U jednom trenutku igra Prvu ligu u našoj zemlji protiv Valjeva, Srbijanke, Zlatibora, Leskovca ili Kleka… Na sekund zažmuri, pa otvori oči i vidi sebe u dresu seniorske reprezentacije Srbije ili opremi Volera na utakmici Lige šampiona. Život Maše Kirov pretumbao se gotovo preko noći.
Mlada odbojkašica je prethodnog leta dobila poziv koji se ne odbija. Iz OK Beograd, koji je igrao drugi rang u Srbiji, otišla je u poznati francuski klub. Posle prve sezone u inostranstvu njeno ime je osvanulo i na spisku nacionalnog tima. Bila je među putnicima za prvi vikend Lige nacija… Zbog povrede nije pokazala ono što zna i zbog čega je pozvana, ali biće prilike i za to.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Rođena je 2005. godine, igra na poziciji srednjeg blokera i bez sumnje predstavlja budućnost naše odbojke. U razgovoru za Meridian sport osvrnula se na put koji je prešla, na današnji obračun sa Crvenom zvezdom, reprezentaciju i mnoge druge teme…
“Preskočila sam sigurno neki stepenik“, uz osmeh je konstatovala Maša Kirov. “Nisam bila svesna odmah. Dok nisam došla u Volero, nisam shvatala šta se dešava zaista. U dresu Beograda sam na juniorskom državnom prvenstvu igrala finale, tamo su me zapazili… Menadžer Bojan Šimurina je prvo pričao sa mojim roditeljima, oni mi nisu ništa rekli. Tad su me prvi put pozvali i za reprezentaciju. Roditelji su mi onda na ručku rekli da me Volero želi i meni je samo vilica pala koliko nisam verovala. Uopšte mi nije bilo u glavi da tako nešto može da se desi. Kad sam došla imala sam osećaj kao da krećem da treniram odbojku ispočetka. Sve novo – život posvećen samo odbojci. Posle sam se brzo privikla uz dobre ljude oko sebe“.
Što se samog života van terena tiče – promena nije bila ogromna…
“Nije mi bio preveliki šok jer sam se iz Niša preselila sa samo 14 godina, tako da sam generalno živela sama dugo pre toga. Bilo je malo teže jer sam menjala državu, ali mnogo Srba je bilo oko mene, pa je delovalo kao da sam u nekom daljem gradu u našoj zemlji“.
Kao i obično – početak nije uopšte bio jednostavan.
“Nisam odmah igrala, ali sam mnogo napredovala. Posle sam često dobijala priliku i mislim da sam šansu dobro iskoristila. Sad mi je opuštenije. Ne osećam kao da sam ja nešto ‘vau’, ali mi je opuštenije za igru. Ne stresiram se svaki trening… Ranije jesam – stalno sam se opterećivala šta ću svakog dana raditi. Mnogo mi je pomoglo što sam tokom prve sezone imala priliku da treniram sa Brankicom Mihajlovic i Evom Janevom. Od njih sam naučila mnogo, kako na terenu tako i van. To je bilo prelepo iskustvo“.
Ove sezone Volero ima veoma mlad tim – s neke strane to može da bude prednost, a sa neke mana.
“Jeste mana jer ne možemo da održimo dobru igru nekoliko utakmica za redom. Uvek se desi neki kiks… Ali je i vrlina jer smo timski veoma složne, energija u terenu je uvek dobra“.
Trenutno je francuski tim u prvenstvu na desetom mestu sa skorom 3-5. Ove mlade devojke nemaju teško kamenje na leđima – jer klub nije zacrtao da moraju da se uzmu trofeji.
“Za sad nemamo pritisak… Mi smo u početku mnogo utakmica na neki glup način izgubile. Ali, nadam se da će sve to da se popravi do kraja sezone. Sigurno da očekujemo vrh tabele – barem što se nas igračica tiče…“.
U CEV kupu Volero je za prvog protivnika dobio Crvenu zvezdu. Prethodne nedelje francuski tim je slavio – 3:1, a revanš je na programu danas na Banjici (17.00).
“Kad sam videla da ćemo igrati sa Zvezdom baš sam se fenomenalno osećala… Mada, mislila sam – dok ja to dočekam… Vreme je posle toliko brzo prošlo i baš sam srećna što sam sada u Beogradu“.
Proanalizirala je i prethodni obračun…
“Mi smo na početku utakmice imale mnogo grešaka, ali smo se na kraju izborile pobedu. Neće biti nimalo lako ni ovaj put, posebno jer se igra u njihovoj hali. Biće za nijansu teže nego kod nas, ali nadam se da će se dobro završiti“.
Današnje protivnice veoma dobro poznaje, sa nekima je i prijateljica.
“Sa Simonom Mateskom sam svuda bila zajedno, a i sa ostalim mlađim igračicama sam bila u reprezentaciji. S neke strane mi je lakše što ih znam, a sa neke teže. Bilo mi je neobično što ih opet vidim kad su došle kod mene“.
VREMENOM SAM SHVATILA KOLIKO VREDIM
Osvrnula se Maša i na epizodu u prethodnom klubu – Beogradu.
“Oni su me videli na spisku za kamp Karataš, otišla sam na probu, svidelo im se i prešla sam. U početku sam baš bila izgubljeno dete i u prostoru i u vremenu. Nisam znala gde se nalazim. Nedostajali su mi mama, tata, prijatelji… Vremenom sam se zbližila sa saigračicama i trenerima i stvarno mi je Beograd postao kao druga kuća. Nekad odem i da ih vidim, čujemo se… Drago mi je što smo ostali u kontaktu“.
Njena odbojkaška priča počela je u Nišu.
“Tamo sam igrala u Stampedu, pa onda posle jednu godinu u Leskovcu. Mislim da moji nisu još svesni šta se sve sada dešava, a opet u nekim trenucima su svesniji od mene, jer ja sebe spuštam zbog nekih grešaka. Nadam se da sam sve u Nišu učinila ponosnim i da ću ih učiniti još ponosnijim kako vreme bude prolazilo“.
Podršku porodice uvek ima, da li igrala u inostranstvu ili kod kuće…
“Roditelji dolaze da gledaju i u Francuskoj, a biće i na Banjici. Imam i brata, koji je trenirao vaterpolo. Prestao je jer Niš baš i nema neke resurse u sportu. Sad se više bavi školom“.
Ove godine mlada igračica je doživela povredu ramena, koja je sigurno bacila senku na savršenu godinu.
“Mnogo me usporilo… Nisam očekivala poziv za seniorsku reprezentaciju, ali kad sam ga dobila bila sam presrećna. I baš kad smo otišli na prvi vikend Lige nacija ja sam se na prvom treningu povredila… To me je spustilo i fizički i psihički. Celo leto sam morala da radim na tome. Čak mi je i u avgustu bilo teško – tih prvih mesec dana nove sezone – da se vratim. Iako ne zvuči kao ozbiljna povreda, teško se oporavlja od nje. Sada je sve u redu, konačno“.
I pored tih prepreka, Maša će leto 2024. godine pamtiti po lepom…
“Naravno… Prvo samo trenirati sa onakvim igračicama u reprezentaciji – sve to je bio šok za mene. Prvih nekoliko treninga sam mislila da sanjam. Ja u terenu, vidim Tijanu Bošković pored mene, stvarno je delovalo da sanjam. Ali, posle kad sam shvatila šta sam sve prošla – baš mi je bilo drago“.
Ne tako davno navijala je za Srbiju i uživala u partijama omiljene odbojkašice.
“Milena Rašić mi je večni idol… Pre svega zbog bloka, energije koju je imala na terenu, napada…“.
Mnogo toga je Maša proživela u prethodnih godinu i po dana. Morala je da bude prilično jaka mentalno kako bi ostala čvrsto na zemlji…
“Meni je teško bilo samo na početku… Posle sam se lagano privikavala, samo sam gledala šta drugi rade, onda i ja to radim. Nekad sam ranije mislila da idem u Volero samo zato što sam visoka – da nemam nikakav drugi kvalitet. Ali, vremenom sam shvatila koliko vredim i sve više verujem u sebe“, poručila je na kraju razgovora Maša Kirov.
Bonus video:
vanicdusan01
Maša Kirov je sve to postigla zbog svog talenta i vrednog rada.
vojinovmarko15
Masa je mlada,ali su joj sva vrata vec otvorena,tako da ce sigurno to znati sve da iskoristi!
kluka4002
Mnogo je napredovala ova devojka kroz par sezona od prosečne igračice do vrhunske klase … svaka joj cast zaslužila je to ogroman rad i trud
stefan.zvicer
Red, rad, trud, disciplina, zalaganje i požrtvovanje uvek dovedu do rezultata i uspeha