Olimpijski neuspeh Nemačke nije slučajan: Zlato vredi 20.000 evra, sistem finansiranja sporta je...

Amerika – 126 medalja, 40 zlatnih; Kina – 91 medalja, takođe 40 zlatnih; Japan – 45 medalja (20); Australija – 53 (18); Francuska – 64 (16); Holandija – 34 (15); Velika Britanija – 65 (14), Koreja – 32 (13); Italija – 40 (12)…

Tu, na desetom mestu, dolazimo do Nemačke. Tek na desetom mestu, sa samo 33 medalje, od čega 12 zlatnih.

Za ovakvu zemlju, tradicionalno jednu od najuspešnijih na Olimpijskim igrama – premalo. Od kada se obrisalo „Istočna“ i „Zapadna“, odnosno od kada je nastala ujedinjena Nemačka 1990. godine, nije postojao lošiji rezultat od ovog.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

To je i razlog da se „Deutsche Welle“ pozabavi ovim problemom podrobnije. Da uđe u sistem finansiranja sporta u ekonomski najjačoj državi Evrope.

Najbolji nemački sportisti dobijaju finansijsku podršku o Deutsche Sporthilfe fondacije. Međutim, organizacija koja se brine o 4.000 sportista dodeljuje, u zavisnosti od njihovih rezultata, mesečno između 300 i 800 evra!

Godinama je Nemačka olimpijska sportska konfederacija (DOSB) odlučivala gde će sredstva za elitni sport biti raspoređena, ali se to promenilo 2016. sa uvođenjem sistema analize potencijala, gde se pretpostavljalo gde bi mogao neki sportista u individualnim takmičenjima mogao da bude u budućnosti. Plan je bio da Nemačka završi u top 5 na svim Olimpijskim igrama po broju medalja.

Marko Marinović – snaga i suze junaka iz senke: Znam da bi me pozvao i pitao „Kako ste izgubili ono od Amerike“ (VIDEO)

Došlo je do sukoba DOSB i sektora u Vladi odgovornog za sport koji insistira da se isključivo Ministarstvo pita za raspodelu novca.

S obzirom da je profesionalnim sportistima jednostavno nemoguće da žive od sredstava koje fondacija nudi, postoje drugi načini na koje se oni snalaze. Recimo, biti deo vojske (Bundeswehr), policije ili carinske agencije.

U Bundeswehr-u, posle vojne obuke, mogu da se koncentrišu samo na sport, bez straha da će biti u službi u slučaju rata. Zato i ne čudi što je trećina Olimpijskog tima Nemačke iz Pariza prošla „sportsku vojsku“. I oni su osvojili 20 medalja za državu, više od 60 odsto od ukupnog broja odličja. Ali, problem je što je ovaj program predviđen samo za one koji su uspešni u sportu. Šta je sa onima koji tek treba da se razvijaju?

Nemci sve više biraju odlazak preko Atlantika, ka koledžima koji ulažu uporedo u sport i edukaciju. Odličnim talentima pokrivena je školarina, imaju idealne uslove, u poslednje vreme čak i platu… Neki od univerziteta godišnje ulažu i 200 miliona dolara u sportske programe, dok je budžet Nemačke predviđen za ove svrhe – 300 miliona.

Na kraju, čak i da sportista dođe do zlatne medalje na Olimpijskim igrama, nagrada – osim sreće – praktično da ne postoji. U Hong Kongu se zlato dobija 700.000 evra, u Srbiji, kao što znate, je 200.000, dok se u Nemačkoj dobija bonus od 20.000. Od čega, kada se plati porez, ne ostaje mnogo.

„Zahtevam milion evra za olimpijskog šampiona, bez plaćanja poreza“, rekla je nekadašnja takmičarka u biciklizmu, Kristina Vogel.

Plus, ako bi neki sportista uzeo zlatne medalje u više disciplina, računala bi mu se – jedna.

Bonus video: