Novak Đoković - Od savršenog početka, preko trnja do istorije...

Iza nas je jedna od najčudnijih sezona teniske istorije, koju je između ostalih obeležio i srpski teniser Novak Đoković.

Trebalo je da bude verovatno i najuzbudljivija u Open eri. Mladi su konačno postali konkurentni Novaku Đokoviću, Rafaelu Nadalu i Rodžeru Federeru na najvećim turnirima, a “velika trojka” je bila silno motivisana da sačuva tron od nadolazeće generacije i nastavi borbu za zvanje najvećeg tenisera svih vremena.

Međutim, otkazane su Olimpijske igre, Vimbldon, Indijan Vels, Majami, pa je ova godina bila nekako nedorečena. Baš to se može konstatovati i za Novaka.

Novak je krenuo furiozno, da bi zatim usledio turbulentan period, u kojem je prošao kroz veoma teške trenutke u karijeri, ali je godinu ipak završio na prvom mestu ATP liste i tako ponovo ušao u istoriju.

Krenimo redom.

Savršen start sezone za Novaka

Đoković je godinu započeo turnejom u Australiji, kontinentu gde tradicionalno prikazuje svoj najbolji tenis. Najpre je sa reprezentacijom Srbije osvojio ATP Kup, gde je bio perfektan.

Pobeđivao je redom Kevina Andersona, Gaela Monfisa, Kristijan Garina, Denisa Šapovalova, Danila Medvedeva, a junak je bio i u finalu protiv Španije, kada je najpre savladao velikog rivala Rafaela Nadala, da bi onda u dublu zajedno sa Viktorom Troickim doneo Srbiji odlučujući poen.

Svi znamo koliko Novak voli da igra za reprezentaciju i da mu pobede u nacionalnom timu predstavljaju dodatnu injekciju samopouzdanja. Setimo se samo 2010. godine i osvajanja Dejvis Kupa.

Naredne godine, Đoković je imao po mnogima, najbolju sezonu u istoriji tenisa. Ostvario je 43 pobede u nizu, osvojio tri Grend slema, pet turnira iz Masters serije 1000, postao prvi reket sveta.

Na “krilima” ATP Kupa, Novak dolazi i do rekordne osme titule na Australijan Openu. Do finala je izgubio svega jedan set, i to još u prvom kolu od Jana-Lenarda Štrufa. U polufinalu je prilično rutinski eliminisao Rodžera Federera, koji je već tada pokazivao naznake povrede kolena, zbog koje je i propustio ostatak sezone.

Meč za trofej doneo je veliku borbu sa Austrijancem Dominikom Timom. Bio je to daleko najveći test za srpskog tenisera od početka sezone.

Tim je igrao odlično i vodio sa 2:1 u setovima, ali je Novak po ko zna koji put u karijeri pronašao način da stigne do preokreta i osvoji svoj 17. Grend slem trofej. Jednostavno, ,,Rod Lejver arena”, Đokovićev je drugi dom.

Naredna stanica bio je Dubai, gde je nastavljena žetva trofeja. Ubedljivo najteži meč odigrao je u polufinalu protiv Gaela Monfisa.

Francuz je u taj-brejku drugog seta imao tri vezane meč lopte, ali opet se u Novaku probudila ptica Feniks. Dobija taj deo igre sa 10:8, da bi onda u odlučujućem bio ubedljiv sa 6:1. U finalu je bez većih problema bio bolji od Stefanosa Cicipasa.

Neodoljivo je početak ove sezone podsećao na 2011. i 2015. godinu, kada je bio skoro nepobediv. Nakon titule, u Dubaiju, Novak je kroz osmeh izjavio kako mu je cilj da do kraja godine ostane neporažen.

Ali, niko nije ni slutio da će nedugo zatim ceo svet stati i da će brojni turniri biti otkazani, prvi u nizu Masters u Indijan Velsu.

Adrija Tur, koronavirus, diskvalifikacija…

Kada se u junu, barem u našem regionu, situacija sa koronavirusom koliko-toliko stabilizovala, Đoković je organizovao Adrija Tur. U Beograd su, pored domaćih tenisera, došli Dominik Tim, Aleksandar Zverev, Grigor Dimitrov… Trebalo je to da bude sjajan sportski događaj.

Igrači su se odlično zabavili i iskoristili priliku da se pripreme za nastavak sezone, publika na ,,Teniskim terenima Novak” uživala je u predstavi vrhunskih tenisera.

Koliko je Novaku stalo da u svoju zemlju dovede igrače iz teniske elite, da sve protekne u najboljem redu, i koliko mu je značio aplauz publike iz njegovog rodnog grada, dovoljne govori izliv emocija nakon meča sa Zverevim.

Suze nije mogao da zadrži, jer i šampioni su ipak samo ljudi.

Ali, na veliku žalost, na turniru u Hrvatskoj, Grigor Dimitrov je saopštio da je pozitivan na koronavirus. Adrija Tur je otkazan, a ubrzo je i Đoković obelodanio da ima Kovid-19.

I kako veliki deo svetskih medija (pre svih oni u Velikoj Britaniji), jedva čeka da Srbin napravi i najmanju grešku u koracima, iskoristili su priliku da se dodatno naslađuju, pa su Novaka proglasili “Kovidiotom godine”!?

Ali, to i više nego dovoljno govori o njima i koliko im zapravo teško pada što je Novak Đoković narušio poredak koji im se sviđa i za koji su mislili da niko ne sme da ga dira.

Odgovorio im je naš as nebrojano puta na teniskim terenima (dovoljno je reći finale Vimbldona 2019. kada je njihovog ljubimca Rodžera Federera pobedio, spasivši dve meč lopte).

A i tek će im odgovarati Novak, onako kako on to najbolje zna, pobedama i najvećim trofejima. Slaće im on opet srca, širiće ljubav, pomagaće i onima koji ga bezočno napadaju, tek toliko da nacrta granicu između njih i njega.

No, vratimo se teniskoj sezoni.

Prvi zvanični turnir na kojem je Đoković učestvovao nakon višemesečne pauze nastale zbog pandemije koronavirusa, bio je Masters Sinsinati.

Oreol nepobedivosti sijao je iznad Novaka i posle tog turnira. Iako vidno iscrpljen posle polufinalnog duela protiv Španca Roberta Bautiste-Aguta, smogao je snage i u finalu pobedio Kanađanina Miloša Raonića.

U sjajnom raspoloženju došao je na US Open, gde je već bio viđen sa 18. Grend slemom u rukama. “Prošetao” se do četvrtog kola, a onda je usledio sigurno najbizarniji trenutak u Đokovićevoj karijeri.

Nehotice je lopticom pogodio linijskog sudiju u vrat i bio diskvalifikovan sa turnira, pa se Pablo Karenjo-Busta ni kriv ni dužan plasirao u četvrtfinale Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američki Država. Bio je to, uslovno rečeno, prvi Novakov poraz u sezoni.

U međuvremenu, Novak je zajedno sa Kanađaninom Vasekom Pospišilom osnovao Novu Asocijaciju igrača, koja ima za cilj da pomogne i slabije rangiranim teniserima.

Da li je to moglo da prođe, a da se ne “napadne” u medijima? Pa, naravno da nije. Njegova dva najveća rivala, Federer i Nadal su odmah izjavili da su protiv te ideje. Ali, Đoković je rekao da neće odustati i da će biti istrajan u svojoj nameri.

Odjeci haosa srpskog tenisera

Koliko god da je Novak mentalno jak, neminovno je bilo da se sve što mu se desilo, sav taj haos kroz koji je prošao, odrazi i na samu igru, pa tako i rezultati koje je beležio u drugom delu sezone nisu bili onakvi na kakve nas je navikao.

Jednostavno, nije to bio onaj Đoković sa pogledom kojim često zaledi svoje protivnike. Više je ličio na izduvani balon.

Mada, sezonu na šljaci je započeo titulom u Rimu. Daleko od toga da je igrao sjajan tenis, ali bi i u mečevima gde nije blistao, pronalazio put do pobede, a to je odlika velikih šampiona.

Na Rolan Garos je stigao sa perfektnim skorom u sezoni (izuzimajući diskvalifikaciju sa US Opena). Već posle samog žreba, svi su u finalu videli Novaka i Nadala.

Mnogi su predviđali da će Srbin prekinuti dominaciju neprikosnovenog kralja šljake, pogotovo što su uslovi ovoga puta više pogodovali našem teniseru.

Svi su očekivali novo epsko finale, a dobili smo jednosmeran meč. Đoković je pretrpeo ubedljiv poraz – 6:0, 6:2, 7:5. Rafa je od samog starta nametnuo ritam igre koji njemu odgovara i na impresivan način došao do svoje 13. titule na Rolan Garosu.

Delovalo je kao da se Novak predao već posle tri gema. Izgledao je potpuno bezidejno, čak i malodušno. Ne liči to na njega, naročito ne u finalima Grend slema.

Zatim je doneo odluku da nastupi u Beču, turniru iz Serije 500.

Imao je jasan cilj, doći do četvrtfinala koje bi mu obezbedilo prvo mesto na ATP listi do kraja godine. U tome je uspeo, ali je u četvrtfinalnom meču baš razočarao.

Doživeo je jedan od najubedljivijih poraza u karijeri od Italijana Lorenca Sonega – 6:1, 6:2. Ali, i tada su neke okolnosti van terena uticale na njega (smrt Amfilohija).

Od prvog poena je bilo jasno da Novak mislima nije na terenu. Izgledalo je kao da što pre želi da se skloni, pa je tako prosto “žurio” u poraz.

Zavesa na tenisku pozornicu spuštena je Završnim Mastersom u Londonu.

Novak je na ATP Finale došao sa najvišim ambicijama u želji da osvoji prvi trofej još od 2015. godine i izjednači se sa Rodžerom Federerom koji je u šest navrata bio najbolji na Završnom turniru.

Rivali u grupi su mu bili Danil Medvedev, Aleksandar Zverev i Dijego Švarcman. U prvom meču je zabeležio ubedljivu pobedu protiv omalenog Argentinca.

Zatim je dosta lako izgubio od Medvedeva, koji je kasnije i osvojio turnir. Poslednji meč u grupnoj fazi bio je biti ili ne biti. U direktnom okršaju sa Zverevim odlučivalo se o tome ko će se plasirati u polufinale. Bio je Đoković na veoma visokom nivou i došao do pobede u dva seta.

A onda polufinale protiv odličnog Dominika Tima. Posle dramatična tri seta, srpski teniser je doživeo poraz i na ne baš najbolji način završio ovu sezonu.

Ne može se reći da je Novak loše odigrao taj meč, imao je velikih 4:0 u taj-brejku odlučujućeg seta, ali je napravio neke greške koje njemu nisu svojstvene u trenucima kada se “lomi”. Bilo je nekoliko pogrešnih izbora udaraca i gospodar taj-brejkova je poklekao pred zaista sjajnim Austrijancem koji će i naredne godine biti jedan od Novakaovih najvećih rivala.

Novakovo izjednačenje sa uzorom i korak do besmrtnosti

Đoković je godinu završio sa četiri titule (jedan Grend slem, dva Mastersa i jedan turnir iz Serije 500), uz ATP Kup sa reprezentacijom Srbije. Ipak, stiče se utisak da je u finišu sezone mogao i više.

Očigledno je bio iscrpljen, pre svega psihički i nije imao snage da da gas, već je usporio. I sam je nakon Londona rekao “bila je ovo okej sezona”.

Ali, ono što je najvažnije, Novak je po šesti put u karijeri godinu završio kao najbolji teniser sveta. On se tako izjednačio sa uzorom iz detinjstva, legendarnim Pitom Samprasom. Sa 33 godine, šest meseci i 16 dana, Đoković je postavio rekord kao najstariji broj jedan na kraju godine.

Uostalom, zar nije krajnji cilj biti najbolji na kraju godine? Nije li to ono čemu teži svaki profesionalni sportista?

Takođe, srpski teniser se sada nalazi samo korak do besmrtnosti i ispisivanja novih stranica istorije. Rekorder po broju provedenih sedmica na čelu ATP liste je Rodžer Federer sa 310 nedelja.

Novak je nedavno započeo 300. nedelju i osmog marta bi mogao da nadmaši Švajcarca. Imajući u vidu da se ni na Australijan Openu neće gubiti bodovi, to dodatno olakšava Novakov pohod ka jednom od najprestižnijih rekorda u tenisu.

Novak je već krenuo sa pripremama za narednu sezonu. Godinu će započeti na ATP kupu koji se igra od prvog do petog februara, a onda tri dana kasnije sledi njegov omiljeni Grend slem.

Za početak, neka mu start sledeće godine bude jednako uspešan kao početak ove…

Ana Ivanović: Rafa je ćutljiv, a Federer…

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Nemanja Milojević: Nastup za Srbiju posle Grčke? Videćemo… | Meridian intervju