Svedok meteorskog uspona iz Bačke Topole: Klubovi da se ugledaju na TSC, ostaje žal za Partizanom i reprezentacijom

TSC je u poslednjih nekoliko godina izrastao u jedan od najboljih sportskih kolektiva u Srbiji, a svedok meteorskog uspona kluba iz Bačke Topole je Nenad Filipović.

Pouzdani čuvar mreže je u leto 2018. godine stigao u TSC, gde se zadržao narednih pet sezona i za to vreme postao jedan od važnih članova kluba. Sa 142 nastupa u plavom dresu šesti je na listi igrača sa najvećim brojem utakmica, a najbolji je kada se radi o golmanima.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Kao neko ko je sa Bačkotopolčanima krenuo u fudbalsku bajku iz drugog ranga srpskog fudbala, pa stigao do Superlige i izazova na međunarodnoj sceni, u razgovoru za Meridian sport osvrnuo se na taj put, funkcionisanje kluba iz Bačke, predstojeći dvomeč sa Jagjelonijom, kao i ambicije sa Voždovcem za koji trenutno nastupa.

“Prelepih pet godina sam proveo u TSC-u i to je najlepši deo moje karijere. Ostavio sam dubok trag u Bačkoj Topoli, ali je i taj klub bio veoma značajan u mojoj karijeri i životu. Došao sam na poziv Zoltana Saba, legende kluba i na čijim temeljima je napravljen današnji TSC. Kada me je pozvao moja prva reakcija je bila da ne želim da se spuštam u drugi rang, jer sam imao ponude iz Superlige i iz inostranstva, ali je on insistirao da dođem na razgovor. Kada mi je pokazao ceo projekat i kako klub funkcioniše, lako me je uverio da treba da dođem i brzo smo se dogovorili. Nijednom se nisam pokajao što sam prešao u Bačku Topolu”, počeo je Filipović za Meridian sport i nastavio o tadašnjem projektu TSC-a:

“Sabo mi je pokazao projekat stadiona na kojem nisu bili ni počeli radovi, ali se gradila klupska akademija i to je sve delovalo fenomenalno. Upoznao me je i sa prvim čovekom kluba Janošem Žemberijem koji je tvorac modernog TSC-a i koji je od četvrtoligaša napravio respektabilan klub u Srbiji i Evropi. Kada su mi tom prilikom pričali da ćemo za dve-tri godine igrati Evropu delovalo mi je nemoguće i slatkorečivo, ali prelomio je Sabov entuzijazam i Janoševa vizija o evropskom klubu. Hvala Bogu da sam poslušao svoj instinkt i postao važan deo novije istorije kluba”.

Tokom leta 2018. TSC je krenuo u šampionski pohod u Prvoj ligi Srbije i dominantno se plasirao u najviši rang.

“Sabo je tada formirao respektabilan tim, prošetali smo se kroz drugu ligu. Sačuvali smo okosnicu tima i uz nova pojačanja smo u debitantskoj sezoni izborili plasman na međunarodnu scenu”.

Iskusni čuvar mreže sarađivao je sa velikim brojem dobrih trenera, u Bačkoj Topoli je igrao i pod komandom Mladena Krstajića i Žarka Lazetića i kako kaže od svakog je pokupio ono najbolje, ali najveći utisak na njega je ostavio pokojni Sabo.

“On nam je bio ne samo trener već i prijatelj, brat, i zaista smo uživali radeći sa njim. Neverovatan čovek, umeo je da me pozove u devet sati uveče i da kaže ‘ajmo na kafu i onda da se ispričamo o svemu, ne samo fudbalu. Na terenu se njegova reč maksimalno poštovala, insistirao je na ofanzivnom fudbalu i igrali smo odlično u formaciji 4-4-2”.

Novajlija u Superligi iz Bačke Topole nije se uplašio elitnog ranga već je u debitantskoj sezoni izborio plasman na međunarodnu scenu, gde je u kvalifikacijama za Ligu Evrope na prvoj prepreci savladao moldavski Petrokub, dok je u narednoj rumunski FCSB posle goleade i penala u Senti izbacio srpskog predstavnika.

“Posle prve sezone u Superligi izašli smo u Evropu i pokazali da posedujemo veliki kvalitet. Bila je neverovatna ta utakmica sa rumunskim velikanom i ostaje žal što nismo prošli dalje. Žao mi je što tada nije bio gotov stadion u Bačkoj Topoli pa da tamo igramo. Vremenski uslovi u Senti nam nisu išli na ruku, rano smo ostali sa igračem manje, ali smo dali zadnji atom snage i vraćali se iz mrtvih u nekoliko navrata. Na kraju nismo uspeli da prođemo dalje, ali je to bio pečat naše ekipe koja je izgledala moćno na svim frontovima i ko god je tiih godina dolazio u Sentu strepeo je”.

Sa Bačkotopolčanima je proživeo neke od najlepših trenutaka, ali je bilo i onih sa gorkim ukusom.

“Volim da pamtim samo lepe stvari i pobede, ali bilo je i onih drugačijih. U finišu sezone 2021-2022 igrali smo sa Vojvodinom utakmicu za četvrto mesto i plasman u Evropu za šta nam je bila neophodna pobeda. U drugom poluvremenu sam imao kiks i Vojvodina je stigla do vođstva, kasnije i pobede, a to je nas ostavilo bez Evrope. To je ostavilo traga na meni, ali sam i tada imao podršku od svih u klubu”.

Iako su ostali kratkih rukava što se tiče plasmana na međunarodnu scenu u TSC-u nisu donosili radikalne promene već su izrazili podršku tadašnjem treneru i igračkom kadru, što im se naredne sezone višestruko isplatilo pošto su bili drugi na tabeli i izborili plasman u kvalifikacije za Ligu šampiona.

“To mi se najviše sviđa kod Žemberija i direktora Palađija. Nikada nisu lomili preko kolena, što ume da bude praksa u srpskom fudbalu da se posle nekoliko loših rezultata pribegava promenama trenera i igračkog kadra. U TSC-u se sve temeljno i planski radi i nije slučajno što su iz godine u godinu dobri rezultati. Ceo sportski sektor radi vrhunski posao. Mogli su i Lazetića da smene posle nekoliko loših rezultata u prvoj polusezoni, ali su ga istrpeli i to im se kasnije isplatilo pošto je digao klub na najviši nivo, kako u domaćim okvirima tako i na međunarodnoj sceni. To je recept za sve naše klubove, da istrpe mlade trenere i igrački kadar koji je selektovan”.

Ove sezone TSC je napravio iskorak u Evropi izborivši plasman u plej-of Lige konferencija, a iskusni golman i dalje prati dešavanja u bivšem klubu-

“TSC osećam kao svoj klub, gledam svaku utakmicu, pratim sve što ima veze sa klubom. Nije lako igrati na tri fronta, pogotovo našu Superligu koja je posebno teška na određeni način, a pri tom biti konkurentan i u Evropi. Nismo infrastrukturno, pre svega sa terenima, na visokom nivou pa da možemo sve da ispratimo. Sigurno nije lako TSC-u da posle gostovanja Gentu ide na neke terene koji nisu ni približnog kvaliteta. Prezimiti u Ligi konferencija je istorijski uspeh, preokret protiv Noe je bio za pamćenje, ali ti evropski izazovi uzeli su maha u Superligi”.

Tim Jovana Damjanovića je u drugom delu Superlige zabeležio dva poraza od Crvene zvezde i lučanske Mladosti.

“Igrački kadar je u značajnoj meri smanjen tokom zimskog prelaznog roka. Klub su napustili Aleksandar Ćirković koji je jesenac pravio razliku, kao i Ifet Đakovac koji je ostavio neizbrisiv trag i bio izuzetan šraf ekipe i jedan od najboljih veznih igrača sa kojim sam igrao u Superligi. Njihovi odlasci se vide, a kada se tome pridodaju i izostanci zbog povrede Saše Jovanovića, Nemanje Petrovića, Miloša Pantovića i Mihajla Banjca, jasno je da tu leži uzrok loših rezultata u nastavku šampionata”, kaže Filipović i dodaje:

“Ipak, verujem da će se TSC podići iz ove rezultatske krize, jer nije lako kada se ostane bez tako važnih igrača. Došao je Miloš Degenek koji je jedan od najboljih štopera u Superligi i očekujem od njega da svojim iskustvom i igračkim kvalitetima podigne odbranu na viši nivo i da stabilizuje igru TSC-a”.

Srpskog predstavnika u plej-ofu Lige konferencija očekuje poljski prvak Jagjelonija.

“Oni i igraju veoma dobar fudbal cele sezone i nisu slučajno tu gde jesu, kako u Ligi konferencija tako i u poljskom prvenstvu. Beleže stvarno dobre rezultate, pošto su u jakoj konkurenciji na drugom mestu i prošle godine su čak bili i šampioni države. Gledao sam nekoliko njihovih mečeva i mogu da kažem da će TSC imati težak zadatak protiv njih. Jedva čekam utakmicu, biće zanimljiv duel, a TSC-u bih poželeo sreću, da ih zaobiđu povrede i da ih pogleda sportska sreća. Svaki ishod je moguć, u Bačkoj Topoli su padale i veće ekipe od Jagjelonije, ali oni su me oduševili kako igraju. Nadam se pozitivnom rezultatu kod kuće, da bi TSC na revanš otišao rasterećenije”.

Klub iz Bačke Topole se poslednjih sezona etablirao kao najbolji odmah posle Zvezde i Partizana, a pokazao je da može i na međunarodnoj da bude takmac evropskim ekipama.

“Za TSC mogu da pričam samo u superlativu, jer se temelji na porodičnim vrednostima. Za igrača je najvažnije kako se oseća, a mogu da potvrdim da se u Bačkoj Topoli svaki igrač oseća kao kod svoje kuće i kao fudbaler – što nije slučaj u svim klubovima kod nas jer ima dosta nekih nefudbalskih stvari. Nije samo izvaditi novac i platiti igrače, već mora i temeljno da se radi na timu, ljudskom profilu igrača koji dolaze, a to je u Bačkoj Topoli rađeno od samog početka i to je nešto što bi ostali klubovi mogli da nauče od TSC-a. Klub zarađuje i novac od prodaje igrača, sve su veći transferi i ja im i na tome skidam kapu”.

Posle pet sezona provedenih u klubu iz Bačke Topole iskusni čuvar mreže prešao je u redove superligaša sa Banovog brda, koji po mnogo čemu podseća na TSC.

“Čukarički je privatan klub i prvi je počeo da ulaže u mlade igrače i da ih dalje prodaje. Iznedrio je mnogo sjajnih igrača koji su napravili velike karijere, a mnogi su zaigrali i za reprezentaciju. Razlika je u tome što TSC ima svoju bazu i stadion gde može da razvija celu omladinsku školu i svakog igrača ponaosob. Čukarički sada nema te mogućnosti, ali kreće sa renoviranjem terena, ima i planova za novi stadion, ali bez obzira na sve to radi se o jednom od najstabilnijih i odlično vođenih klubova u našoj zemlji. Prošle sezone smo igrali Evropu i ostavili pozitivan utisak. Žao mi je što se promenilo mnogo trenera pa nije mogla da se sprovede do kraja ideja nijednog trenera. Ali to je Čukarički, veliki klub koji nosi i pritisak rezultata i ambiciju da se bude uvek pri vrhu tabele”.

Pre sedam godina je poveo TSC ka Superligi, ove sezone taj zadatak ima na golu Voždovca.

“Posle Čuke sam imao nekoliko ponuda iz inostranstva koje se nisu realizovale i taman kada sam mislio da ću biti bez kluba pojavila se opcija da dođem u Voždovac, koji je u kratkom vremenskom periodu ostao bez golmana. Sa Markom Zdravkovićem sam prijatelj odranije i brzo smo se dogovorili oko saradnje. Njima je bilo bitno da dođem i svojim iskustvom pomognem u stabilizaciji tima, kako na terenu tako i van terena. U jesenjem delu sezone smo se vratili u gornji deo tabele, držimo korak sa vodećim timovima i borićemo se da obezbedimo povratak u Superligu”, kaže Filipović i dodaje:

“Prva liga Srbije je specifično i jako takmičenje, možda čak i teža nego Superliga, jer su lošiji uslovi, tereni, pa svaka ekipa igra na kartu domaćinstva, nema lakih utakmica, nema favorita. Prolećna polusezona će biti još zahtevnija i jedva čekam da krene prvenstvo i da vidimo gde smo. Imamo dobar tim, među iskusnijima su tu još Nemanja Vidić i Nikola Janković, sve ostalo su mladi momci bez vlikog iskustva ali sa značajnim kvalitetom. Drago mi je da sam u Voždovcu i da mogu da te mlade momke da usmerim na pravi put”.

Na kraju razgovora 37-godišnji golman je otkrio i za čime žali iz svoje bogate karijere.

“Volim Partizan i žao mi je što nisam obukao crno-beli dres. Kod trenera Vuka Rašovića sam proveo mnogo lep period u Teleoptiku i ostaje žal što nisam otišao u prvi tim Partizana. Bio sam na jednim pripremama kod Aleksandra Stanojevića ali je tada Vladimir Stojković bio neprikosnoven na golu. Žao mi je i što nisam dosegao visine da zaigram za reprezentaciju. To su moji neispunjeni snovi, ali to je život, to je fudbal… Nikad se ne zna, možda u budućnosti u nekoj drugačijoj ulozi to ostvarim”, zaključio je Nenad Filipović za Meridian sport.

Bonus video: