Ako već 18 godina igra u najboljim italijanskim klubovima, osvaja trofeje, obara rekorde, nosi kapitensku traku… O tom igraču se više ne priča kao o običnom odbojkašu, već kao o legendi ovog sporta. Marko Podraščanin ne posustaje ni sa 38 godina. I dalje je tu – u odabranom elitnom društvu. Možda je nekada delovalo da će Srbija takvih igrača imati više, ali sada je jasno da je on unikat. Trenutno je jedni srpski igrač koji učestvuje u Ligi šampiona. Taj podatak dovoljno govori i o njegovoj veličini i o stanju u srpskoj odbojci.
Prošle godine oprostio se od reprezentacije i potpuno fokusirao na klupsku karijeru. O neobičnom slobodnom letu, ali i brojnim drugim temama pričao je u intervjuu za Meridian sport.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Što bi se reklo – dve strane medalje. Uživao sam jer sam provodio stalno vreme sa porodicom i prijateljima, putovali smo mnogo… To mi je u životu stvarno nedostajalo. A sa druge strane – pratio sam i odbojku – Ligu nacija i Svetsko prvenstvo… S obzirom na to da je prvo leto van reprezentacije bilo mi je čudno. Ali, već u ovim godinama je to normalno. Imam 38, bilo je vreme da ostavim mesto mlađima i da me oni naslede kao što sam ja neke moje heroje iz detinjstva“, rekao je na početku razgovora Marko Podraščanin.
Onim što je video sigurno da ne može da bude zadovoljan.
“Bio sam u Areni. Drago mi je što se muška odbojka vratila u Srbiju, da smo imali oba turnira kod nas. Super je izgledalo, ali falili su rezultati. Nema šta da se krijemo. Mislim da je leto trebalo da bude mnogo bolje. Na Svetskom prvenstvu nam je pobeda protiv Brazila lepo otvorila put dalje ka završnici. Međutim, trebalo je momci da odigraju bolje. Bila je prilika da se napravi lep rezultat. Videli smo da i ta Češka, Amerika, Bugarska – koje su bile u našem delu žreba da nisu nepobedive ekipe“.
Kada je odlučio posle Pariza zajedno sa nekolicinom saigrača da kaže ‘zbogom’ verovao je da će ekipa koja ostaje na okupu moći i bez njih…
“Mislio sam da će izgledati bolje zato što kad su bili sa nama ovi mlađi igrači, da ne kažem klinci, naši naslednici – mnogo su dobro izgledali. Ako se pogled ta Liga nacija prošle godine kad smo se plasirali na Olimpijske igre, a i sam odlazak u Pariz – videlo se da nedostaje kvaliteta, ali naporno su radili sa nama i izgledali su mnogo bolje. Međutim, sad su sigurno imali malo veći pritisak, s obzirom na to da je trebalo da naslede jednu sjajnu generaciju. Video se napredak iz utakmice u utakmicu, ne mogu da kažem da je celo leto bilo negativno. Igrali su mnogo bolje Svetsko prvenstvo nego Ligu nacija – video se napredak i rad sa novim trenerom. Međutim, mislim da je trebalo bolje leto da bude i da treba postaviti malo veće ciljeve jer su oni naša budućnost – treba da verujemo svi u njih jer bolje nemamo“.
Poražavajući podatak: Srbija ima samo jednog igrača u Ligi šampiona, a ni on nije reprezentativac
Podatak da je jedini Srbin u Ligi šampiona, kao i da nema nijednog reprezentativca – veoma ga je iznenadio.
“Au… Da ne budem previše negativan. Poražavajući podatak… Pet grupa po četiri – 20 ekipa… I samo ja… Pritom imam drugačiju ulogu nego ranijih godina – nisam standardan. Jeste da igram u poslednje vreme i vratio sam se posle povrede, ali uvek sam iskren. Nisam više nosilac igre, ne zavisi igra od mene kao ranijih godina. To je baš poražavajući podatak. Imamo igrače po dobrim klubovima, ali očigledno ne po vrhunskim. To se i odražava na rezultat reprezentacije. Uvek kada smo osvajali nešto i bili na vrhunsku i evropske i svetske odbojke svi smo bili nosioci u vrhunskim evropskim klubovima, pa i svetskim pošto su neki igrali van Evrope“.
AKO BUDEM FIZIČKI DOBRO, IGRAĆU JOŠ JEDNU SEZONU
Marko je ovu godinu iskoristio i za intervenciju na kolenu, kojom je rešio veliki problem.
“Prošlo je tri, tri i po meseca. Čišćenje meniskusa je bilo u pitanju. Dobro sam se oporavio, s obzirom na to da sam bio u dobrim rukama. Poznavao sam i fizija i doktora. Došlo mi je do pucanja meniskusa, tako da sam morao to da uradim. Već godinama sam imao problem sa kolenom, ali sad sam došao u fazu kad sam morao da operišem, kao i 2019. godine. Bogu hvala dobro sam se oporavio i nemam problema s kolenom, s obzirom na to da me i prošle godine mučilo“.
Iako u Lubeu nije jedan od vodećih igrača, ulogu koja mu je dodeljena prihvata sa osmehom. Ipak je prošao u karijeri baš sve što je želeo…
“Iskren da budem – super se osećam i u ovoj ulozi. Zato što u ovim godinama i dalje uspevam da se nadmećem sa talentovanom generacijom, sa kvalitetnim srednjim blokerima i u ligi i u Ligi šampiona. I dan danas, posle svih ovih godina, ne gledam na odbojku kao na posao, nego moj hobi, pasija, ljubav koja me i dalje vodi. Svaki dan idem na trening i pre svega sam srećan što mogu da budem deo velikog kluba kao što je Lube. Ako se ne varam, deset godina sam u klubu. Mnogo lakše je kad uvek ideš na pobedu, jer sam ceo život igrao u klubovima koji su pobeđivali i mnogo toga osvajali. Samim tim je lakše da ideš na trening i da daješ sve od sebe svaki dan“.
U voljeni klub se vratio prošlog leta. Bio je prethodno tu od 2008. do 2016. godine. Tekuća sezona je jubilarna – deseta.
“Mislim da je ovo poslednja stanica… Došao sam ovde posle Trenta i veoma lepe četiri godine. Uzeli smo i titulu i Ligu šampiona… Bio sam na prekretnici – rekao sam ili se vraćam u Lube ili… Razmišljao sam i o kraju jer sam imao problema sa kolenima. Međutim, sve se dobro poklopilo. Prošle sezone smo igrali veoma dobro, mogu slobodno da kažem da smo bili iznenađenje u prvenstvu. Sa mladom ekipom smo igrali tri finala i uzeli jedan trofej. Ove godine smo lestvicu podigli malo više – da uradimo još nešto. Za sad igramo toplo-hladno, ali ja stvarno individualno uživam u odbojci. Ako budem fizički dobar verovatno ću i sledeće godine igrati“.
Još jedan Kup u kolekciji: Podraščanin promenio klub, ali nastavio da osvaja trofeje (VIDEO)
Za sada – ne razmišlja mnogo daleko.
“Potpisao sam na dve godine, ovo mi je druga… Videćemo. Vidim da je čuveni ‘merkato’ krenuo. Ali, ja sam i dalje koncentrisan na narednu utakmicu i trening. Pomoglo mi je u karijeri što sam tako uvek razmišljao. Ne gledam previše šta će biti od septembra, oktobra naredne godine“.
Oko njega su igrači koje bi mogli da izgrade vrhunske karijere. Takav tim sigurno može mnogo – pa čak i u najjačoj konkurenciji.
“Lube je uvek bio centar sa velikim talentima. I ranije kad smo osvajali, a i sad imamo veoma talentovanu generaciju. Prošle godine kad sam došao napravljen je projekat sa mnogo mlađim igračima, jedino smo Orduna i ja ostali od starijih. Za sad super igramo… Imamo malo problema na strani, van kuće ne možemo nikoga da pobedimo. Ali, na domaćem terenu smo dobili i Veronu i Trento. I prošle godine smo mnogo bolje igrali kod kuće nego u gostima. Eto, jedino to može da nam bude prekretnica u ovoj sezoni – ako napravimo taj iskorak na gostovanjima. Talentovan je tim, imamo tri šampiona sveta u ekipi, plus Nikolov koji je na SP bio jedan od najboljih igrača – svakako jedan od najvećih talenata trenutno u svetu. Dobar trener, iskusan… Radio je i u Francuskoj i Poljskoj. Ovo mu je drugi mandat u Lubeu, tako da uspeva sve kockice lepo da sklopi. Jedini nedostatak su te utakmice na strani. Krenuli smo dobro i u Ligi šampiona, pobedili smo prvu utakmicu. Bila nam je veoma važna, s obzirom na to da imamo tešku grupu sa Varšavom ove godine. Dobro je… U suštini su zadovoljni u klubu kako ide“.
MISLIM DA JE BUDUĆNOST SVETSKE ODBOJKE U RUKAMA ALEKSA NIKOLOVA
Čim je spomenuo Nikolova – priča je morala da se prebaci na uspeh Bugarske. Srebrna medalja na Svetskom prvenstvu je nešto po čemu će se pamtiti ova odbojkaška godina…
“Otvori ti se jednom u 50 godina takav žreb. Mi kao Srbije smo morali to da iskoristimo. Ali pošto nismo, Bugari jesu. Imaju mnogo mladih igrača. Otkad je Blenđini došao pre dve godine – mnogo njih je preko svojih kontakata uspeo da ubaci u italijansku ligu, koja je i dalje najjača na svetu. U svakoj ekipi imate jednog ili dva igrača iz Bugarske. Obično su to mladi igrači koji mnogo igraju, napreduju – to se odražava i na kvalitet njihove reprezentacije“.
Trenutno u klubu može svakog dana da gleda napredak najboljeg bugarskog igrača Aleksandra Nikolova.
“Ove godine u Lubeu Aleks ima sličnu ulogu kao u Bugarskoj. Igra tog lažnog korektora. Mnogo igre zavisi od njega, sklanjamo ga sa prijema servisa – to mu je svakako najslabiji element. Ali, u napadu je ako ne najdominantniji igrač na svetu, onda jedan od trojice sigurno… Mnogo je napredovao. Ova uloga kad je slobodniji i ne umara se toliko na prijemu mnogo više mu odgovara. To je pokazao i na Svetskom prvenstvu. Tako da smo mi promenili malo sistem igre u odnosu na prošlu sezonu. Adis Lagumdžija je otišao u Fenerbahče, tako da nam Aleks igra tog lažnog korektora. U oktobru je dobio nagradu za najboljeg igrača meseca, a on je 2003. godište. Mislim da je svetska odbojka i njena budućnost u njegovim rukama“.
Za neke je ‘bum’ Bugarske iznenađenje, a za Marka nije…
“Verovao sam da će preskočiti Srbiju… Mnogo mladih igrača iz Bugarske su u italijanskim klubovima. Neki imaju važne uloge, neki manje važne… Sviđa mi se to. Čak i prosečni igrači koji su bili prošlog leta su odabrali da odu u italijansku A2 ligu, koja je isto jača i teža za igranje nego mnoge u Evropi. Tu su mnogo napredovali. Sve je to povezano, nije slučajno. Igraju velike utakmice, pod pritiskom su i onda igrači samim tim i napreduju. Rade sa iskusnim, dobrim trenerima, imaju kvalitetnog selektora u reprezentaciji – to mora da da rezultat. Ja našim igračima isto uvek predlažem da čak i neke manje finansijske ponude prihvate – bolje otići u srednje i manje klubove makar se borili za opstanak tokom prvih godina nego potrčati za novcem. Novac će pre ili posle doći ako si dobar igrač. Treba sebe izgraditi kao igrača i kao ličnost, imati važnu ulogu i onda će to doći na naplatu“.
IMAO SAM DVE ZANIMLJIVE PONUDE IZ RUSIJE, KAO I IZ RIJA
Markovu karijeru mnogi bi poželeli. Lube, Peruđa, Trentino… Gigant do giganta. Nije ni čudo što je odlučio da ostane 18 godina u Italiji.
“Imao sam nekoliko ponuda… Dve su bile zanimljive iz Rusije. Bila je jedna i iz Rija. Tad mi je u prvom mandatu isticao ugovor sa Lubeom, ali… Ne znam, uvek mi je bila želja da igram u Italiji. Još kad sam počeo u Vojvodini. Sa ove tačke gledišta, sa 38 godina mislim da nisam pogrešio. Mnogo igrača se izgubilo i karijere su im otišle u drugom smeru kad su promenili i državu i klub. Ruska liga me nikad nije privlačila – em zbog vremena tamo, em zbog dugačkih putovanja, a naročito odvojenosti od porodice i karantina, u kojima moraš da budeš po tri, četiri dana. To mi nije privlačan način života“.
Na život u Italiji nije navikao samo on, nego i supruga i deca. Matija i Mila su trenutno baš kao i tata posvećeni odbojkaškoj lopti.
“Nekad ih pogledam, kad imam vremena. Pogledam Milin trening, pošto se moj završi nekih pola sata pre njenog. Onda stignem da vidim. Matijin takođe ponekad. Ne pravim im neki pritisak… Zanimljivo mi je kako se napreduje, čim si zaljubljen u nešto i posvećen. Vidi se čak i kod Matije koji ima samo pet godina. Naučio je brzo prste i čekić da radi samo zato što ima dobrog trenera, lepo druženje… Vidim da oboje vole loptu i to me raduje. Uživaju i dalje u mojim utakmicama, vole da dođu – svakako su moji najverniji navijači“.
Kad god im školske obaveze dozvole – tu su u dresovima.
“Redovni su… Preskoče nekad utakmicu kad igramo u pola devet uveče tokom nedelje, s obzirom na to da im je škola u osam ujutru pa moraju ranije da ustanu. Ali, inače preko vikenda su tu. Dolaze i kad igramo blizu Ćivitanove, dolazili su i kad smo blizu Trenta igrali… Matija čak ponese svoju loptu, pa se između setova igra sa drugarima. Dobro im je druženje uvek. Ne staje… Vidim da ga i navijači vole, obožavaju da igraju sa njim. Ćivitanova je manji grad, ima oko 45 hiljada stanovnika, mnogo ljudi smo znali i pre nego što smo se vratili ovde, a i sad smo mnogo njih upoznali. Živimo u porodičnom kvartu, škole su nam blizu, dobra je energija stvarno. Mnogo klinaca ima, znaju se sad već dobro sa njima“.
Marku je pored sportskih uspeha, uvek bilo važno i da živi u dobrom ambijentu, da je porodica uz njega, kao i da gradi sa saigračima lepe odnose. O svemu tome svedoče prijateljstva iz reprezentacije, za koju od prošle godine ne igra…
“Viđali smo se mnogo ovog leta. Sa nekima sam čak išao na odmor u Grčku… Sa nekima sam se i okumio. To je lepota sporta. U jednom trenutku, da li 2018. ili 2019. godine pravili smo neko malo istraživanje, imali smo pet kumstava u reprezentaciji. To je stvarno neverovatno. Sa većinom ljudi se čujem, kao i sa trenerima. Ipak su to prijateljstva za ceo život i to je nešto najlepše što nam je ostalo. Ne samo što smo toliko godina proveli u reprezentaciji i osvajali, nego su nam ostala i ta prava prijateljstva za ceo život“.
Rekorder, duša tima, tihi lider, gospodin…
Bonus video:
