Znate li koji je trener koji je doneo prvu i za sada jedinu titulu prvaka sveta Srbiji u košarci? Ne Jugoslaviji nego Srbiji.
Miroslav Nikolić, po mnogo čemu jedinstvena ličnost na našem podneblju. Sa generacijom Stefana Markovića, Miroslava Raduljice, Milana Mačvana, Bobana Marjanovića, Stefana Stojačića i Marka Kešelja, u Novom Sadu 2007. osvojio je titulu juniorskog šampiona planete. I to pobedom nad Amerikancima u čijim redovima su bili Stef Kari, Diandre Džordan, Majkl Bizli, Patrik Beverli…
Osim tri izleta u inostranstvo, Muta Nikolić tri decenije kontinuirano radi na našoj sceni, vodio je najveće klubove – Partizan, Crvenu zvezdu, Budućnost, Hemofarm, ali je umeo da oživi sredine poput Kragujevca. Sada u Vršcu, u svojstvu savetnika želi da pomogne mladom Lazaru Spasiću da očvrsne kao trener i izgradi karijeru skladnu potencijalu.
Za Meridian sport Muta Nikolić je, kao i uvek, govorio bez dlake na jeziku, ne vodeći računa da li će mu neko nešto zameriti, apostrofirajući da mu je interes srpske košarke na prvom mestu. Dotakli smo se i eventualnog finala ABA lige Crvena zvezda – Partizan.
„U derbijima se nikad ne zna, sad pogotovo. Oba tima igraju Evroligu, imaju velike budžete. Ne bih prognozirao. Moram da pohvalim publiku, to ludilo od navijanja, svaka im čast. Navijanje kao naše ne postoji nigde u Evropi. Čak ni Panatinaikos i Olimpijakos nemaju takvu publiku kao Zvezda i Partizan.”, počeo je priču Nikolić.
Govoreći o faktorima koji odlučuju derbije, između ostalog pričao je i o domaćim igračima i stranim zvezdama.
„Prednost bih dao domaćim igračima. Mislim da stranci taj naš derbi ne kapiraju. Oni samo gledaju da odrade profesionalno, a mi uključimo emocije, jer je veliko rivalstvo između Zvezde i Partizana, što stranci ne razumeju. Ne kažem da se ne bore, ali nemaju tu emociju kao mi. Sad, trenutno su domaći igrači u Zvezdi razigraniji, nego u Partizanu.”
Na red je došla i priča o radu u reprezentaciji, u kojoj je proveo kako kaže 18 lepih godina. U priči o dvojici velikana Željku Obradoviću i Saši Đorđeviću, kojima je bio najbliži suradnik, imao je potrebu da naglasi:
„O Obradoviću nema šta da se priča, on je najbolji trener u Evropi svih vremena. Željko ima najviše titula. Svi pominju samo onih devet u Evroligi. Ma ne, pomenite sve one druge. Zatekao je Real i Beneton u Kupu Saporte i odmah je sa njima osvajao. Pa je sa Realom sa trofejom Kupa Saporte prešao u Evroligu i odmah i nju osvojio”!
Kad je Nikolić u pitanju nedovoljno se naglašava, nekad čak i ne pominje da je čak šestorica srebrnih iz Rija radila sa njim u Hemofarmu i Radničkom iz Kragujevca.
„Niko, na primer i ne zna da je Dragan Milosavljević igrao kod mene u Kragujevcu…” kaže Nikolić i nastavlja. „Uvek sam se trudio da igračima dam vetar leđa da imaju dobar razvoj. Treba te igrače trpeti, a stvarno sam dosta trpeo. Ali, poenta je da su oni postali reprezentativci, a niko nije smatrao da će ikada igrati u reprezentaciji. Potvrda da sam bio u pravu je to što su dokazali talenat. Pogotovo oni iz Kragujevca. Jedan trener je svojevremeno rekao ‘Gde ćemo sa tim seljacima da osvojimo neko mesto na Olimpijadi!?’. Odgovorio sam mu ‘Oni su Nemanjići. Sa Punišićima nećemo ništa da uradimo! Nemanjići će da izginu na terenu da osvojimo nešto’. I posle smo igrali finale sa Amerikancima.”
Jedan od Nikolićevih „izuma” u reprezentaciji je i nadmetanje sa igračima u šutiranju sa centra posle treninga. Nedavno su se, pred meč Atlante i Dalasa, u toj igri takmičili Bogdan Bogdanović i Luka Dončić. Na pitanje da li bi pobedio i Dončića, Muta je bez premišljanja odgovorio:
„Naravno da bih pobedio Dončića! Sada, pošto moram da idem na operaciju kuka i bole me leđa, ne bih mogao. Inače, ranije sam sa centra ubacivao po 5-3.”
Zatim je ispričao zanimljivu anegdotu sa Srebrnog jezera.
„Kad su Teodosić i Bogdan bili na Teovom kampu došao sam sa Kopaonika da ih pokupim da idemo gore na pripreme. Bilo je mnogo dece na okupu, možda čak i hiljadu koja treniraju, Bogdanović i Teodosić su došli da naprave reklamu. I sad njih dvojica mene prozovu mene iz publike – ’Evo naš poznati trener je tu da se nadmećemo i šutiramo sa centra’. Ja zatečen. Odem da se takmičimo, svi promašimo prvu, promašimo drugu… Treću ubacim i dobijem ih. Svi aplauz, moj mali sin ne može da veruje da sam ih pobedio. Znaš šta su oni za njega, pa Bogdan mu je idol. Kaže deci – to je moj tata! A oni njemu ’Nemoj da lažeš, nije’. Dok smo se vozili ka Kopaoniku Teo i Bogdan me gledaju i kažu ’Šta ti bi da ubaciš?’”
Nije krio i ko je igrač kom je morao da čestita. I plati.
„Jedino me je Nikola Lončar dobio dok smo bili na pripremama za Atlantu. Svi znaju za to. Kladili smo se u hiljadu maraka. Šutnuo sam sa centra 5-4. Lončar je bacao posle mene, pogodio pet od pet i dobio me.. A Divca i ove, to sam šamarao.”
Miroslav Nikolić je za Meridian sport govorio i mnogim drugim zanimljivim temama: tome kako je sa slabijom Zvezdom igrao na jednu loptu sa Partizanom, da su crno-beli dugo imali mnogo jaču upravu od crveno-belih. Otkrio je i kog igrača iz redova večitih rivala imao u svom timu, da li Budućnost može da pokvari ’već viđeno’ finale ABA lige, šta je jedino bitno kad ste trener reprezentacije Srbije… Pričao je i o budućnosti KK Vršac, o Košarkaškoj ligi Srbije, kao i tome ko bi od naših klubova u dogledno vreme mogao da iznenadi Crvenu zvezdu i Partizan. Pričali smo i o tome koliko ga je iskrenost koštala tokom karijere i kakve je posledice imao.
Sve to možete pogledati na Youtube kanalu Meridian sporta.
