Volja, inat, prkos – vaterpolo reprezentacija Srbije!
I kada ih svi otpišu, zaborave, kada su kritikovani i omalovažavani – njih ne dotiče i ne zanima. Imaju jedni druge i to im je dovoljno.
Od osamostaljenja Srbije uspesi se samo nižu. Pet uzastopnih medalja na Olimpijskim igrama, tri zlata zaredom – to niko nikada nije uspeo.
Vaterpolisti su Novak Đoković u vodi!
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Deluje da je ta 2006. godina bila skoro, međutim, prošlo je čak 18 leta od prvenstva Evrope u Beogradu, gde su Aleksandar Ćirić, Vladimir Vujasinović, Dejan Savić i ostali velikani našeg vaterpola pod patronatom Dejana Udovičića pokorili Stari kontinent i sve do 2018. godine osvajali medalje.
Dakle, na sedam Evropskih šampionata Srbija je bila uvek na pobedničkom postolju – pet zlata (2006, 2012, 2014, 2016, 2018), srebro (2008), bronza (2010).
Međutim, od 2020. i takmičenja u Budimpešti, krenuo je niz bez odličja za Delfine, mada su i u igri za plasman naši vaterpolisti dolazili do trijumfa na poslednjim mečevima turnira (2020. – 5 MESTO, 2022. – 9. MESTO, 2024. – 7 MESTO).
Što se tiče Svetskih prvenstva – dva puta smo se popeli na najviši stepenik (2009 i 2015), po jednom bili srebrni (2011) i bronzani (2017), a na poslednja tri šampionata – morali smo da se zadovoljavamo 5. mestom (2019), 4. mestom (2023) i 6. pozicijom (2024).
Šta da kažemo za Olimpijske igre? Svaki put od Sidneja (SRJ), Atine (SCG), Pekinga (SRB), pa sve do ovog popodneva u Parizu – vaterpolisti su osvajali bar jednu od medalja, a već tri puta zaredom – zlato.
Dakle, na čak sedam prethodnih igara, slavili su se uspesi majstora iz vode, međutim, ono što je upečatljivo i svojstveno samo vaterpolistima je to da su i u Riju, a i u Parizu iz gotovo bezizlaznih situacija dolazili do odličja i po ko zna koji put uveselili srpski narod.
Tada nismo znali za pobedu posle tri utakmice, gubili od Brazila, tresli se protiv Australije, ali usledio je tajfun od eliminacione faze i preko Španije, Italije i opet Hrvatske – došli do zlata i ućutkali sve kritičare koji su se usuđivali da govore o raspadu jedne generacije…
PUT SRBIJE KA ZLATU NA OI U RIJU
Nije se raspad desio ni na njihovom oproštaju posle Tokija i poraza u grupi od Španije i Hrvata. Ponovo je Italija bila žrtva moći vaterpolista Srbije u četvrtfinalu, Španija u meču za ulazak u finale, a nemoćna Grčka posmatrala je poslednji ples Filipovića, Prlainovića, braće Pijetlović, Stefana i Branislava Mitrovića i Milana Aleksića.
PUT SRBIJE KA ZLATU NA OI U TOKIJU
Kroz golgotu su prošli i sada… Problem sa Japanom, pa poraz od Australije, upalili su alarme među vaterpolistima, a još više među javnosti, koja nije više imala preterana očekivanja. Čak šta više, utrkivala se ko će pronaći pravi razlog mogućeg debakla u Parizu.
Neko je udarao na savez, neko na klupski vaterpolo, situaciju sa bazenima, selektorom… Oni su ćutali. I radili ono što najbolje znaju – pobeđivali. Gol po gol, inat na inat.
PUT SRBIJE KA ZLATU NA OI U PARIZU
A, onda – eksplozija. Morali su da se oglase i poruče Srbiji ko su i šta su.
“Samo mi znamo kroz šta smo prošli”, “Od mulja i blata do zlata”, “Niko nije verovao osim nas”.
Stali su jedan iza drugog i hrabro pogledali Srbiju u oči. I kada razočaraju, ne razočaraju. Jer, to su oni. Nepokolebljiva braća, drugari, saborci i saputnici – ekipa.
Sve može da tone, ali srpski vaterpolo ne.
BONUS VIDEO:
