Košulja nije imala mnogo prostora da diše. Nije ni čovek koji se nalazio u njoj to pokušavao da sakrije. Gorostasni Poljak odrastao u Švedskoj se nameštao u fotelji, u studiju u YUBC, pokušavajući da se oseća komotnije.
Dobro raspoložen, Maćej Lampe je došao u goste kod Mileta Ilića, bivšeg reprezentativca naše zemlje. Pre toga, svojevremeno jedan od najtalentovanijih Evropljana, dao je i intervju za Meridian sport.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Krenula je kao priča o njegovom projektu zbog kojeg je i došao u Srbiju, ali je brzo preraslo u životne izazove sa kojima se susretao, sećanja na ljude, velike planove i – večiti srpski derbi.
Bivši 30. pik na NBA draftu kada je to bio veliki podvig i nekadašnji biser madridskog Reala, organizuje turnir u Gornjem Milanovcu u basketu dva na dva!
„Već imam drugi najveći turnir u Skandinaviji koji nosi moje ime, Lampe Čelendž. Taj turnir traje od 2005. To je sjajno, prošle godine smo imali 160 timova, raste… Odrastao sam u Švedskoj, živeo tamo od pete do 15. godine, postao prvi igrač te zemlje u NBA. Povukao sam se 2022. i, iskreno…“
Iskreno je ključna reč u razgovoru sa nekada paklenim strelcem sa centarskih pozicija:
„Karijera mi je bila takva da sam menjao zemlje u kojima sam živeo svake tri godine, mnogo žrtvovao da bih dugo igrao, tako da sam na kraju završio na lošem mestu. Bio sam veoma, veoma usamljen. Nisam znao šta da radim. Pomislio sam: Sada ne moram da budem disciplinovan, mogu da radim šta poželim. I dve godine sam samo išao po žurkama. Živeo sam na Ibici, traćio vreme. Srećom, početkom ove godine, izvukao sam se iz tog okruženja“, priča za Meridian sport nekadašnji poljski reprezentativac koji je u karijeri igrao za Real, Nikse, Finiks, Nju Orleans, Hjuston, Dinamo Sankt Peterburg, Himki, Makabi, UNIKS, Kahu Laboral, Barselonu, Bešiktaš, Šenžen, Ćingdao, Đilion, Al Manamu, Šćećin i Limož.
Lampe je sa Ibice pobegao u Aziju na mesec i po dana gde je, kako kaže, tražio sebe.
„Karijera je gotova, imam 40 godina, vreme je za drugu fazu života. Gledao sam mnogo 3×3, mnogo jedan na jedan. I, smislio sam novi projekat koji sadrži jake osnove košarke. Tri na tri je drugačiji sport, jedan na jedan nema sve osnove, tako da je formula – dva na dva. Kad sam imao 14 godina, već sam bio priznat u Skandinaviji u mom uzrastu i samo sam želeo da igram sa starijima. Nisam mogao. Zato sam želeo da na ovim turnirima igrači imaju tu priliku.“
Stvorio je mešavinu dve ili tri generacije gde iz najstarije grupe može samo jedan da bude na terenu.
„Da bih sam meč učinio zanimljivijim, ograničio sam napad na pet driblinga i obavezno je brzo dodavanje posle skoka, što je super za otvaranje kontri. Ako posle šuta lopta ne dodirne obruč, to se smatra ukradenom loptom i ne mora sledeći napad da ide van linije za tri poena. To je dobro za reakciju dece. Prilikom uvođena lopte u igru može da se udvaja igrač koji je u polju, što je dobro za defanzivne navike i komunikaciju, kao i kako da se otvoriš u tim situacijama. Takoše, ne šutiramo slobodna bacanja, već trojke po principu jedan za jedan“, opisuje Maćiej svoj program.
I, Lampe je projekat poslao na mejl Košarkaške federacije Švedske. Dobio je odgovor „Super!“ Organizovao je prvi turnir u dvorani u kojoj je „živeo“.
„Svi su bili srećni. Onda sam organizovao tri turnira u Poljskoj, sada jedan u Srbiji, biće u Varšavi. To je sve i moja biznis karta kao trenera. Da ostavim nešto iza sebe i da budem prepoznat. Imam trenersku licencu u Poljskoj i tražim posao.“
Posle Nove godine bi moglo nešto i da se dogodi na tom polju, otkriva Lampe u razgovoru za Meridian sport.
„Postoji mala šansa, mogućnost, da se priključim stručnom štabu Reala. Serđo Skariolo je bio moj trener kad sam bio u Realu, kad sam debitovao kao najmlađi u istoriji, sve dok Luka Dončić nije oborio moj rekord. Pozvao sam Serđa početkom godine i rekao mu: ’Bilo bi lepo ako bih započeo trenersku karijeru tamo gde sam počeo igračku.’ Bio je otvoren za tu ideju. Rekao mi je: ’Probaj da nađeš posao kao asistent ili kao glavni trener negde, radi dobro i onda ćeš povećati šanse da dođeš u Real u budućnosti’. To mi je sad plan. Kao što sam rekao, bio sam u lošem okruženju i onda mi je bilo potrebno da se podsetim ko sam.“
Sada napada – sve.
„Ne pijem. Na to sam veoma ponosan. Trezven sam i željan rada. Mislim da ću kao trener biti veoma dobar. Igrao sam širom sveta, pričam pet jezika, tako da se tome radujem od sledeće godine.“
Da li Lampe sebe vidi u ulozi čoveka koji će biti zadužen za razvoj igrača, ili nekoga ko će sa tablom raditi na taktici?
„Ako sam asistent, moram to da budem kod nekoga koga poštujem. Ne bih voleo da sam pomoćnik nekome od koga više znam o košarci. Ali, otvoren sam za sve. Razgovaram sa timom iz Tajvana. Videćemo. Došao sam iz Rusije, predstavio projekat tamošnjoj federaciji. Prihvatili su i srećan sam zbog toga. Napravio sam partnerstvo sa Pro Futuro Sport, što je kul. U Poljskoj je košarkaška struktura loša. Kada imaš 15 godina, nemaš gde da igraš. Druga liga tamo ima 64 tima, a to je amaterska liga. U Prvoj ligi imaš starije od 30 godina sa veoma lošim navikama. Zato je ovo savršeno da probam da pomognem mladima da dođu do snova.“
Zašto je doneo projekat u Srbiju, možda je i izlišno pitanje s obzirom na strast ljudi iz ove zemlje prema magičnoj igri. Ali, kada je počeo pravi odnos Lampea i Srbije.
„Sve je počelo sa ratom. Odrastao sam u Švedskoj i odjednom su ljudi iz bivše Jugoslavije počeli da dolaze u moj kraj. Bili su malo stariji od mene, ali je to bilo sjajno. Igrali smo ispred zgrade do ponoći. Rad nogu, takmičarski duh… Sa psihološkog aspekta za mene mnogo važno. Posle, u karijeri, kad sam prešao u Real, u prvom timu sam bio u mogućnosti da igram sa Sašom Đorđevićem, Draganom Tarlaćem, Dušanom Vukčevićem… Sve mi je to mnogo pomoglo. Zamislite da su sve te zemlje sada zajedno, kakva je to košarka. Mnogo sam srećan što imam takve odnose sa ljudima odavde, što mogu da organizujem turnir… I znam da će biti super, jer ovde ljudi imaju košarkaške osnove.“
Lampe je pomenuo Serđa Skariola kao jednog od učitelja koje veoma ceni. Drugi?
„Joakim Samuelson. On je trenirao prvu dvojicu iz Švedske koji su došli do NBA – Damira Markotu i mene. I Armandu Zavi, prvu igračicu u VNBA. Legenda. Naravno, Serđo je imao jak uticaj na mene, dao mi šansu kad sam imao 16 godina u prvom timu. Pamtim kad sam igrao protiv Partizana. Tada je Nenad (Krstić) igrao tamo. Igrao sam uz mnoge Srbe, Nemanja Bjelica je jedan od njih, sjajan igrač.“
Lampe je bio deo najjačeg drafta svih vremena – gde je Lebron Džejms bio prvi pik, Darko Miličić drugi, Karmelo Entoni treći, Kris Boš četvrti, Dvejn Vejd peti, Žarko Čabarkapa 17, Saša Pavlović 19… Ali, samo je Poljak odrastao u Švedskoj završio na velikom tržištu, u Njujorku.
„Potpisao sam na osam godina sa Realom kad mi je bilo 15, tako da sam morao da izađem iz tog ugovora. Desila se situacija da idem na draft 2003, bez probe, mediji su me podizali visoko… Ali, imao sam veliko obeštećenje. Morao sam da platim dva miliona evra da bih izašao iz ugovora. Plaćao sam sve vreme dok sam bio u NBA, čak i u prvoj godini u Rusiji. Zvali su me i rekli: ’Ne možeš da igraš ako ne platiš 300.000.’ Ali, nemam ništa protiv Reala. Sve su mi dali što mi je bilo potrebno da se razvijem. Draft je bio emotivan za mene. Otišao sam tamo sam, bez porodice, bez podrške. Želeo sam da živim svoj život. Naučio sam tokom te tri godine kako da budem profesionalac. Mogao sam da ostanem, ali sam dobio više novca u Rusiji. Sve je počelo u Himkiju. Najveći ugovor za jednog 23-godišnjaka u istoriji – devet miliona za tri godine.“
U karijeri je Lampe imao mnogo uspona i padova, kako kaže i dve „trambolina godine“ gde je išao dole da bi se popeo gore. Ali, na kraju…
„Ponosan sam. Dug je put tokom 22 godine na najvišem nivou. Sada želim svima da pokažem da brinem, da želim… Na decu sada utiču ljudi koji ne znaju baš košarku, koji ne razumeju kako bi trebalo da se igra.“
Pomenuo je osnove, pomenuo prvi pas posle skoka, pomenuo rad nogu… Kao da je slikao Nikolu Jokića.
„Osnove, osnove, osnove… Sjajne ruke, dobro kretanje, dodavanja, šut, pregled terena… Ispred svog vremena! Ono što radi je neverovatno. Bio sam malo ljut što nije dobio MVP prošle sezone, ali Oklahoma Siti je dobila zato što je najvažniji šut u košarci slobodno bacanje. Ako kontrolišeš to, kontrolišeš utakmicu. Volim da ga gledam, jer je to formula sa malo driblinga. To primenjujem u mom programu i deca vole, njihovi roditelji vole.“
A Lampe šta voli? Voli večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde.
„Kao bivši igrač veoma retko sam uzbuđen zbog neke utakmice. Ali sada sam izuzetno uzbuđen. Malopre sam dobio informaciju da ću imati ulaznice. Dovodim i jednu devojku iz Engleske, polu je Poljakinja, koja je zadužena za kontent. Znate, igrao sam u takvim atmosferama, ali uvek kada idem pred srpske navijače, to je nešto posebno. Tri nedelje se već borim za karte…“
Priča je počela i završava se na španskom ostrvu. Tamo gde je veselje prikrivalo mrak. Priču završavamo na Ibici.
„Mislim da je važno da se priča, jer svi sportisti prolaze kroz nešto. Menjao sam zemlje, žrtvovao dosta toga, izgubio kontakte sa ljudima jer sam karijeru stavio na prvo mesto. Znao sam da može u svakom trenutku da bude kraj. Nije bilo lako proći kroz sve to. Osećao sam se usamljeno, bilo mi je teško. Pomislio sam: ’Imam pare, mogu da radim šta hoću, ne moram više da budem disciplinovan.’ I ušao sam u pogrešan svet. Srećom, uspeo sam da se izvučem. Shvatio sam da samo gubim vreme. I nije me sramota da pričam o svemu“, zaključio je Lampe priču za Meridian sport…
…I okrenuo novu stranicu. Kako će ona biti ispisana, videće se već od Nove godine.
Bonus video:
irena
Čekala sam kad će nekome da padne na pamet da pokrene takmičenje dva na dva.
mia
Macej Lampe je bio strasan kosarkas, sećam se još kad je igrao za Barselonu, bio je strasan igrac pod košem.