Gospodin MJK ponovo na Kupu - ne preti Partizanu i otvara srce za Zvezdin tandem: Pričali su da više volim Davidovca nego sebe, uvek mi je žao kad Dobrić i Teodosić ne igraju

“Znaš, imam troje dece”, dočarao je Marko Jagodić Kuridža situaciju na životnom terenu kako bi objasnio da je potreban ozbiljan manever kako bi u rasporedu oslobodio prostor za intervju. Dok se branio od lopti kojim su klinci lupali po kući, pričao je za Meridian sport o svom košarkaškom putovanju – koje je autentično i poučno.

Od Beton lige do Zvezde i reprezentacije, pa povratak u grad koji oseća kao svoj i gde želi da ispiše istoriju. Vojvodina je klub gde bivši kapiten Srbije hoće da napravi poslednje korake, čije će tragove moći sa ponosom da gleda. Prioritet je plasman u ABA ligu i svi resursi su usmereni prema željenom cilju, ali prvo stiže takmičenje posebnog šmeka. U bogatoj biografiji stoji da je bio MVP finalne utakmice i osvajač Žućkove levice sa beogradskim crveno-belima, a novi susret sa Kupom Radivoj Korać donosi drugačiju vrstu izazova i prepreku koja se zove Partizan (četvrtak, 18.00 časova).

Meridian sport te časti – registruj se, uplati 500 i preuzmi odmah bonus od 3.000 DINARA

Uvertira za Vojvodinu nije bila idealna, pošto je u Košarkaškoj ligi Srbije doživela poraz od Zlatibora, što je označilo kraj saradnje sa Milošem Isakovim Kovačevićem, koji vodi svoju bitku na nekom drugom frontu, a Vladimir Mirkovski je preuzeo kormilo tima iz Srpske Atine.

„U periodu smo tranzicije. Isakov nije mogao da nastavi zbog povrede koju ima, pa smo dobili novog trenera. Odradili smo prvi trening sa njim i sigurno će biti izazovno da usvojemo njegove zahteve. Dolazi nam najteži protivnik. Treba da uživamo protiv Partizana. Uspeli smo da izborimo plasman, što je uspeh sam po sebi. Da damo maksimum, pogotovo mladi igrači koji treba da se pokažu u što boljem svetlu kako bi skrenuli pažnju na sebe. Nadam se da ćemo odigrati dobru utakmicu, a videćemo za šta će to biti dovoljno. Partizan je svakako favorit i mi se nimalo ne zavaravamo, niti pomišljamo da pretimo. Želimo da damo sve od sebe i ništa više od toga. Partizan je favorit uz Zvezdu da ide do kraja. Sve ostalo bi bilo iznenađenje i neću ni da pričam o tome jer bi bilo neozbiljno. Da se lepo košarkaški pobijemo i da iz te utakmice izađemo kao bolji“, rekao je Jagodić Kuridža za Meridian sport.

Vojvodina sa novim trenerom protiv Partizana

Iako su pozicije u KLS i ABA 2 ligi vrlo dobre, nema sumnje da bi igre bile još bolje da je Isakov Kovačević mogao da vodi ekipu kraj aut linije.

„Sigurno da nam je nedostajao. Isakov je mlad trener i ima mnogo kvaliteta. Dok je vodio prvi deo sezone, mnogo smo dobro izgledali. Nismo ni sada izgubili ništa što se tiče rezultata, ali je klub želeo da odreaguje posle poraza od Zlatibora. Žao mi je što Isakov više nije trener Vojvodine. Želim da se što pre oporavi. Sigurno će se brzo vratiti i da će naći angažman, jer iako je mlad ima kvalieta i mnogo vrlina. Radio sam sa velikim brojem trenera, mogu da kažem da zna košarku i živi za nju. Kako je nama teško palo, tako je sigurno i njemu. On je dugo u klubu, Novosađanin je i imao je veliku želju da odvede Vojvodinu u ABA 1. Smatram da pomoćni trener koji nas je vodio nema veliku odgovornost za naše igre. Mislim da smo mi igrači više krivi, jer nismo radili dovoljno ozbiljno. Na kraju je neko izgubio posao. Sada ne možemo da izađemo iz ove kože i na nama je da novom treneru pružimo maksimalnu podršku. To je jedini put”.

Kulinarstvo, otac predsednik i snovi na engleskom – neobičan put Filipa Rebrače: Bilo bi glupo da sam propustio šansu da sarađujem sa Željkom

Objasnio je Kuridža značaj Novog Sada za njegov život i razlog zbog kojeg hoće da ostavi gradu nešto u amanet.

„Kada je moja porodica izbegla iz Hrvatske, Požega je bila mesto na koje smo došli. To je grad koji ima posebno mesto u mom životu. Prihvatili su nas sjajno, roditelji mi i dalje žive ovde, Požegi se uvek rado vraćam. Sa druge strane, Novi Sad je grad u koji godinama dolazim, u kojem imam mnogo prijatelja i gde sada živim sa svojom decom i ženom, i gde planiram da živim posle završene karijere. Zato gledam kao da sam domaći ovde i voleo bih da napravim uspeh sa klubom. Da sutra mogu da dođem sa svojom decom u Spens i gledam Vojvodinu u najjačem rangu i da znam da sam i ja bar malo zaslužan za to“.

Lice kluba je u poslednjim godinama postao Željko Rebrača. Proslavljeni reprezentativac je danas predsednik i neko ko se bori za Vojvodinu sa mnogo strasti i energije.

„Željko je malo drugačiji predsednik nego što je bio slučaj u drugim klubovima za koje sam igrao. Stalno je prisutan i pokušava da pomogne svojim iskustvom. Uvek je na treninzima, često nam daje savete, pomaže… Samo dobro mogu da kažem o njemu. Nadam se da će tako biti do kraja ugovora. Kada god postoji neki problem, prvi je tu da inicira sastanak i popriča sa nama. Bio je veliki igrač i čovek je koji može mnogo da nam pomogne“.

Kuridža će u maju napuniti 38. godinu, ali ljubav prema igri pod obručima je i više nego prisutna. Na pitanje o telu, malo je razmislio, a onda prasnuo u smeh uz simpatičnu opasku.

“Ne bih da pričam o tome“!

Nastavio je odmah u ozbiljnom tonu i pojasnio da će njegova uloga doći do izražaja kada se Vojvodina bude borila za plasman u ABA ligu.

„Kao i svaki stariji igrač, imam problema, ali uspevam da ih prevaziđem. Treneri imaju razumevanja za mene, daju mi nekad slobodan dan više, izvode me iz igre, ne guraju me da imam preveliku minutažu… Bitno je da budem spreman za ono što je za nas najbitnije, za period koji će nama odrediti sezonu –  mart, april i maj. To su najvažniji meseci za nas, a ja volim kada je tako. Kroz moju karijeru sam imao sreće da tada igram plej-of serije. Najlepši meseci za igranje i svi ih jedva čekamo. Ali, naravno, da bismo uopšte imali šansu da budemo tamo, moramo da odradimo posao na najvišem mogućem nivou“.

Dok ne dođe vreme odluke, ponovo će imati priliku da se podseti sa svim čarima koje donosi Kup Radivoj Koraća, pogotovo u gradu kao što je Niš.

“Tri, četiri dana gde moraš da budeš dobar. Ako si u ekipi koja je nosilac, onda je neophodno da se nosiš sa pritiskom. Kup je uvek lepo igrati. Iznenađenja su moguća, nema popravnog. Ja sam u karijeri osvojio nekoliko kupova – Belgija dva puta, Hrvatska, Crna Gora, Srbija… Kad osvojiš Kup usred sezone, ekipa može da se digne i dobije mnogo samopouzdanja”.

Premotao je film na 2021. godinu kada je u Zvezdinom dresu poneo epitet MVP-ja finala, a klub sa Malog Kalemegdana zaradio novu Žućkovu levicu za svoje vitrine.

„Došli smo na Kup u teškoj situaciji. Svi stranci su nam imali koronavirus. Igrali su samo Džordan Lojd i Džoni O’Brajant koji je vrlo brzo posle otišao. Pobedili smo Partizan jedan razlike, a to nam se vratilo za godinu pre kada su nas pobedili iako smo vodili šest razlike do samog kraja. Posle smo u finalu savladali Megu. Statistički sam kao bio dobar, ali se sećam da je Deki (Dejan Davidovac prim.aut) nosio celu utakmicu. Igrao je plejmejkera i izbacivao lopte tako da su dolazile do mene. Uspeo sam da pogodim bitan šut, uhvatio neke lopte… Ali, pobeda je bila timska, gde su svi učestvovali. Mnogo srpskih igrača je bilo u ekipi“.

Na pomen Dejana Davidovca osetila se posebna emocija, a posle Kuridžnih reči bilo je jasno da je srce progovorilo.

„Šta da kažem o njemu… Samo sve najbolje. Umeli su da kažu u svlačionici da Kure – tako inače mene zovu – voli Davidovca više od sebe. On fizički nije najmoćniji, ali opet može da odigra sjajnu odbranu. U napadu je suva inteligencija. Hladan je kad je vruće. Imam izuzetno mišljenje o njemu, kao i svim drugim srpskim igračima u Zvezdi. Voleo bih da ih ima još više, pogotovo reprezentativci“.

Priča je dolazila prirodno, a Zvezda kao tema se nametala sama.

„Sa svim domaćim igračima sam ostao u sjajnim odnosima. To je bilo prirodno. Čujemo se, pratim Zvezdu naravno. Odlično igraju u Evroligi i navijam uvek za njih. Jednu stvar bih dodao i moram da kažem – prilično sam šokiran kada vidim da ne igraju i da nisu u 12. Primer je Ognjen Dobrić. Ako može da igra sa Jokićem i Bogdanovićem u reprezentaciji, onda ne vidim zašto ne može u Zvezdi. To su naši reprezentativci koji su nam doneli srebro i bronzu na najvećim takmičenjima, gde imaju ozbiljnu minutažu… A onda ponekad nemaju u Zvezdi, pa mi bude mnogo žao zbog toga“.

Umalo da zaboravi čoveka za kojeg ima neizmernu dozu poštovanja, ali setio se, a onda je sa pijetetom govorio o Milošu Teodosiću.

“I on ne igra mnogo… Ubeđen sam da mu je žao što nema veću minutažu. On ne bi uradio sve što jeste da nije voleo da igra. Uveren sam da i sada voli isto tako. Stvarno se nadam da će Teo biti više na terenu. To su moje želje, a trener će da gleda kako njemu odgovara. Sa Teom sam igrao dve utakmice. Osim najvećeg uspeha što sam igrao sa Jokićem, igrati sa Teodosićem spada takođe u red velikih košarkaških uspeha. On je bio godinama najbolji plejmejker u Evropi. Što se mene tiče, košarkaški sam prezadovoljan“.

Period na Malom Kalemegdanu nikada neće moći da zaboravi – stvorio je neraskidiva prijateljstva, dodatno izgradio ime i ukrasio CV zlatnom referencom.

“Najleše sećanje mi je tripleta. Ne može lepše da bude. Svaka pobeda u Zvezdi je velika, pogotovo u Evroligi i pogotovo za mene koji nisam igrao mnogo na tom nivou. U Zvezdi nije bio budžet kao sada. Svaka pobeda je bila ogromna i lepo iskustvo. Ipak, najlepše su uspomene kada se završi i kada se uzmu trofeji. Citiraću Branka Lazića – veliku istinu je rekao. Kad dođeš u Zvezdu, udahneš jako u avgustu i onda 15.6. izdahneš… To je jednostavno tako. Zvezda nosi odgovornost i svaki igrač želi da bude tamo”.

Posle Zvezde je stigla još jedna nagreda za njegov rad, posvećenost i ljudskost. Stigao je poziv Svetislava Pešića. Osim najveće sreće, doživeo je i najveću košarkašku patnju – onu koja peče i dalje.

„Reprezentacija je bila kruna. Najlepši period u karijeri. Žao mi je što na Evropskom niovu nismo napravili uspeh. Stvarno smo bili dobri, igrali kvalitetno… Ali, Italija… Dan danas nisam pogledao tu utakmicu, a mislim da je nikada neću ni pogledati. Inače, posle poraza često odgledam meč, ali protiv Italije – nikada. Srećom su momci posle uspeli da uzmu medalje“.

Kada pogleda iza sebe, vidi put na kojem je postao sjajan košarkaš i još bolji čovek. Ispunio je snove koje je sanjao kao dečak i izrastao u porodičnog čoveka.

“Nisam pravio kardinalne greške. Nikad ne znaš kako bi bilo da si otišao na neko drugo mesto. Meni su na primer svi sugerisali da ne idem u Primorsku. Igrao sam u Ostendeu, osvojili dve titule i nastupali u Ligi šampiona. Nudili su mi novi ugovor, a ja sam otišao u Primorsku koja je igrala drugu ligu. Svi su mi govorili da nisam normalan. Posle Primorske sam otišao u Zvezdu… Kada sam počeo da treniram, nisam počeo da bih zaradio pare, nego da bih igrao u Zvezdi i reprezentaciji. Zvezda me je stavila na pozornicu sa koje mogu da me vide i gde potencijalno imam šansu da budem pozvan u reprezentaciju. Na kraju je poziv stigao kroz Budućnost, gde sam mnogo dobio i stekao sjajne prijatelje. O njima samo najlepše. Uživao sam tamo, bilo je fenomelano, a ljudi su posebni“.

Kako se razgovor približivao kraju, tako su klinci proslavljenog košarkaša bila nestrpljiviji i želeli su da tata što pre završi razgovor kako bi zabava mogla da počne.

„Deca su sve! Kod je mene sve lepo složeno. Prezadovoljan sam svojom karijerom. Samo bih još srećniji bio kada bismo napravili uspeh sa Vojvodinom”, zaključio je Jagodić Kuridža priču za Meridian sport.

Bonus video: