Bogata je istorija Partizana. Bogata trofejima i slavnim imenima, ali prošarana teškim trenucima i velikim izazovima. Kroz sve to, od momenta kada je prvi trofej unet u crno-bele vitrine, klub je prolazio zajedno sa Draganom Todorićem.
Počevši od momenta kada je bio odličan igrač, preko decenija tokom kojih je obavljao ulogu prvog operativca, do sadašnjosti kada iz senke, kao savetnik, posmatra šta se dešava u njegovom Partizanu. U karijeri je čuo pesme sa njegovim prezimenom, potom i zvižduke, da bi poslednjih godina iz prvih redova mirno gledao podizanje kluba pod vođstvom Željka Obradovića. Mirno – do pre nekoliko meseci.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Todorić je, između ostalog, sedeo na klupi Partizana, uz Duška Vujoševića, kada je Partizan poslednji put pobedio Crvenu zvezdu u ABA ligi u gostima. Bilo je to pre, verovali ili ne, statističke knjige kazuju pre neverovatnih 11 godina.
„Igralo se polufinale u tri dobijene po sistemu 2-2-1“, ispaljuje kao iz topa sećanje Todorić. „Zvezda je imala prednost domaćeg terena i dobila prvi meč, mi smo potom napravili brejk. Očekivali smo da ćemo uspeti da uđemo u finale na našem terenu. Ipak, na trećoj utakmici Milutinov je povređen (oko, prim. aut). Generalno, imali smo i loše suđenje… Tada je krenula Zvezdina dominacija, na svim poljima. Ta utakmica je bila ključna, bili smo u igri do kraja, ali jedna odluka…“
Naravno, priča o toj utakmici kreće zbog predstojećeg derbija (nedelja, 20,30) u crveno-beloj Areni. Posle tog sudara večitih u aprilu 2015, Zvezda je krenula da osvaja. Sada su, međutim, beogradski klubovi na nekim višim nivoima.
„Budžeti su mnogo veći, ozbiljni čak i za evropsku košarku“, nastavlja Todorić. „Oba kluba su napredovala – igrački, organizaciono, finansijski. Sama činjenica da oboje igraju Evroligu, da su dvorane pune, da su Partizan i Zvezda najgledaniji u Evropi, govori da se rivalstvo izdiglo najviši nivo. I svaka sledeća utakmica koju igramo je najvažnija. Takva će biti i ova sada.“
Prvi derbi Partizan je dobio kada je bio otpisan, u najturbulentnijim danima posle odlaska Željka Obradovića. Sada je situacija drugačija – crno-beli su u dobrom ritmu, ali je Zvezda i dalje u brobi za plej-of Evrolige. Možda je i taj fokus crveno-belih na evropski uspeh nešto što može da utiče izdanje u večitom derbiju (Zvezda je u petak uveče igrala protiv Panatinaikosa u Atini, dok je naredne sedmice čeka duplo kolo u Španiji, protiv Baskonije i Barselone)? Todorić ima iskustva i sa takvim situacijama…
„Da je neka druga utakmica u pitanju, možda bi bilo tako. Ali kad igraju Zvezda i Partizan, svaki meč je najbitniji. Ogromna je želja da se dobije. To što Zvezda ima velike ambicije u Evroligi ne znači da neće dati sve od sebe da nas pobedi. Nama jeste bitniji meč nego njima, posebno s obzirom na sve što se desilo u klubu ove sezone. Imamo veću obavezu da probamo da dobijemo, jer jedino (aktivno) takmičenje u kojem sada možemo nešto da napravimo je ABA liga. Dobro stojimo i sa tom eventualnom pobedom, plus a još jednim trijumfom u gostima, osigurali bismo prvo mesto u plej-ofu. A svi znamo koliko u našim uslovima prednost domaćeg terena znači.“
Partizan će gostovati Zvezdi i 2. aprila, u sklopu Evrolige, a onda 19. aprila crveno-beli dolaze u crno-belu Arenu. Serija večitih derbija koji mogu da mentalno promene ekipe pred ključne bitke u sezoni.
„Ova pobeda bi mnogo značila i u psihološkom smislu, kao i eventualna u Evroligi. Čekaju nas tri utakmice sa Zvezdom. U prve dve smo gosti. Svaka će biti vrlo bitna za oba kluba. Moglo bi da bude važno pred ovaj meč u nedelju to što imamo dan više za pripremu u odnosu rivala, jer su u petak igrali u Atini. Videli smo i neki njihov odnos prema igri protiv Dubaija, dva dana posle velike pobede nad Fenerbahčeom. Sve su to neki detalji koji mogu, ali i ne moraju, da idu u korist nekom klubu – u ovom slučaju Partizanu.“
Crno-beli igraju konstantno dobro. Do nedavno to nije značilo i obavezne pobede (tri poraza u Evroligi bila su na jednu loptu), ali u poslednja tri meča u najjačoj konkurenciji Partizan je slavio, plus je tukao Cedevita Olimpiju u ABA ligi.
„Digli smo formu, igramo dobro već duže vreme. Trener Penjaroja je uspeo da složi kockice i svakom igraču pronađe mesto koliko treba da igra. Stvarno Partizan deluje onako kako smo želeli…“
Penjaroja nije samo složio kockice u pobednički mozaik. Izvadio je suvišne“. Jednostavno, nije mu se svideo pristup Tajrika Džonsa, Džabarija Parkera i Mike Murinena.
„Svima je bilo jasno da naša ekipa od povrede Karlika Džonsa nije izgledala kao što je očekivano. Opet, novi igrači koji su dovedeni nisu bili na adekvatnom nivou. To je propust onih koji su birali igrače. Tu je glavni bio doskorašnji sportski direktor, Zoran Savić. Verujem da je to moglo da se izbegne da se samo malo više raspitao, konkretno, Parkera koji ničime nije pokazao da je timski igrač. To je bar moje mišljenje, možda nisam u pravu. Prvo što je Penjaroja uradio je sklanjanje Parkera iz ekipe, nije mu dao ni da trenira sa timom.“
Priča se, očigledno, preselila na turbulentne dane Partizana ove sezone. Todorić ima jasno mišljenje nekadašnjeg sportskog direktora čak i na pitanje kako jedan igrač može da poremeti ceo tim, bilo da se zove Džabari ili Karlik.
„To kako je bilo ranije, više ne važi. Nije isto. Ali, ovde su nedostajali igrači. Počeli smo sezonu s jednim centrom. I jednim plejmejkerom, pošto to nisu ni Vašington, ni Milton. Nama je jedan plejmejker otišao u Olimpijakos (Nilikina), a drugi je bio plaćen dok je trenirao, ali kod kuće, u Danskoj (Lundberg). Povreda Karlika se možda ne bi toliko osetila sa nekim od njih u timu.“
Todorić insistira da nije u pitanju Željko Obradović. Očigledno smatra nekog drugim odgovornim.
„Ne znam na osnovu čega angažovan sportski direktor. Prekršeno je nepisano pravilo da na rukovodećim pozicijama uvek moraju da budu ljudi Partizana, ili iz sistema, ili iz okruženja. Savić nije imao reference čoveka koji će spasiti Partizan. A sklonjeni su naši ljudi, Dušan Kecman i Novica Veličković.“
Todorić se prebacio na širu sliku. Kao čovek koji je išao stepenicu po stepenicu u klubu u kojem je prvo bio starter uz Kićanovića i Dalipagića, potom na manjim pozicijama u organizaciji da bi zatim postao ključni operativac, komentariše praksu da bivši velikani dobijaju mesta ključnih ljudi u klubovima.
„Predsednici klubova očigledno pokušavaju da preko velikih imena bivših igrača amortizuju turbulentnu situaciju. To je meni jedino logično objašnjenje. Verovatno je Ostoja (Mijailović) smatrao da će jedno takvo ime – a Savić je stvarno bio veliki košarkaš – doprineti miru. Mi ostali u klubu imali smo rezerve po tom pitanju, jer Savić ovaj posao nije radio desetak godina i nije pripadao toj sredini. Ali, posle pet-šest meseci je u klub došao Željko Obradović i on je sve promenio. Sve je krenulo…“
Rezultatski se Partizan sada izvlači, na dobrom je putu da zauzme i pol-poziciju u ABA ligi, napadne i titulu, što bi svakako zacelilo evroligaške rane. Ali, sve je daleko od idilične situacije kakva je vladala pre dve-tri godine, pre svega jer traju prebacivanja. Todorić sluša ovu konstataciju i kaže:
„Ovo što se desilo je ogromna šteta. Kako za klub, tako i za ljude koji su bili akteri. Niko ovde nije pobedio. Svi su izgubili, a najviše Partizan. Kako će to dalje da se reflektuje – ne znam. Biće lakše sa dobrim rezultatima u ABA i KLS. Opet ću morati da kritikujem, jer je malo rađeno na tome da se napravi ozbiljna omladinska škola. Odgovorno tvrdim da apsolutno ništa nije urađeno. Nije čudo što smo svake godine igrali sa sve više stranaca.“
Malo gašenje vatre koja je tinjala u ovom razgovoru predstavljalo je pominjanje da ne moraju nužno da budu domaći igrači, koliko je važno da su mladi i da rastu kroz klub. Primer – Mika Murinen.
„Ne znam šta mu je obećavano pre dolaska, ali sam u najmanju ruku bio začuđen kad sam pročitao njegovu prvu izjavu da dolazi kako bi mu Partizan bio odskočna daska za koledž. Partizan prolazna stanica sa koledž?! Da li možete da zamislite nekog mladog igrača da slično izjavi u nekom drugom velikom evropskom klubu? Sticajem okolnosti, taj dečko je sedeo pored mene za vreme utakmica. Nekoliko puta sam se krstio kad bih primetio da on uopšte i ne gleda teren. Non-stop je bio na telefonu, igrao igrice… Stvarno ne znam ko je tu pogrešio. Kad je video njegov pristup, Penjaroja ga je odmah sklonio.“
Možda bi za njim dolazili drugi mladi talenti da je projekat Murinen dao rezultat. Tako je nekada pokrenut talas posle Jana Veselog, pa su dolazili Leo Vesterman i Davis Bertans kao najtalentovaniji klinci Evrope, zatim Žofri Lovernj… Ali, mlade glave treba paziti.
„Lovernja, Vestermana, Daloa…sam stalno zvao kod mene kući, na večere, pazili smo ih jer su bili daleko od kuća, razumeli smo da mladim momcima koji dolaze iz drugih kultura, tradicija, običaja, treba pomoć, podrška.“
Todorić nastavlja:
„Čovek koji se bavi ovim poslom, a ne trpi kritiku teško da može da uspe. Ja sam uputio neku vrstu kritike, ne Saviću lično, već sportskom sektoru. Upitan sam za mišljenje i napisao sam – u grupi u kojoj su ljudi iz kluba – ono što smatram, a to je da su trojica igrača promašena. On se prepoznao i izvređao me. Ali, ne bih više o njemu“, sam je sebe „ukorio“ Todorić.
A o Željku Obradoviću?
„Šta da kažem? Pa ovo što se desilo je težak udarac za Partizan. Izgubili smo najvećeg trenera, istinskog partizanovca, ikonu… Željko je bio štit za sve! Iza njegovih leđa se krio upitan rad. Pa nije sigurno posao trenera da tokom sezone, dok se ređaju utakmice kao na traci, gleda svakojake igrače, njih 50, 100, 200, 1.000… pa pravi malo uži, pa još uži izbor, pa najuži… Ako će sve to on da radi, da sazna sijaset informacija, proveri da li ima i dezinformacija, svima razgovara, čemu onda služi sportski sektor? Krivo što se već tri meseca vodi polemika i diže frka, a Partizan trpi najveću štetu. Klub je taman podignut na ozbiljan nivo, sportski i finansijski. Za to su zaslužni Ostoja Mijailović, Željko Obradović i naravno članovi Uprave. Toliko “se sve podiglo” da su navijači sve prepoznali i žele da dolaze u velikom broju i u kontinuitetu. Spremni su da plaćaju veliku cenu, a to ne može ako ulaznica ne vredi. Ovde je vredela. I dalje vredi“, dodao je Todorić uoči još jednog večitog derbija u karijeri.
Na ovom neće biti. Godinama već ne ide na gostovanja. Čuva barem svoj mir.
Bonus video:
