom Soarešom. Na US openu je stigao do četvrtfinala, a Vimbldonu trećeg kola. Poražen je u dva ATP finala (Kicbil 1999. i Los Anđeles 2008).

Ogromna šteta je što se Krajinović oprostio od tenisa bez osvojenog trofeja jer je baš kao Lajović imao priliku da osvoji onu iz serije 1000. Igrao je finale Mastersa u Parizu 2018. godine, bio 26. igrač sveta, a poražen je u još četiri finala: Hamburg, Kvins iz serije 500, Budimpešti i Stokholmu iz serije 250. Krajem avgusta prošle godine okončao je karijeru, nažalost uz skor 0-5 u finalima. S obzirom na talenat koji je posedovao zaslužio je da osvoji barem jednu titulu.

Hamad Međedović zatvara listu, ali iako u ovom trenutku nema ATP pehar u vitrinama u sjajnoj je poziciji da u budućnosti to promeni. Nagovestio je ogroman potencijal osvajanjem Next Gen završnog turnira 2023. godine, ali mu je bilo potrebno više od godinu dana da se po prvi put u karijeri probije među prvih 100 na svetu.

Sve je počelo sjajnim finišom prošle godine kada je pred domaćom publikom u Beogradu igrao finale. Denis Šapovalov ipak je bio preveliki zalogaj, kao i Igo Amber u borbi za trofej u Marseju. Ipak zbog sjajnog početka aktuelne sezone nalazi se na pragu TOP 70, a skalpovi poput Danila Medvedeva i Stefanosa Cicipasa nagoveštavaju da bi, ukoliko ga povrede zaobiđu mogao da sanja velike snove. Uz Olgu Danilović najveća je nada srpskog tenisa, zalog da ovaj sport u našoj zemlji neće doživeti strmoglav pad po odlasku Novaka Đokovića sa najveće scene. Jer, srpski tenis je postojao i (nadamo se) postojaće kada najveći svih vremena odluči da siđe sa pozornice.

Bonus video: