Teško je dočarati onima koji ne prate detaljno odbojku koliko je veliki transfer Aleksandre Jegdić u Vakifbank. Doći do tog kluba je pakleno teško, posebno kada je reč o poziciji libera… Ona je uspela, iako ovakav scenario verovatno nije bio ni u njenim najluđim snovima nekoliko godina ranije.
Turski klub važi za najmoćniji na svetu u 21. veku. Šest puta je osvajao Ligu šampiona, četiri puta bio najbolji na planeti. U tom dresu su igrale igračice poput Gabi Gimaraeš, Paole Egonu, Milene Rašić, Izabel Hak, Jovane Brakočević Kancijan, Jelene Nikolić… Sada je u tom dresu naša najbolja odbojkašica Tijana Bošković, zajedno sa Katarinom Dangubić. Na tom zlatnom spisku je od nedavno dopisano i ime Aleksandre Jegdić.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Do dresa Vakifbanka dolazile su samo vrhunske odbojkašice. Retko kad se klubu omaklo da potpiše neku manje bitnu kariku… Svako ko ima u CV-u ovaj klub, jasno je da je značajno ime u svetu odbojke. Do pre nekoliko godina Aleksandra je bila miljama daleko od ovakvog transfera, ali sada je baš ona pravi dokaz da snovi postaju stvarnost ako se vredno i strpljivo radi.
Njena priča sada deluje kao bajka, ali do skoro apsolutno nije to bila… Koračala je po trnju da bi stigla do zvezda. Menjala je prvo klubove u Srbiji – Radnički, Kolubara, Železničar i Spartak. Potom u Nemačkoj – Potsdam i Drezden. U Rumuniji – Rapid, pa u Americi – Kolumbus Fjuri. Preko svih tih liga je morala da prođe da bi došla do Turske i moćnog Vakifbanka.
U jednom trenutku se zapitala da li je odbojka uopšte za nju. Godinu 2018. izdvaja kao prelomnu. Mogla je da krene sasvim drugim putem… Razmišljala je da prestane jer nije videla svetlu budućnost u ovom sportu. Srećom, nije ostala pri takvim mislima.
Posle dokazivanja u srpskoj ligi, počela je dokazivanje u Nemačkoj. I tamo se izborila za dobar status, ali o njoj nije bilo priče u Srbiji. Bila je potpuno van radara. Nikada ranije nije bila ni u mlađim reprezentativnim selekcijama. Ali, sve se promenilo jednog leta. Poziv za nacionalni tim konačno je dobila 2022. godine!
Leto koje je trebalo da bude obeleženo svadbom, postalo je još lepše. Istina, nije mogla da ode na medeni mesec, ali jeste na Svetsko prvenstvo. I postala je svetska šampionka. Sa 28 godina dočekala je prvi poziv i prvu medalju. Pokazala je da nagrada uvek stigne. Pre ili kasnije.
Ipak, naredne godine donele su nove turbulentne događaje. Leto 2024. godine bilo je njeno… Blistala je na treninzima, držala prijem i odbranu u malom prstu. Išla glavom tamo gde mnogi ne bi nogom. Ali, kada je selektor Đovani Gvideti čitao spisak igrača za Olimpijske igre, svoje ime nije čula.
Bila je razočarana, tužna… Nije pokazala ni trunku gorčine, ali jasno je bilo da je doživela veliku nepravdu. A deluje da ni Gvideti posle takve odluke nije mirno spavao. Poziv koji je ove godine dobila od Vakifbanka, na neki način pokazuje da je Italijan priznao grešku. Jer pozvati je u ovom trenutku u klub, u situaciji kada strance gotovo da niko ne dovodi na poziciji libera, u momentu kada ona brani boje američke ekipe… U sred sezone. Ne može da se meri igranje na Olimpijskim igrama ili dolazak u Vakifbank – ne treba mešati jedno i drugo – ali bez dileme mnogo komplikovanije je bilo potpisati je za turski klub nego povesti je u Pariz.
Aleksandra Jegdić zaplesala pred 6.000 ljudi, odbrane se samo ređale
U međuvremenu – uz njenu igračku priču, išla je i trenerska priča njenog supruga. Vladimir Kapriš je gradio karijeru u Srbiji, Nemačkoj, Rumuniji… Tiho, strpljivo i kvalitetno. Bio je prvi trener, asistent, ponovo prvi… Išao je gore, dole… Glavnim ulicama, pa okolnim…
Stigao je 2024. do priprema reprezentacije na Kopaoniku. Došao je da pomogne na treninzima i upoznao Đovanija Gvidetija. To leto bilo je bolno za porodicu jer Aleksandra nije otišla na Olimpijske igre, ali očigledno i sudbinsko jer je kasnije dovelo do velike saradnje. Italijan je 2025. pozvao Vladimira da bude asistent u Vakifbanku…
“Naravno da zvuči kao san… Kad me je pozvao Đovani bio sam u Blažu na pripremama sa rumunskom reprezentacijom početkom maja. Poziv, pa poruka… Ja sam bio na treningu, pogledao sam na sat – pošto svi sad imamo pametne satove – video sam da je Đovani. Nisam imao pojma zašto me zove. Na pauzi kad sam pogledao poruku pisalo je da li imam klub… Onda sam pomislio da hoće da mi predloži negde da odem ili tako nešto. Posle kad smo se čuli, on me pitao za Vakif. Prvo sam bio u šoku, naravno“, pričao je Vladimir prošle godine u intervjuu za Meridian Sport.
Samim njegovim dolaskom u Vakifbank, posle ovakvog razvoja događaja, cela priča postala je filmska. A šta uopšte reći sada kada su u tako moćnom klubu zajedno Vladimir i Aleksandra?
Želja Vakifbanka je bez sumnje da se ponovo vrati na evropski tron. Takav poduhvat bi trebalo da bude malo lakši sa stabilnim i kvalitetnim liberom. Iako klubovi godinama unazad uglavnom tu poziciju ostavljaju za domaće igrače, svi shvataju da velike stvari ne mogu da se ostvare bez kvalitetnog prijema i odbrane. Zato je i stigao ovaj poziv pred sam finiš sezone. Aleksandra je tek četvrti strani libero u Turskoj! To mnogo govori o svemu…
Fajnal-for je ove godine u Istanbulu. Vakifbank ima samo još jednu prepreku na putu ka završnom turniru. Aleksandra pored sebe ima najbolju igračicu Srbije – Tijanu Bošković. Kao i devojku sa kojom se cimerstvo iz reprezentacije pretvorilo u veliko prijateljstvo – Katarinu Dangubić. Tu je i suprug koji joj je najveća podrška – Vladimir Kapriš. Sve zvuči nestvarno…
Devojka koja pre nekoliko godina nije bila ni na mapi, sada budna sanja. Stigla je nagrada za sve… A sigurno da će tek stići. I medalje i trofeji.
Početkom maja u Istanbulu definitivno može da se izrodi ideja za filmsko platno.
Bonus video:
sergej
Život kako sve može da se okrene jako brzo ona je imao tu sreću da nije završio karijeru nastavila ispostavilo se kao pun pogodak