Prvi trener u Nemačkoj ili asistent Đovaniju Gvidetiju u Vakifbanku? Za Vladimira Kapriša (37) prošlog leta gotovo nije bilo dileme. Znao je koliko u biografiji znači iskustvo u turskom velikanu, koliko može da nauči od italijanskog stručnjaka, ali i kakvu će priliku imati da radi sa vrhunskim igračicama i bori se za najveće trofeje. Ostalo je samo da kaže: ‘Pristajem’.
Sezona se bliži kraju, pa će uskoro doći vreme za konačne ocene. Ipak, Vladimir već sada deluje više nego zadovoljno. Kada bi boravak u Vakifu ocenio od 1 do 10, teško da bi dao manje od 11. Klub je osvojio Kup i šampionsku titulu u Turskoj, a u međuvremenu mu se u Istanbulu pridružila i supruga, reprezentativka Srbije Aleksandra Jegdić.
Pred ekipom je sada završni izazov – finalni turnir Lige šampiona koji se narednog vikenda igra u Istanbulu.
Kada se sve sabere, Vladimir bez dileme može da kaže: Život je lep.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Upravo je on idealan sagovornik nekoliko dana pred start Fajnal-fora. Ipak, za Meridian Sport nije pričao samo o završnici sezone, nego je i prevrteo film na sam početak.
“Kada sam došao nisam nikog znao, ceo staf je bio sa reprezentacijom. Počeo sam u avgustu pripreme, Đovani je bio sa Kanadom na Svetskom prvenstvu, kao i većina igračica. Ja sam počeo sa pet, šest Turkinja koje su bile tu i sa nekim mlađim devojkama. Mesec dana sam radio sa kondicionim Vanijem, koji je u klubu 11 godina. Tu su bili mlađi treneri Turci koji su mi pomagali. Polako sam ulazio u ritam dok nisu došli Đovani i igračice sa SP. Lagani treninzi, najlepši period, nema nikakvog stresa. Tek smo pred kraj počeli da igramo prijateljske utakmice. Bilo je lepo, milina je raditi ovde, svi uslovi postoje koji su mogući na ovom svetu“, ispričao je na početku razgovora za Meridian Sport Vladimir Kapriš.
Objasnio je srpski stručnjak i kako je ekipa u nastavku trenirala.
“Đovani drži sistem po kome se radi jednom dnevno. Na primer dođemo oko 11.00 časova u salu, počnemo oko 11.30. Sad zavisi šta bude u planu. Da li je prvo teretana ili lopta, da li je trening po grupama… Ali, završimo otprilike oko 15.00 časova zajedničkim ručkom. Sviđa mi se takav način. Ne znam kako bi bilo da imamo mladu ekipu, verovatno ne bi funkcionisalo. Ali, na ovaj broj utakmica, gde ti nemaš vremena ni za šta – mislim da je odlična ideja“.
Ove sezone su se definitivno kockice u Vakifu dobro sklopile.
“Baš smo sumirali pre neki dan kad smo pobedili poslednju utakmicu u finalu. Nas dvojica smo se upoznali na Kopaoniku, ali nije me dobro znao… Baš kao ni ovog drugog trenera iz Kanade. Menjao je ceo staf – tri čoveka na klupi su bila nova. Po njegovom mišljenju je to bio veliki rizik, jer nije znao šta može da očekuje tačno od nas. Osvojili smo Kup, pa prvenstvo, plasirali smo se na F4 Lige šampiona… To je sve uspeh. Ali, cilj koji je postavio na početku sezone je osvajanje evropske titule. Videćemo šta će tu biti. Generalno je zadovoljan kako se sve poklopilo. Ostajemo u istom sastavu i naredne sezone – što dovoljno govori. Ja sam imao ugovor jedan plus jedan. U januaru smo već pričali i dogovorili se da nastavljamo zajedno“.
Mogao je Vladimir negde drugde da ima glavnu ulogu… Neko ko nije upućen bi možda pomislio da je napravio korak nazad kad je prihvatio da bude asistent.
“Ma kakav crni korak nazad”, nasmejao se Kapriš. “Ovo je ozbiljna škola, ozbiljan korak napred u karijeri. Jeste da nisam prvi trener, ali kad dobiješ priliku da radiš sa vrhunskim trenerom, igračicama, takmičiš se u najvećim takmičenjima, liga je možda i najjača trenutno – tu onda ne može ni da se sumnja da li je bio fenomenalan potez“.
Cela njegova priča dobila je posebnu notu kada je ugovor sa Vakifbankom potpisala supruga Aleksandra, koja je prvi deo sezone provela u Americi.
“To se u februaru brzo izdešavalo. Naravno da mi je pomoglo što smo opet zajedno. To smo želeli. San snova je da jedan bračni par radi u najboljem klubu na svetu. Daleko je ipak Amerika. Ne možeš tek tako da sedneš u avion i odeš na nekoliko dana. Tako da je na kraju sve bilo kako treba“.
Bliži se kraj sezone i taj najvažniji stepenik. Do sada je sve išlo onako kako su ljudi u klubu i želeli…
“Đovani potencira da se gleda korak po korak. Tako i ceo njegov staf. Fokusirani smo bili samo na ono što je sledeće. Cele godine smo bili konstantni. Izgubili smo mali broj utakmica. Igrali smo skoro sa svim igračicama. Kada je protivnik bio iz sredine tabele ili donjeg doma – izvodili smo maltene drugih šest igračica, u odnosu na utamicu pre toga. Svaka devojka je imala svoj doprinos i na kraju nas je ta dužina klube dovela tu gde smo“.
Ključno je bilo ‘pogoditi’ drugog primača u startnoj postavi.
“Mislim da je uspeh došao sa tim što je Đovani uspeo da izrotira sve primače i da svaka zna svoju ulogu, da svaka bude u pravom momentu na visokom nivou. Znali smo da će Tijana da igra, da će Čansu da diže, da će Zehra biti srednji bloker, da će Markova biti u postavi, ali nije se znao drugi primač. Vrtelo se više njih, a on je uspeo svakoj da pronađe ulogu. Mislim da je to bio ključ uspeha u osvajanju duple krune“.
Prvi trofej je stigao u Kupu, drugi u prvenstvu Turske.
“Kup smo odigrali odlično, digli smo nivo forme daleko u odnosu na prvenstvo. Kad je Sultanlar liga u pitanju – Ezačibaši u polufinalu nije bio nimalo lak protivnik. On nas je jedini dobio u prvenstvu. Pripremali smo se. To je najviša blokerska ekipa u Evropi, a verovatno i u svetu. Uspeli smo da ih pobedimo u dva meča i da uđemo u finale. Posle sa Fenerom smo išli utakmicu po utakmicu. Možda smo mogli da završimo i ranije, ali bilo je kako mora biti. Oni su fenomenalna ekipa. Kad se pogledaju pojedinci – to je tim koji je napravljen da osvoji nešto. Nisu uzeli Kup, nisu prvenstvo, nisu na F4… Veliki je uspeh za nas što smo ih pobedili. Ali, ponavljam, prioritet za Vakifbank ove sezone je Liga šampiona“.
Sledeći je Koneljano. Ni manje ni više nego klub koji je u prošloj sezoni uzeo pet trofeja. Njihov duel u polufinalu je možda i finale pre finala…
“Tako svi pričaju… Mi smo definitivno imali najteži put do Fajnal-fora. Skandići smo imali u grupi, pobedili smo ih dva puta. U četvrtfinalu smo išli na veoma neugodni Milano. Slična su ekipa kao mi – blokerska, veoma je teško igrati protiv njih. Dva puta smo ih dpbili 3:2. Sad polufinale sa Koneljanom koji je dvostruki uzastopni šampion. Nadam se da smo posle svega ovoga spremni. Videćemo šta će da bude 2. maja. Daćemo sve od sebe. Ako hoćeš da budeš prvi onda moraš da pobediš sve. Da li je to polufinale ili finale – moraš sve ekipe da savladaš da bi podigao trofej“.
Veliki adut Vakifbanka je taj šampionski karakter. Đovani je šest puta sa ovim klubom bio šampion Evrope.
“Znaju kako se osvaja, defitivno. Ovde se na svakom koraku oseća da je klub šampionski. Kad se uđe u kancelarije, kad se uđe u lift… Tu su motivacione poruke. Đovani je broj jedan na svetu kako motiviše, kako se u ključnim momentima ponaša, kakvu energiju ima. Ponaša se uvek kao da mu je prvi trofej, a ne ko zna koji… Neverovatan je. Izgubi se ili pobedi – svejedno, odmah se sprema naredni protivnik. Treba motivisati igračice da odigraju taj broj utakmica. On je uspeo baš neke koje nisu igrale da pripremi da budu spremne da zasijaju kad dobiju priliku. Baš te devojke su držale našu atmosferu. Može da se desi da ne igraš deset utakmica, ali kad uđeš na tri poena – upravo ti budeš ta koja menja igru“.
Jedan od džokera na odlučujućem obračunu sa Fenerom za šampionsku krunu bila je Derja Čebečioglu.
“Treću utakmicu je odigrala slabo, onda četvrtu nismo igrali sa njom… Petu je počela… Od starta smo verovali da je to dobitna kombinacija, uz neke izmene posle. Laza da uđe umesto Marine, a Kazot umesto Derje. Ako nam igra padne, one su se tako dopunjavale. To je bila dobitna kominacija, verovali smo u nju i na kraju smo istrajali u tom nekom viđenju startnih sedam“.
Zbog jedne igračice je šampionsko slavlje bilo još posebnije. Tijana Bošković je konačno osvojila titulu u Turskoj. Odbojkašica tog kalibra zaslužila je takav timski uspeh i mnogo ranije…
“Meni je najdraže zbog nje”, uzviknuo je Vladimir. “Znam kako radi, kako se ponaša… Malo ljudi možda zna. Svi su upućeni ko je Tijana Bošković kao odbojkašica i šta je sve osvojila, ali kakva je osoba… Pa veličina! Mnogo, mnogo na većem nivou ljudskom nego na igračkom. Najviše mi je drago zbog nje što je konačno osvojila. Više mi je drago zbog nje nego zbog sebe samog. Ali, najiskrenije to kažem“.
Tijana, Katarina, Aleksandra… Vladimir ima dobro društvo u Istanbulu.
“Napravili smo srpsku mafiju ovde. Kad imamo vremena odemo negde na večeru. Mada, slobodne dane koristimo da se odmorimo jedini od drugih i od odbojke. Ali, kad god možemo družimo se. Njih tri se super druže, znaju se još bolje iz reprezentacije. Tako da – super nam je“.
Važna deo Gvidetijeve slagalice je Katarina Dangubić. I o njoj Kapriš ima samo reči hvale…
“Ako je neko dobro gledao petu utakmicu finala sa Fenerbahčeom, video je šta je ona uradila… Ušla je sa klupe, odbranila skoro svaku loptu, odservirala odlično, zaštitila u ključnom momentu na set lopti kad je moglo da bude 2:0 za Fener. Ti neki mali detalji, prljav posao, odbrana, pomoćno dizanje… Toga nema u poenima, ali donosi nam stabilnost. Zbog ograničenog broja stranaca u Turskoj, morali smo da pravimo kombinacije. Ulazila je umesto Čijake, pa ostajala da prima umesto Derje, Marine. Uspeli smo sve to da sprovedemo. To smo radili u svakom setu na poslednjoj utakmici. Mnogo mi je drago zbog nje. Kao i svima nama, prva joj je titula u Turskoj. Ma, Laza je stvarno super“.
Đovani Gvideti oduševljen zbog dolaska Tijane Bošković: Lider, veliki radnik, pobednik…
Kada se detaljno analizira igra Vakifbanka, ne može da se ne pomene Marina Markova. Igra na fantastičnom nivou, a deluje da može još mnogo…
“Gledao sam je dok je bila u Muratpaši, pa onda i prošle godine u Vakifu. Mislim da je napravila ozbiljan korak u odnosu na prethodnu sezonu. Najviše u defanzivnom delu. Ako se pogleda prijem – onda je naš igrač koji je najviše opterećen, a njeni procenti prijema su na zadovoljavajućem, a po mom mišljenu i visokom nivou. Može uvek i bolje, jer ima odličan čekić. Počela je da se brani fenomenalno – ako pogledate sa pažnjom. Da ne pričamo o bloku i napadu – gde ima dohvate kao većina vrhunskih muških igrača. U budućnosti, ma u narednih godinu dana ako nastavi ovako da radi – biće broj jedan primač na svetu“.
Mogla bi da postane čudo…
“Počela je da ubacuje i neke kuvane lopte. Nema jedan pravac napada, nego ima sve. Ne znam kako je pripremati utakmicu protiv nje. Mi smo na treninzima sa njom, pa smo navikli to da gledamo“.
Vladimir je za Meridian Sport detaljno proanalizirao Vakifbank, a narednih dana će njegov fokus najviše biti na Koneljanu.
“Analiziramo prvo njihovo finale u Italiji sa Milanom. Pripremamo se normalno, imam tri video analize, veoma su kratke. Ne traju više od 30 minuta. Svako ima svoj deo zadatka koji radi u stafu. Đovani na kraju donosi odluke šta će i kako će biti. Tokom ove sezone smo odigrali 50 i nešto utakmica. Maltene na svaka tri i po dana smo igrali. Mi počinjemo neku utakmicu u subotu, već u nedelju kreće priprema za narednu. I ova priprema za Fajnal-for neće biti mnogo drugačija od prethodnih“.
Bonus video:
