Svetskoj fudbalskoj smotri se polako bliži kraj i navijači se polako vraćaju svojim kućama, ali to neće biti slućaj sa Nemanjom Milovanovićem, Srbinom koji živi u Kataru.
Rođeni Lozničanin je već pet godina u Dohi i za to vreme je mnogo naučio o kulturi ove arapske zemlje, a takođe nama je otklonio neke sumnje, koje su bile plasirane u medijima pred početak Mundijala.
Ono što je zanimljivo jeste i njegova životna priča, a i sam način dolaska u Katar. On je prethodno radio u Evropi, a po dolasku nazad u Srbiju mu je trebalo manje od 48 sati da nastavi svoje putovanje, ovoga puta na Bliski istok.
“U Katar sam došao 2017. godine u februaru. Pre toga sam radio u Slovačkoj, ali kada sam završio tamo, posle samo dva dana sam došao u Dohu. Tačnije 12. sam prešao granicu između Mađarske i Srbije, a već 14. februara sam bio ovde”, rekao je Milovanović i dodao:
“Već sam imao prijatelje koji rade ovde. Prijateljica jedna iz Loznice je radila kao agent za zapošljavanje u jednoj firmi ovde u Kataru i onda sam tako došao. Nije bilo nikakvih problema – pasoš, viza i karta u dva dana“.
Odmah po dolasku shvatio je da zakoni ovde nisu toliko strogi kao što su razni mediji pisali, mada mu je dosta pomoglo i to što je imao prijatelje koji su ga uputili.
“Znao sam kada sam dolazio da nije baš tako kao što se priča. Kada sam dobio vizu, dobio sam i upustva, kakvi su zakoni i pravila ponašanja. Tu je pisalo, kako treba da se čovek oblači, ponašanje na ulici, kako kada se odlazi u neke institucije, kako na poslu, kako sa lokalcima, ali vremenom vidiš da nešto jeste, a nešto nije i shvatiš da je nešto opuštenija priča”, nastavio je Nemanja.
“Zakon je ovde isti za sve. Sigurno postoje neki benefiti za lokalno stanovništvo, ali kada dođe do problema, sve se to lako reši”
INFRASTRUKTURA U KATARU ODUŠEVLJAVA
Kada je stigao u Dohu, veliki deo grada još uvek nije bio sagrađen, ali kako i sam kaže “sve je niklo za pet godina”.
“To šta su oni napravili ovde za pet godina koliko sam ja ovde je neverovatno. Napravljena su tri stadiona, Mušerib deo grada kompletan, Lusail kao grad, Biser Katara, sva nova ostrva, gde su ove Fan zone. To ništa nije postojalo… pustinja, pesak. Sve je to “niklo za pet godina, prošlo je hiljade i hiljade radnika, infrastruktura, mašine, sve je to 24 časa radilo i svaki projekat je koji je bio za Svetsko prvenstvo je završen na vreme i u funkciji”, rekao je Milovanović.
Ono što ga je dodatno motivisalo da ostane ovde jesu dobar život, ali i sigurnost i bezbednost koju možete da osetite ovde.
“Katar je fenomenalan za život, jako siguran, bezbedan i zahvalan za posao i nešto neverovatno. Bio sam svuda po Evropi i nigde nisam nešto ovako video. Da je čisto, sigurno… Ja za pet godina nisam video policajca sa oružijem na ulici.”
Nemanja je po dolasku ovde upoznao dosta naših ljudi, ali se druži i sa lokalnim stanovništvom.
“Ima dosta naših ljudi ovde, Balkan je jako zastupljen. Tako da ne manjka druženja, rošitljanja, okupljanja, ali imam prijatelje koji su domaće stanovništvo i Bangladešani sa kojima sarađujem i na poslu.”
Iako celog žovota prati sport, ovo je bilo prvo mundijalsko iskustvo za njega.
“Dosta volim sport, dok sam bio u Srbiji, pratio sam Partizan, reprezentacija kad igra. Jako pratim sport i ceo život sam na neki način u sportu, ali događaju poput Svestkog prvenstva sam prisustvovao prvi put”, rekao je Nemanja i dodao:
“Znao sam da će ovde da se održi Mundijal kada sam dolazio, to me je pored svega dodatno privuklo da posle mesec dana odlučim da sigurno ostanem u Kataru. Kada sam video kakva je priča, kako se živi i da može čovek da napreduje ukoliko poštuje pravila. Ovde sam se i oženio, skućio tako da to je to.”
Veoma brzo se i on našao u poslu oko Mundijala.
“Video sam njihove projekte i u svojoj drugoj godini u Dohi sam počeo da radim na stadionima. Prvo Al Džanub koji je bio jedna rupa u zemlji kada smo došli i počeli da radimo. Kompletna fasada, beli krovni paneli, sve je prošlo kroz moje ruke. Bio sam deo celog projekta. Takođe i stadion Al Bajt na Al Koru sam radio za jednu italijansku kompaniju. Neverovatan mi je dizajn, pa onda kad uđeš na stadion pa ispod svakog sedišta klima, stvarno spektakularno.”
ODLIČNA ORGANIZACIJA ŠAMPIONATA NA MALOM PROSTORU
Doha se prosire na samo 136 kilometara kvadratnih, što je skoro tri puta manje od Beograda.
“Organizacija čitavog prvenstva je vrhunska, da 32 nacije bude na površini jednog Beograda, kada se pogleda Katar to je naš glavni grad sa okolnim mestima. Neverovatna organizacija, na hiljade volontera, čitav plan, tajming.”
Zanimljiva činjenica je da nije bilo incidenata za vreme Svetskog prvenstva.
“Zanimljivo je to da su srpska i hrvatska reprezentacija bile smeštene na osam minuta jedna od druge, a onda se okolo okupe navijači zajedno piju, organizuju žurke sa dresovima Srbije i Hrvatske na jednom mestu. Svi živi, ako uzmemo u obzir i ostale nacije, a nijedan incident nije izbio za mesec dana – fascinantno.”
SRBIJA NIJE ODUŠEVILA – KOCKICE SE NISU POKLOPILE
Nemanja je studirao sportsko novinarstvo na “Difu”, ipak taj smer nije se dugo zadržao na fakultetu na Banovom Brdu, a kao nesuđeni novinar, stručno je analizirao igru “Orlova”.
“Nažalost nisam uspeo da ispratim Srbiju uživo u kvalifikacijama, ali sam pomno pratio pored televizora. Kada sam prošli grupu kao prvoplasirana ekipa bio sam oduševljen. Radiš ovde, praviš te stadione… Živiš da budeš deo tog Svetskog prvenstva, a Srbija se plasirala direktno”, rekao je Milovanović i dodao:
“Igrali su na dva stadiona, na izgradnji jednog sam učestvovao ja, dok su moji prijatelji na “974”. Ipak, šta su oni ovde odradili to je druga priča.”
Protiv Brazila pak nije imao velika očekivanja.
“Prva utakmica sa Brazilom, nisam imao nikakva očekivanja, došao sam da uživam u fudbalu na Lusailu, Srbija – Brazil, gde ćeš bolje? Prvi put sam gledao utakmicu, gde vidiš Brazilce koji trče 90 minuta, čak i golman Alison, kada nema posla trčkara po šesnaestercu. Drugi nivo i druga dimenzija totalno.”
Piksijeva taktika je “provaljena”, a jedan od ključ neuspeha je nedostatak u defanzivi.
“Posle je usledio Kamerun, kada smo videli da imamo nedostatka u odbrani. Prvo u utakmici sa Brazilom se videlo kada je Tite izveo četvoricu u napad, a mi smo se branili sa trojicom, posle i Kamerun sa trojicom napadača, pa Švajcarska… Čini mi se da su nas provalili. Generalno ko reprezentacija smo dosta dobar tim, samo da se kockice slože i to je to, biće bolje. Očekivali smo svi više.”
Smatra i da su finalisti zasluženo u borbi za “Boginju” jer su najviše pokazali na 22. Mundijalu.
“Argentina i Francuska, koji su sada i finalisti su me najviše iznenadili. Francusku sam dva puta gledao protiv Poljske i Engleske, a Argentince protiv Australije, Holandije, Hrvatske.”
Osvrnuo se i na igru aktuelnog vicešampiona, kao i iznenađenja turnira, Maroko.
“Kada smo već kod Hrvata, nisam očekivao da će ovoliko daleko da doguraju, igrali su dobro, ali su prošli i na neku sreću. Isto i Japan i Maroko, ali po mom mišljenju to nije neko fudbalsko zanje i umeće, poterala šara i prođeš. Kao i Hrvatska prošli Mundijal do finala, sada do polufinala, takođe i Maroko. Izbacili su Španiju na penale, ali kada dođe do toga, može i BSK da izbaci Špance na penale.”
Uzgred, smatra da Engleska nije odigrala na najvišem nivou turnir, ali i da je oštećena protiv Francuza.
“Generalno Englezi su razočarali, gledao sam dve utakmice. Ipak, protiv Francuza su im nedostajale sudije – uništili su ih. Dao je dva penala koja su bila, Kejn je promašio, ali ako to ostavimo sa strane jedno deset opasnih napada im je presekao. Tri-četiri puta nije pustio prednost tako da se videlo da malo vuče na stranu Francuza. Ne smemo da zanemarimo Francusku, iako im fali pet-šest igrača opet su u finalu.”
Nemanja je otkrio i od koga je više očekivao na ovom Svetskom prvenstvu.
“Očekivao sam više od Nemačke, Brazila koji je pokazao posle utakmice sa Korejom da su cirkus. Portugal je dosta podbacio, “razneli” su Švajcarce bez Ronalda, mislio sam da će lagano do polufinala.”
Argentinci na ovom Mundijalu nikog nisu mogli da ostave ravnodušnim.
“Najveći utisak mi je ostavila Argentina, navijači, fudbal, Lionel Mesi, bukvalno sve… Čak 50.000 ljudi koje je došlo iz ćoška globusa u Katar”, rekao je Milovanović i dodao:
“Gledao sam da stalno dođem ranije na stadion, da osetim tu čitavu atmosferu, nažalost nisam snimio, ali kada sam išao na utakmicu Argentine, kada je Hrvatska dala gol Brazilu, nemožeš da veruješ kako su slavili. Oduševljenje njihovo kada su Hrvati izbacili Brazil nešto neverovatno… Mesija kad gledaš uživo, kada se fokusiraš na njega, kako pleše po terenu, a kad primi loptu, Van Dajk odmah traži pomoć od saigrača. On kada se okrene prema golu je velika opasnost, to je pokazao i protiv Hrvata.”
“Takođe njihova navijačka pesma, bez stajanja 150 minuta ako treba. I za vreme utakmice i posle utakmice. Doveli su ozbiljne ultrase, Savez Argentine ih je sigurno doveo da prave atmosferu, bubnjevi trube, ludilo.”
Nemanja je prognozirao rezultat finala, a po njegovim očekivanjima biće to jedna tvrda utakmica.
“Ja bih voleo da Argentina osvoji, da se završi priča sa Mesijem, a i više ih volim kao fudbalsku naciju, nekako su mi Francuzi samo Žiru, Loris i Grizman – 26 igrača četiri francuza. Jaki su dobar fudbal igraju i to bez pola ekipe, ali prednost dajem Argentini i zbog navijača, Mesi, pritisak je na svima, čak i na sudijama, ali očekujem opasnu utakmicu i produžetke – 1:1, penale i Argentina diže “Boginju”.”
ATMOSFERA U GRADU
Ništa manje nisu priredili i navijači Maroka, koji su takođe jedni od najbrojnijih u Kataru, a posebno u starom delu grada.
“Pored argentinskih navijača su me oduševili i Marokanci, koji su takođe fanatično pratili i bodrili svoju reprezentaciju”, rekao je Nemanja i dodao:
“Odeš u stari deo grada – Suk Vakif. Hrvati razvlače zastavu, Srbi pored pevaju, Argentinci, Brazilci, Marokanci sve na jednom mestu i još jednom da naglasim bez ijednog jedinog incidenta. Bio sam u i Fan zoni na Al Bidi koja je glavna, ali i u manjoj pod nazivom “9000 Fan Zone”. Takođe, prisustvovao sam na festivalima poput “Arkadija” i “Day Dream”. Kompletan festival su preselili iz Londona, onog ogromnog pauka i sve. Stvarno sve neverovatno. Svuda veliki ekran za fudbal, bar, pa čak i pivo.”
Sve se vrti oko broja 18, pa je zbog toga i finale Svetskog prvenstva.
“Ono što mnogi ne znaju da je 18. decembar Nacionalni praznik, kao dan Katara, tako da su namerno tempirali da taj dan bude finale, jer cela država staje, niko ne radi, parada je na Kornišu gde je sad Fan zona, vatromet, spektakl. Izgleda da se sve vrti oko tog broja 18, datum i vreme utakmice (po Katarskom vremenu od 18 časova).”
KATAR ŽIVI ZA SPORT
Ova arapska zemlja ima svoje dane sporta koji su u februaru i tada sve staje.
“Neverovatni su i kada je sport bilo kakav u pitanju. U februaru svake godine po jednom nedeljno imaju dan sporta, kada isto sve staje i svi su fokusirani na sport. Niko ne radi, svi oblače opremu i sportske manifestacije su svuda po državi. Šta god, dal košarka,plivanje fudbal… Ništa taj dan ne rade samo se sportom bave. Jako ulažu u sport, počela je i Formula 1, a održavaju se i Moto GP trke. Neka indicija je da će u narednom periodu još jednu stazu da naprave, a sledeće godine će da se voze sprint trke u F1.”
“Imali su ranije i Svetsko prvenstvo u atletici, a svake godine je Dijamantska liga. Sledeće godine su organizatori Azija Kupa u fudbalu, uzeli su još neka Svetska prvenstva.”
ORGANIZACIJA NA MAKSIMALNOM NIVOU
Iako je veoma veliki broj ljudi stigao u Dohu, Nemanja smatra da je sve funcionisalo idealno, a pogotovo saobraćaj.
“Obično se krećem Uberom, nije se toliko osetila gužva. Činilo se sve kao svakodnevnica. Oni su deset godina studirali kako to da izvedu. Jedan moj prijatelj iz Engleske je radio kompletan sigurosan plan za SP, tu su bile na 1000 stranica kako sve treba da se izvede, za saobraćaj, kako za vreme utakmice, protokol, za sve je utanačen godinama u nazad.”
“Evo jedne anegdote, kada izađu volonteri sa zastavama reprezentacija, pred početak utakmice, oni su to trenirali pre četiri godine, dok sam radio na Al Džanubu. Čak četiri godine pre da bi to izgledalo kako treba i kako bi se uvežbali, reflektori kada se gase i pale, sve su to spremili ranije da bi bilo kako treba.”
Nemanja je ispratio i njihov fudbal kroz koji su prošle mnoge svetske zvezde, ali i domaći treneri.
“Pratio sam i njihov fudbal. Jedno vreme je Šlaviša Jokanović bio trener Garafe, Bora Milutinović je tu, Ćavija sam viđao na Al Sadu skoro svaki dan kada sam prolazio pored kompleksa gde je trenirao, Snajder je isto bio ovde. Dolazili su i Bekam, Ronaldo, Roberto Karlos, godinama dolaze promovišu Svetsko prvenstvo. Priča se da bi Katar mogao da konkuriše i za Olimpijske igre 2036. godine.”
On smatra da Katar želi da zadrži svoju kulturu, ali takođe da turistički bude privlačan kao Dubai, pa zbog toga dosta ulaže u sport.
“Jednostavno promovišu zemlju, otvaraju non stop sportske objekte, bazene za vaterpolo i plivanje, hoće sve da organizuju. Dubai je 600 stepenica iznad što se tiče turizma, ali je ovde to isto, samo je manje zastupljen marketing. Hoće da održe njihov kulturološki nivo, da ispoštuju svoje, ali da omoguće drugima da vide.”
U svetskim medijima se često provlačilo kako ovde ne bi trebao da bude Mundijal, ali Nemanja smatra da je sve to bila propaganda i da čovek treba da ovde dođe kako bi video da nije baš sve tako kako se piše.
“Sve je bila propaganda. Jako puno država i ljudi nije želelo da ovde bude Mundijal. Čak je jedan Englez napravio radio emisiju sa Suk Vakifa, kako bi objasnio ljudima da ne čitaju taj “Gardijan”, “Dejli Mejl” i ostalu propagandu, da nema piva, ovog-onog. Sve ima, ja sam ovde pet godina, svaki dan sam popio bar jedno pivo. Ja kada sam prvi put čuo bio sam sumnjičav, ali dođeš ovde i vidiš – treći svet.”
Takođe, on je bio jedan od organizatora za srpske navijače, koji su se skupili da bodre našu reprezentaciju iz Dohe.
“Drugar i ja smo rešili da se pokrenemo organizacujemo oko srpskih navijača ovde, tako da smo se pred Brazil organizovali u jednom baru blizu ‘Hilton‘ hotela, gde su veoma blizu bili smešteni hrvatski reprezentativci, mi smo to zaboravili i bojali smo se da ne bude nekih provokacija i incidenta, ali ništa. Takođe, pred Švajcarsku smo organizovali kod hotela Srbije, tako da su i reprezentativci izašli na prozor da nas pozdrave, bilo je fenomenalno. Bili su naši ljudi sa svih koninenata i strana sveta”, zaključio je Milovanović.
Za kraj smo vam priredili još jednu malu galeriju, kao i dodatni video materijal:
Meridian u Kataru: “Bogovi” fudbala rame uz rame – tu su i Jugosloveni
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Katar uzivo | Najava meča za treće mesto | Hrvatska – Maroko
