Za razliku od prošle sezone, kad nije imao ni dana godišnjeg odmora, Vule Avdalović je uhvatio dve nedelje slobodnog, ali leto 2024. sigurno će pamtiti po boljem, iako je predah bio nemoguća misija. Razlog je medalja oko vrata, koja je sijala sa grudi, dok novo prvenstvo nije donelo željeni rezultat. Srbija je završila deveta na smotri najboljih timova sveta do 19 godina i odmah se postavilo pitanje – ima li budućnosti u novim generacijama?
Uporedo, jedan momak iz starije generacije, na najvećoj košarkaškoj sceni, pleni i zavređuje sve veću pažnju svetskih medija. Vezivno tkivo između dve teme je upravo Avdalović – koji je bio kormilar Orlića u Lozani, a svojevremeno je iz prve ruke mogao da vidi kako se rađa novo košarkaško čudo zvano Nikola Topić.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Avdalović je sa prvotimcem Oklahome radio zajedno u OKK Beogradu, koji je bio jedna od stepenica na putu do najjače lige sveta.
„Nikola Topić je vanserijski talenat. To je svima jasno. Mnogo mi je žao što je imao povredu kolena koja je odložila njegov ulazak u NBA ligu. Meni je sve to normalno, jer sam ga trenirao nekoliko meseci i video o kakvom se potencijalu radi. S obzirom na to kakva je ličnost, sigurno će u bilo kom klubu donositi veliku prednost“, rekao je Avdalović za Meridian sport.
Selektor mlade reprezentacije smatra da bi Topić mogao da pomogne i timu Svetislava Pešića, čak i u ovom trenutku. Nije samo izvorni dar za igru pod obručima ono što Zvezdino dete izdvaja na košarkaškoj piramidi.
„Zrelost se vidi na njemu i u privatnom životu, a posebno smirenost na terenu. Ima visok nivo inteligencije, što mu dodatno pomaže u igri. On je fenomenalan košarkaš i siguran sam da može da pomogne i seniorskoj reprezentaciji u ovom trenutku. Već se ponaša kao ozbiljan čovek. Može da se priča sa njim o raznim temama – o košarci da ne govorim… Iz njega izbija zrelost i što bude stariji, biće sve bolji.“
Mozak, ponašanje i – fizikalije! Kao šlag na tortu i dokaz da je dečko predodređen za uspeh.
„On je neverovatno brz. To je kvalitet koji nema mnogo igrača, s obzirom na visinu koju poseduje. To ga odvaja od svih drugih. Prijem informacija je neverovatan. Čim mu nešto kažete, on istog momenta primenjuje na terenu, bez obzira da li je u pitanju odbrana ili napad. Upravo zbog toga zaista napreduje iz dana u dan i nema sumnje da će svake sezone biti sve bolji košarkaš.“
Utisak je da srpski plejmejker nije preskakao razrede i da je svaki položio sa odličnim uspehom.
„Iz juniora Zvezde otišao je na pozajmicu u Slodes, gde je igrao Prvu B ligu. KLS je kod nas igrao nekoliko meseci, a onda prešao u Megu, gde je dokazao da je već bio spreman za taj nivo takmičenja. Zvezda ga je vratila, i nažalost se tu desio peh. Te sezone bio bi spreman da igra Evroligu. S obzirom na sve kvalitete koje ima – gde god da igra, doneće prednost svom timu.“
OKK Beograd je bio signal Avdaloviću da se sprema nešto posebno…
„On je za tri dana već savladao sistem napada i odbrane. Bolje od svih igrača koje sam imao u timu. Posle sedam dana nas je činio mnogo boljim. Na prvom meču je dao 30 poena… To je najjači utisak. Posle toga nisam imao potrebu da mu se obraćam što se tiče košarkaških zadataka, jer je sve radio kako treba i kako zna.“
Posle lepe teme – jedna ne tako lepa… Srbija je otišla na Svetsko prvenstvo, gde se nije provela kako je očekivala. Orlići su sa velikim ambicijama krenuli put Lozane – kao aktuelni vicešampioni Evrope – ali se realnost pokazala drugačijom. Druge reprezentacije bile su fizički znatno ispred Srbije, a pokazalo se i da je potrebno još više rada u klubovima kako bi se na najvećoj sceni konkurisalo za medalje. Šamar je stigao već u prvom kolu, kada je ekipa Vuleta Avdalovića pretrpela poraz od Malija. Nadovezala se Argentina… Srbija je pobedila Novi Zeland, ali u osmini finala nije uspela da zaustavi Nemačku.
„Doživeli smo rezultatski neuspeh. Deveto mesto, u odnosu na očekivanja, nije dobar rezultat. Nismo dobro ušli u Svetsko prvenstvo. Mnogo igrača je kasnilo na pripreme. Verovao sam da ćemo izgledati znatno bolje, ali prve dve utakmice su nas ošamutile. Posle smo se vratili, pobedili Novi Zeland i išli na Nemačku, gde smo odigrali solidnu utakmicu. U mečevima za deveto mesto igrali smo ono što je trebalo da igramo od početka turnira. Bilo je neprijatno iznenađenje za sve nas. Ispostavilo se da nas je loš start koštao neuspeha.“
Veliki broj utakmica Srbija je počinjala iz minusa. Fizika je učinila da shvatimo da smo korak iza konkurencije. Srećom, talenat i taktička pismenost su isplivali na površinu – ali je bilo kasno. Ipak, raduje karakter momaka koji nijednog trenutka nisu odustali.
„Mali je bio protivnik kakvog nismo očekivali. Fizički su spremniji od nas, igraju košarku koja nije tipična za naše standarde. Gubili smo previše u situacijama jedan na jedan, nismo dolazili do skokova… Igrači su kao i mi očekivali bolji rezultat, pogotovo zbog onoga što smo postigli na Evropskom prvenstvu prošle godine. Bili smo oslabljeni za dva igrača u odnosu na prošli turnir. Sa nama nije bio kapiten Mitar Bošnjaković, što se osetilo u igri. Posle prve utakmice došlo je do velikog pada samopouzdanja, pa smo protiv Argentine odigrali još lošije. Udarili smo glavom u zid. Posle je bilo bolje, ali je već bilo kasno… Kada smo uvideli fizičku prednost protivnika, pokušavali smo promenama odbrane da reagujemo, što je delimično dalo efekta. Nismo to mogli da pretpostavimo tokom priprema, gde smo igrali protiv evropskih timova i Filipina.“
Iako su mogli da leto provedu sa individualnim trenerima i dodatno se spreme za izazove, Avdalovićevi učenici su izabrali reprezentaciju. Zato i boli što nisu ispunili san.
„Mnogo ih je pogodilo. Videlo se po njima posle poraza koliko im je bilo teško. Pokazali su veliku želju i veliko srce da igraju za reprezentaciju. Neki su već imali ugovore sa koledžima, neki se nisu ni odazvali zbog toga, a oni su došli i žrtvovali se da pomognu. Ovo je veliko iskustvo za njih, iako nije pozitivno.“
Razlika između Evropskog i Svetskog prvenstva bila je očigledna, ali i pored toga, čini se da je Srbija mogla proći bolje.
„U odnosu na prošlo prvenstvo, ovo je bilo fizički mnogo zahtevnije. Ekipe su znatno snažnije i to je moj negativan utisak što se tiče našeg tima – retko ko od naših igrača je fizički napredovao u protekloj godini. To je uticalo na igru, na skok, kontakt… Pozitivno je što smo završili prvenstvo na bolji način i što momci nisu odustajali. Uglavnom se utakmice za plasman od 16. do 9. mesta igraju slabijim intenzitetom, ali kod nas to nije bio slučaj. Odnos je bio na visokom nivou.“
Najveći dobitak sa turnira u Lozani je mladi Nikola Džepina. Košarkaš Valensije je oduševio i najavio da će u godinama koje dolaze biti važan deo reprezentacije.
„Bio je pozvan i prošli put, ali ga je povreda sprečila. To je momak kojeg sam u prethodne dve godine želeo da vidim na pripremama. Bilo je evidentno da je radio kvalitetno u Valensiji. Videlo se da je trenirao sa prvim timom i igrao za njihov razvojni tim. Ranije je imao kvalitetan šut za tri poena, a sada je dodao i igru na niskom postu, što je radio odlično i kreirao i za sebe i za druge. Mislim da smo u njemu dobili novog igrača koji ranije nije bio u sistemu reprezentacije. Na njega treba ozbiljno računati.“
Nije alibi, ali evidentno je falio lider – kapiten. Mitar Bošnjaković je zbog obaveza sa Partizanom u Superligi morao da propusti Svetsko prvenstvo.
„Mitar je bio lider i kapiten poslednjih godina. Osetilo se njegovo odsustvo. Drezgić i Kostić su preuzeli tu ulogu. Momci su dali sve od sebe – u nekim utakmicama dobro, u nekim ne tako dobro. Falio je Mitar igrački i karakterom. Prošlu sezonu je proveo u Partizanu, igrao sa seniorima i imao minute, tako da nemam dilemu da bi nam značio. Igrao je domaću ligu za Partizan do kraja i nije mogao da bude sa nama.“
Avdalović ne krije želju da nastavi reprezentativno putovanje. Ostaje da se vidi u kojoj ulozi – jer odluka nije na njemu.
„Ne znam, iskren da budem. Iz godine u godinu se menja. Pre dve godine bio sam pomoćni trener U20 reprezentacije kod Nenada Čanka, posle toga sam u januaru pričao sa ljudima iz Saveza pa sam preuzeo juniorsku reprezentaciju. Ove godine je bilo prirodno da se nastavi. Videćemo šta će biti – odluka je na Savezu. Voleo bih da ostanem deo reprezentacije, naravno, zavisno od kalendara. Sledeće godine su na programu takmičenja selekcija do 20, do 18 i do 17 godina, ako se naši kadeti kvalifikuju. To nije moja odluka – to je na ljudima iz Saveza.“
Pouka mora da se izvuče, a Avdalović podvlači jednu reč kao ključnu – rad!
„Rekao sam i prošle godine, kada smo uzeli srebro – glavna stavka je rad u klubovima. Kada su došli na Evropsko prvenstvo, zahvalio sam se svim trenerima i klubovima koji su radili s njima. Ono što se radi u klubovima, vidi se na prvenstvima. Ove godine veliki broj momaka nije bio u dobrim sistemima i nisu se fizički spremili. Pouka je da mora da se posveti više pažnje radu u klubovima, da se više radi na fizičkom aspektu igre, da se ovakve stvari ne ponavljaju. Možda će momci dostići rivale sa Svetskog prvenstva, ali generalna pouka je – mora da se radi. Ne smemo da se zadovoljavamo medaljama. Ovo je period bez opuštanja – rad je ono što donosi rezultat“, zaključio je Avdalović za Meridian sport.
Bonus video:
vanicdusan01
Ja sam još prošle sezone svima rekao da mislim da Nikola Topić treba da bude stalni reprezentativac.
davidpantelic80
Mozda Topa ne treba zvati ove leto, da se dobro spremi i da bude prava zver