TITULA I DALJE ODJEKUJE: Nadalova najveća opasnost je sedela 15.000 kilometara dalje!

Australijan open je završen, ali polemika nije. I dalje je u centru pažnje Novak Đoković, pre svih.

Rafael Nadal je pobedom nad Danilom Medvedevim došao do titule u Australiji, u odsustvu Novaka. Španac je u finalu od 0 – 2 preokrenuo protiv Danila Medvedeva i došao do druge titule na Australijan openu, pa sada ima i po najmanje dva trofeja na svakom turniru, takozvani “dupli slem”.

Urednik Telegrafa Oliver Braun je u novoj kolumni koju je napisao stao u odbranu Novaka Đokovića.

– Neverovatno, začuđujuće, neuporedivo – sve to i više od toga predstavlja 21. velika titula Rafaela Nadala, do koje je došao prvom pobedom posle dva seta zaostatka nakon skoro 15 godina – piše i dodaje:

– A opet, desila se i malo bolna stvar: dok se ceremonija dodele trofeja produžila na iza pola dva noću po lokalnom vremenu, direktor turnira Australijan open Kreg Tajl uživao je ‘sunčajući’ se u slavi Španca. A upravo je Tajlijeva uloga u debaklu sa Novakom Đokovićem, debakla koji je doveo do deportovanja iz Australije devetostrukog šampiona i njegovog ponižavanja na svetskoj sceni, bacila senku na jedan od najvećih teniskih dostignuća.

Dve stvari zahtevaju da budu pojašnjene. Prva je prosta neverovatnost Nadalovog trijumfa, jer je 35-godišnjak koji je odigrao samo 12 turnira od 2019. nadmašio svetskog broja 2 koji je, pritom, deset godina mlađi.

Druga je da većina Australijanaca, koji su se pro-nadalovski ponašali tokom finala koje je trajalo pet sati i 24 minuta i učinili da se oseća kao da se meč igra u Madridu, uopšte ne haje za okolnosti Đokovićevog odsustva. Čak i pre nego što je prva loptica poletela na turniru, DŽala Pulford, vršilac dužnosti sportskog ministra u australijskoj saveznoj državi Viktoriji, rekla je: “Nadam se da će Rafa pobediti”. Ali, Nadalov proboj u neistražene teritorije muškog tenisa zahteva da analiziramo taj momenat ne kao čisto teatralan događaj, već kao čist sportski događaj – piše se u kolumni.

Zatim se i dodaje:

-Na kraju krajeva, jedna od najvećih istina u sportu je da ako želite da budete najbolji, morate da pobedite najbolje. A to u Nadalovom slučaju stavlja najmanje zvezdicu protiv ovakvog finala: dok je on pokazao zapanjujuće rezerve izdržljivosti na putu ka pobedi protiv Danila Medvedeva, Rus uopšte nije bio najbolji teniser kog je Rafa mogao da ima za rivala na ovom turniru. Medvedev je, prosto, bio najbolji vakcinisani teniser. Najveća opasnost po Nadalove šanse da osvoji 21. titulu sedela je 15.000 kilometara dalje, u Beogradu.

Medvedev, kao što je to dokazao, nikome nije lak suparnik. NJegova sposobnost da preživi čak i najstrašnije duge razmene udaraca produbila je Nadalov nivo izdrljivosti toliko, da to ni sam Rafa verovatno nije znao da poseduje u sebi. Ali, ostaje činjenica da Medvedev nije onolika pretnja na skali kao što je to Đoković. Nije čak ni blizu.

Pre samo 11 meseci, Nadal je bio oduvan od strane Srbina u tri seta, osvojio je samo devet gemova tada. Od 12 Australijan opena koji su održani otkako je tamo Nadal prvi put trijumfovao 2009. godine, Đoković je osvojio njih osam.

-Zato je Nadalovo sadašnje ostvarenje toliko drugačije od njegovog trijumfa na Vimbldonu 2008. Tada je sa trona skinuo nespornog broja 1, petostrukog uzastopnog šampiona Sveengleskog kluba, Rodžera Federera. Ovoga puta, međutim, broja 1 niko nije mogao ni da vidi na turniru. Nije baš da će većina za to mariti: saglasan je tenis da je Đoković ‘opasni anti-vakser koji je zaslužio šta mu se i desilo, da bude izgnan’. Ali, ako pričate o trci da se postane najbolji muški teniser koji je ikada živeo, takve presude su koliko banalne, toliko i otrcane.

Ova era u muškom tenisu jeste, i uvek je bila, era trojice igrača. A kada je jedan od njih izbačen iz igre samo zbog njegovog ličnog medicinskog izbora, to onda jeste problem.

Svi poklonici Nadala ne bi voleli ništa više nego da Rafin arhi-neprijatelj bude izbačen i sa Rolan Garosa i sa Ju-Es opena zbog vakcinacije, kako bi njihov omiljeni teniser mogao još više da es probija na onoj večnoj listi. Ali, to što je taj stav popularan, ne znači da je i pravedan. Svaki pravi ljubitelj sporta bi voleo da Nadal ili Đoković u dvobojima dođu do te konačne istine, a ne da se njihov veličanstven rivalitet sabotira polemikama van terena.

Po standardima većine sportova, neki kažu da bi Tajli trebalo da podnese ostavku zbog debakla sa Đokovićem – Teniski savez Australije je netačno sugerisao da bi svetski broj 1 mogao da uđe u Australiju nevakcinisan. Tajlijev posao bi mogle da spasu samo zavodljive priče sa dva finala, jer je Ešli Barti postala prva domaća teniserka koja je osvojila titulu posle 44 godine, dok je Nadal trijumfovao svojom nestvarnom izdržljivošću.

Ali, naspram ove romantike, pravo je iskušenje spustiti Đokovića na nivo fusnote, jer njegov izostatanak oštećuje tenis. Ako ne verujete sami u to, onda bi trebalo da se setite šta je pre ovog turnira rekao njegov novi šampion: “Ako Novak igra ovde, onda je to bolje za sve. U to sumnje nema – napisao je Oliver Braun.

OGLASIO SE LEGENDARNI TENISER: Ukoliko Novak ne bude igrao na Roland Garosu, Nadal ima veliku šansu za 22. slem!

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Penalty Challenge: Igor Rakočević – Voleo bih da se susretnem u ringu sa Konorom Mekgrgorom! EP 12