Nikola Unković iako ima samo 21 godinu, iza sebe ima zanimljivu fudbalsku priču. Već ima i internacionalno iskustvo.
Kao i u većini slučajeva, priča je počela u školi fudbala. Tako je bilo i sa Nikolom. Počeo je već sa pet i po godina, u školi fudbala Viner kod Igora Zihrla. Škola se kasnije spojila sa FK Dušanovac i ušla u FK Brodarac.
Onda je usledio logični nastavak.
-Sa 15 godina sam otišao u Jagodinu. Igrao sam Prvu kadetsku ligu Srbije, celu sezonu. Posle toga, kao mlađi omladinac sam otišao u Tabane, filijalu Jagodine. Tamo sam u Sprskoj ligi odigrao još jednu sezonu, a posle toga sam otišao u omladince Radničkog iz Kragujevca – počeo je Unković razgovor za Meridianbetsport.
Sa 18 godina, momak, po poziciji štoper (igrao malo i kao zadnji vezni) otišao je i u inostrantsvo.
-U Kragujevcu sam bio tokom jedne polusezone, a onda sam kao omladinac otišao u kamp lisabonskog Sportinga. Bilo je nagoveštaja da ću da pređem tamo, ali bio je januar, sezona je bila u jeku, pa nisam uspeo da se dogovorim oko konkretnog aganžmana.
Postojala je ponuda i da odem u Belenenšeš, njihovu mladu ekipu, ali ipak nisam. Tada sam bio četvrta godina gimnazije i odlučio sam da je bolje da završim srednju školu i upišem fakultet.
Zatim je usledio povratak u Srbiju, posle kraće epizode u Portugalu, ali i odlazak u Slovačku.
-Vratio sam se u Srbiju, u Inđiju, takođe među omladince. Prvu polusezonu sam odigrao u Kragujevcu, a u Inđiji drugu. Posle Inđije, otišao sam u Stepojevac Vagu, srpskoligaša, bio sam tamo celu polusezonu. Onda sam dobio poziv da idem u Slovačku, njihovu najkvalitetniju ligu, Fortuna ligu.
U leto 2019. sam i otišao u Sered. Potpisao sam profesionalni trogodišnji ugovor, ali posle tri meseca se ispostavilo da je nastao problem zbog papira. Klub nije dostavio svu dokumentaciju za moju vizu. Sportski direktor koga sam zatekao, bio je smenjen posle mesec dana. Nije podneo zahtev za dobijanje vize, niti je to preneo novom sportskom direktoru. Ja sam potpisao profesionalni ugovor, ali sam zbog njihovog propusta imao samo turističku vizu od 90 dana. Nisam samo ja imao problem, već i dva Brazilca, pošto smo van Evropske unije, za sve nas su propustili da dostave dokumentaciju za vizu.
Posle tih 90 dana, morao sam nazad u Srbiju, da ne bih bio kažnjen ja, kao ni klub. To je bilo sedmo kolo, a pre toga igrao sam osim prijateljskih i dve utakmice u kupu. Zaigrao sam i protiv Slovana, ušao sa klupe i to mi je bio debi.
Usledila je nova promena kluba.
-U Srbiji sam bio do početka druge polusezone, a onda sam dobio poziv da idem na pozajmicu u Šamorin. To je slovački drugoligaš. Igrajući za Sered prijateljsku utakmicu protiv njih, svideo sam im se i insistirali su da pređem. Konsultovao sam sa čelnicima iz Sereda, pa smo se dogovorili da ipak pređem, jer sa timom nisam bio tri meseca. Šamorin je dobar, stabilan klub, filijala su Dunajske Strede. Tamo sam otišao krajem januara na pozajmicu, a liga je počinjala sredinom marta. U pripremnom periodu odigrao sam 15-ak prijateljskih utakmica. A onda je zavladala pandemija korone i sve se prekinulo. Liga je suspendovana, odnosno igralo je samo prvih šest klubova koji se bore za ulazak u viši rang. Mi smo bili deseti, pa nismo ni igrali – objasnio je Unković koga je fudbalski put ponovo odveo u Sered.
-Vratio sam se, ali nisam imao pravo nastupa, jer sam za tu polusezonu bio registrovan za Šamorin, tako da sam do juna bio na pauzi. Trenirao sam sa prvim timom i igrao prijateljske utakmice sve do kraja jula. Eto, prvo su bili problem papiri, a posle korona.
Onda sam dobio nove ponude za pozajmice u Slovačkoj, ali zbog situacije sa koronom i neizvesnosti igranja lige, odlučio sam da se ipak vratim u Srbiju i tražio sam sporazumni raskid ugovora – kazao je Unković, uz osvrt na slovački fudbal.
-Na zavidnom su nivou. Napreduju, ulažu u fudbal, ali i sport uopšte. Liga je dobra, posebno za mlade igrače , koji tamo mogu dobro da se afirmišu. Odigrali smo dosta utakmica sa Česima, igrali smo prijateljske i sa Škotima, Kilmarnokom i Livingstonom, kao i sa više klubova iz Mađarske. Moj utisak je da je za mladog igrača bolja varijanta Slovačka nego Češka jer se tamo igra mnogo čvršće. Tamo ima više prilike za afirmaciju i dokazivanje. Žao mi je što nisam dobio pravu šansu, kakvu sam zaslužio.
Postojao je i problem sa brojem stranaca. U protokolu može da bude pet stranaca, odnosno državljanja zemalja van Evropske unije. Kada sam otišao, bio je jedan trener, a onda posle tri nedelje došao drugi. U fudbalu je normalno da svaki trener dovodi svoje igrače… Doveo je dva Brazilca i jednog momka iz Gvineje Bisao. Onda je bilo osam stranaca i očekivano je bilo da igraju oni koje je on doveo. I krivo mi je jer nisam dobio šansu, a u kupu sam stvarno igrao dobro.
Posle epizode u Slovačkoj, vratio se ponovo u Srbiju, gde je i sada.
-Bilo je tada ponuda iz Prve lige, a ja sam se odlučio za Radnički iz Sremske Mitrovice. Došao sam na drugo kolo i igrao prijateljske utakmice sa Vojvodinom i Inđijom.
Unković je sada u somborskom Radničkom, koji je trenutno treći na tabeli Srpske lige (grupa Vojvodina), iza mladosti iz Novog Sada i OFK Vršac.
-Poslednjeg dana prelaznog roka sam dobio poziv iz Sombora. I odlučio sam da pređem. Klub je dobar, sa perspektivom. Imamo dobre uslove, a ja sam odlučio da oživim karijeru. Napravio sam pauzu od pola godine, pa su mi potrebne utakmice. Radimo dobro, trenira nas Dušan Jevrić, imamo dobre rezultate, pobedili smo u prijateljskoj Metalac u Milanovcu, a od osam utakmica pobedili smo u šest, uz poraz i remi. U vrhu smo tabele i ja sam zadovoljan svojim doprinosom timu i igrom.
Mogao je Unković i da postane reprezentativac Crne Gore u mlađim kategorijama, ali se ni tada nisu “sklopile kockice”.
-Dok sam bio u omladincima, dobio sam poziv od selektora omladinske reprezentacije Crne Gore, Aleksandra Miljenovića da se priključim pripremama tima. Bio sam na okupljanju na Cetinju, sedam dana sa njima. Miljenović je podneo zahtev da ja dobijem crnogorsko državljanstvo, pošto mi je otac rođen u Crnoj Gori i ima crnogorski pasoš. I oko toga je nastao problem, jer državljanstvo nisam mogao da dobijem. Pratili su moje igre u klubovima i bio sam u kontaktu, tako da kad sam napunio 18 godina, pozvao me je selektor mlade reprezentacije Crne Gore Mojaš Radonjić. Na kraju nisam dobio državljanstvo, pa nisam mogao ni da igram za reprezentaciju.
Mnogo sam se razočarao zbog takve situacije. Uslov je bio da se odreknem državljanstva Srbije. Voleo bih da sam tada dobio šansu u tim mlađim kategorijama. Zaslužio sam da budem tamo – kazao je Nikola, koji nije dobijao slične pozive iz FSS, saveza zemlje u kojoj je rođen.
-Nije bilo poziva. Kao omladinac sam bio pozvan za Crnu Goru, obavešten je moj klub, Jagodina i zbog toga verovatno nije ni forsirana priča za reprezentaciju Srbije.
Za kraj je Unković pričao i o planovima za budućnost.
-Nikada u fudbalu ne može da se planira, ali naravno da sebe vidim u Prvoj, ili Super ligi… Možda i nekoj prvoj ligi u inostranstvu. Nadam se tome, težim ka tome vredno treniram i mislim da svojim dobrim igrama dokazujem da mi je tamo mesto – zaključio je Unković koji je i student treće godine Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.
Ispovest Milice Dabović: Preživljavala sam torturu, ali nisam puna mržnje kao moja sestra!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: PELE | Priče iz kraja #30
