Ima li za sportistu šta lepše nego da spoji kvalitetan klub uz privlačnu destinaciju za život… Posebno u nekim zrelim igračkim godinama. Ako je i porodica uz njega – onda je sve još lepše. Ovako nešto je sebi omogućio Aleksandar Atanasijević. Trofejni odbojkaš, nekada jedan od najboljih korektora sveta, trenutno je u Atini. Provodi najveći deo dana u dvorani Olimpijakosa, ali stigne i da uživa sa suprugom i sinom.
Iako nije više u najjačim ligama sveta kao što su Italija i Poljska, nastavio je da se bori za trofeje, da juri uspehe u evropskim takmičenjima… Jasno je da mu je to bio cilj kada je potpisao za klub iz Pireja i preselio se u Grčku prošle godine.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Odluka je bila sasvim na mestu. Pogotovo u tom trenutku karijere – kad sam želeo da budem u timu koji može da osvaja. S obzirom na to kakav je moj karakter znam da se ne bih osećao lepo u klubovima koji su u sredini ili na dnu tabele. Nekada treba biti realan. Sigurno da zbog godina više nisam u mogućnosti da igram u najboljim timovima sveta. Znao sam i pre potpisivanja šta predstavlja Olimpijakos… To je jedan od najvećih, ako ne i najveći klub u Grčkoj, koji u svakom takmičenju ide na trofej. Proše sezone smo bili uspešni u Ligi šampiona – taj rezultat pokazuje da klub može da bude važan i na međunarodnoj sceni. Ove godine igramo CEV kup… Mislim da sam napravio najbolji mogući potez u karijeri i da je jednostavno sad uz sportsku stranu bitan i porodičan život. Imam sreću da su u Atini sa mnom i supruga i sin. To stvarno nema cenu“, ispričao je Aleksandar Atanasijević na početku intervjua za Meridian Sport.
Vrlo brzo su u Pireju shvatili da Srbina moraju da zadrže. Nisu čekali kraj sezone…
“Možda i najkraći sastanak u mom životu. Ja obično nikad nisam lično razgovarao i pregovarao sa klubovima, to sam uvek ostavljao agentu. Ali, s obzirom na korektnost ljudi iz Olimpijakosa, tokom prošle sezone smo seli i dogovorili se bukvalno za dva i po minuta o nastavku saradnje. Obe strane su bile zadovoljne. Ono što me sigurno čini najsrećnijim u karijeri je to što sam tokom 15 godina u inostranstvu promenio samo 3-4 kluba. Svuda sam ostao nekoliko godina… To znači da su i klubovi bili zadovoljni sa mnom, a i ja sa odabirom“.
Ne bi bilo iznenađenje da Atanasijević ostane u Grčkoj sve do kraja karijere.
“Nažalost, kada uđeš u neke godine… Dobro, nisam ja previše ni mator, ali… Kada prođeš 30. godinu, klubovi ne potpisuju ugovore na više od jedne sezone. Ne mogu da razmišljam zbog toga toliko unapred. Neke odluke ne zavise samo od mene. Porodica je najvažnija. Mogu da kažem da mi je predivno u Grčkoj. Atina je divan grad… Liga možda nije primamljiva kao italijanska ili poljska, ali je jaka izuzetno. Ove godine konkurencija drastično veća u odnosu na prethodne sezone. Možda je i najjača liga u prethodnih desetak godina. Vidimo i PAOK da se pojačao Urošem Kovačevićem i sa američkim reprezentativcem… Ljudima sa neverovatnim internacionalnim karijerama. Vidimo i novu ekipu u Atini koja je uzela Kovara i Van Garderena, zaista igrače koji su igrali u najjačim klubovima. Oni su pretposlednji na tabeli, što samo govori o snazi prvenstva u ovom trenutku. Meni je to veoma izazovno, ako liga nastavi tako da se razvija – mislim da je Grčka pravo mesto za mene… Ali, još je daleko da razmišljam o kraju. Imamo još mnogo utakmica i trofeja ispred nas, maksimalno sam koncentrisan i uživam u ovome što radim. Svaki dan mi je poseban. Nemam nikakvih problema, nisam se zasitio odbojke, čak možda sam sad i najmotivisaniji u karijeri“.
Slaviće se u Pireju do jutra: Tandem Atanasijević – Mašulović sa Olimpijakosom uzeo i Kup
U istu ligu je nedavno stigao i Uroš Kovačević. Nije se savetovao sa Atanasijevićem, ali deluje da su slično razmišljali…
“Uroš je vrhunski igrač, ali i on je u stadijumu karijere kada želi što više vremena da provodi sa porodicom, a uz to da ne zapostavi odbojku. Videli smo da je doneo mnogo na kvalitetu PAOK-a. S njima smo igrali finale Liga kupa. Možda su i najveći konkurenti uz nas i Panatinaikos za trofeje ostale. Nije me iznenadio, jer sam očekivao da napravi takav neki potez u karijeri. Nema potrebe da se savetuje, svi ga poznajemo – on donosi sam odluke. Siguran sam da će uživati u Solunu“.
I u samom Pireju ima mnogo Srba. U ženskoj odbojkaškoj ekipi su Branko Kovačević, Jovana Stevanović, Milica Kubura, Lazar Tabaković, u košarkaškoj Nikola Milutinov… Ipak, ne stižu previše da se druže.
“U svakom sportu je toliko zgusnut raspored. Bio sam jednom da gledam košarkašku utakmicu, možda jednom ili dvaput žensku odbojku Olimpijakos. Nemamo mnogo vremena… Od početka sezone do 20. decembra smo odigrali preko 20 utakmica. To je baš mnogo. Na neki način sam mislio da ću otići u grčku ligu i imati malo više odmora. Međutim, igramo non stop. Sam taj Liga kup – igrale su se tri utakmice u četiri dana, to nisam doživeo nikad u karijeri. Meni je interesantno… Dobro se osećam fizički i mogu da izdržim sve te napore. To sam želeo u ovom delu karijere. Sebe ne mogu da zamislim sada na boljem mestu od Olimpijakosa“.
Bianka Rističević i Dragan Nešić doneli Panioniosu prvi trofej u istoriji, slavilo se do jutra
Supruga Elica igra za Panionios i sa tim klubom je ove nedelje došla do istorijskog trofeja.
“Nju pratim na svakom meču… U Atini je velika konkurencija – ne samo sportska, nego i navijačka između Olimpijakosa i drugih klubova. Tako da je Panionios jedan od velikih rivala… Igrali su pre dva dana finale Superkupa. Ona igra u ekipi sa Biankom Bušom. Jedni su od najambicioznijih u Evropi, s obzirom na budžet i na ono što žele da naprave u narednih nekoliko godina. Srećan sam što se pronašla u tom klubu i što uživa u svakom trenutku“.
Olimpijakos protiv Panioniosa – pitanje je da li je mogao da se opredeli za koga da navija…
“Mogao sam… Ali, ne smem da iznesem javno“, nasmejao se Aleksandar.
Njegov život se promenio kada su je Elica potpisala za grčki tim, jer konačno može da živi sa porodicom.
“Sigurno da je mnogo toga drugačije. Više je obaveza… Ono što je najvažnije je da se sin oseća dobro. Imam dva treninga dnevno. Vodimo sina u vrtić, popodne ga pokupimo, odlazimo na drugi trening. Uveče ranije ležemo jer smo iscrpljeni. Ima nas mnogo u kući, stalno neko dešavanje. Nikad nije dosadno. Drago mi je što smo u Atini sa sinom, zbog mnogo parkova i mogućnosti za decu. Mislim da i on uživa. Nažalost, neće se sećati ničega, s obzirom na godine. Ali, drago mi je što možemo da mu omogućimo lepo detinjstvo“.
Mama i tata se bave odbojkom, pa je sigurno i Teu lopta omiljena igračka.
“Gleda nas na utakmicama, pa pokušava posle kod kuće da imitira ono što smo mi radili. Povukao je kordinaciju na mene, a ne suprugu – tako da nije baš savršen. Odlazi na sve utakmice. Supruga prati mene, a i ja nju. To nam upotpuni vreme. Ima mnogo Srba u Pireju – gledamo svaki mogući trenutak da provedemo zajedno. Jednom ili dva puta mesečno se skupimo sve i zaista je uživanje. Atina je jedan od lepših evropskih gradova“.
NEMAM ZBOG ČEGA U ŽIVOTU DA SE ŽALIM, ŽIVIM TRENUTNO SVOJ SAN
Atanasijević je ove godine imao slobodno leto… U Parizu je snimljena njegova poslednja reprezentativna epizoda.
“Bilo je neobično. Sigurno da mi je teško palo da gledam reprezentaciju na TV-u. Međutim, imao sam tu sreću da sam u kontaktu sa velikim brojem bivših saigrača iz nacionalnog tima. Tako da sam na neki način proživljavao sa njima svakodnevno te obaveze. Ono što mi je bila olakšavajuća okolnost jer sam skoro celo leto bio u Beogradu – gledao sam da se što bolje spremim za narednu sezonu, da ne preskočim nijedan deo kondicionih priprema. Prvi put u životu sam imao tri meseca i uradio preko 60 teretana, što nisam imao priliku da radim u prošlosti. Mogu da kažem da mi je prijalo“.
Bio je u tim trenucima veoma oprezan…
“Imao sam strah, na neki način poučen iskustvom sportista koji su odlazili iz reprezentacije i gledali na taj period kao na odmor, pa se kasnije veoma teško vraćali u formu na početku klupske sezone. Ja sam gledao da se što bolje spremim. Prezadovoljan sam jer je sezona počela na pravi način, osvojili smo jedan Kup. Nismo dominatni igrački kao prošle sezone, ali uspevamo da održimo neku dominaciju Olimpijakosa i da te važne utakmice pobedimo. To je veoma važno“.
Grci su ovo čekali 15 godina, zato su i doveli Atanasijevića
Iako je imao veliku pauzu nije se nijednog trenutka opustio previše…
“Ako neko bude čitao moj intervju – savetujem da dokle god traje karijera da se bude maksimalno posvećen. Treba imati naravno i određeni deo godine za odmor, ali ne više od desetak dana. Ja sam tokom cele karijere živeo svoj san. Nisam neko ko će raditi stvari koje mu ne odgovaraju. Meni je prelepo bilo i u reprezentaciji. Mislim da sam i odluku o povlačenju doneo na pravi način, iako sam sigurno imao još godinu-dve igrački da se nosim sa najboljim svetskim igračima. Ali, želeo sam da i mlađi momci steknu iskustvo, dobiju šansu. Uživao sam u reprezentaciji, sada uživam u klubu. Nemam zbog čega u životu da se žalim, živim trenutno svoj san“.
Za kraj je prokomentarisao i trenutno stanje u reprezentaciji Srbije.
“Promena generacije je bila neminovna. Morala je da se desi, možda čak i ranije. Momci su dali svoj maksimum. Ljudi iz odbojke znaju koliko je Krecu posvećen, koliko vodi računa o svakom detalju… Siguran sam da su dali svoj maksimum trenutno. Otežavajuća okolnost je to, kao što je Marko Podraščanin rekao u intervjuu, nemamo prolaznost u najvećim klubovima sveta… Ali, ovo su momci koji su napravili svoj put, imaju dobre karijere… Zadovoljan sam što imamo i dalje veliki broj odbojkaša u dobrim klubovima. Ja sam njihov najveći navijač. Mislim da bi nam svima značilo da muška odbojka uspe da se održi i ostane u top deset na svetu“.
Bonus video:
slobodan
Smatram da nismo na toj poziciji nikad imali boljeg igrača od njega kad je bio z prajmu
mladen
Prošlo je njegovo vreme neće vise nikad biti na onom nivou naravno ali želja za igrom je prisutna još uvek