Zoran Lukić je pre 20 godina doneo odluku koja mu je obeležila karijeru. Otišao je u CSKA, radio sa mladima, kvalitet je prepoznao Sergej Panov i pozvao ga u Nižnji Novgorod. U gradu koji podseća na Beograd gde je, sa kratkim izletom u Banvit, radio punih deset godina.
Nižnji Novgorod je doveo do fajnal-fora FIBA Lige šampiona, zaslužio priznanje – najbolji trener 2021. godine. O njegovom radu, ipak, najviše govori što ga je ruska košarkaška federacija izabrala za selektora. Na žalost, zbog sankcija radi u specifičnoj situaciji i nije bio u prilici da Zbornaju vodi u zvaničnim mečevima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nedostatak utakmica i konstantnog takmičarskog izazova bio je jedan od faktora zbog kog je prošle jeseni prihvatio poziv Iraklisa i preselio se u Solun. Preuzeo je klub na poslednjem mestu i ne samo da je obezbedio opstanak, već je bio kandidat za plej-of. Solunski klub nije rizikovao, odmah je sa našim stručnjakom produžio ugovor.
Lukić je za Meridian sport u marini na obali Kalamarije govorio o solunskim klubovima, njemu pomalo zaboravljenom prolećnom suncu, evropskim planovima Iraklisa, nepristojnim ponudama koje nije razmatrao zbog uslova da napusti Rusiju, kolegi koji je napravio krupnu grešku…
„Imam neke fotografije iz Rusije – maj mesec sa snegom. Gototvo da sam zaboravio kako izgleda sunce u ovom periodu godine” počeo je Lukić odgovorom na pitanje kad je poslednji put bio lagano obučen u proleće.
Klima i sunce, kao i novac, nisu bili presudni za njegov dolazak u Iraklis. Bilo je i drugih ponuda – nepristojnih. Koje su novčano bile unosnije, ali sa jeretičnim uslovom koji je za ličnosti poput Lukića apsolutno neprihvatljiv.
„Za mene je izuzetno važno što Iraklis nema problem sa mojim obavezama prema ruskoj reprezentaciji. To je vrlo bitan plus koji preteže na vagi. Nemaju nikakav problem, otvoreni su, puštaju me na bilo koju akciju Rusije” naglašava Lukić i dodaje: „Znate, kad se pojavite na nekoj granici sa ruskom vizom u pasošu, još kad vide da nije turistička i na osnovu čega je dobijena, to ima određenu težinu. Aleksej Šved je skoro rekao da nije mogao da potpiše ugovor, jer neke utakmice ne bi igrao. Kad to čuju svima je prvi komentar ‘Pa dobro, ti si Srbin, imaš srpski pasoš’. Ali u jednom od razgovora sa zapadnim klubovima dobio sam odgovor ‘Ti si predstavnik ruske države! Biraj – ili ćeš ovo ili ono!’. Izvinjavam se, nisam spreman na takav kompromis!”
U videu na našem Jutjub kanalu pogledajte kako se Svetislav Pešić dok je bio selektor Srbije lično uverio koliko je teško organizovati prijateljski meč sa Rusijom, Lukićevu ocenu o trenutnom stanju ruske košarke i kad očekuje da će se Zbornaja vratiti u takmičenje.
Na red je došao Iraklis i opstanak pečatiran pobedom nad Panatinaikosom, daleko pre kraja ligaškog dela.
„Pokazalo se da je to naše prokletstvo, zato što smo sa tom pobedom protiv Panathinaikosa i početkom razgovora sa igračima za produženje saradnje za sledeću godinu, ušli u fazu opuštenosti, pa i neodgovornosti, previše relaksirano. Nažalost, dogodili su se neki porazi, ali kad se sve sabere ono što smo hteli je urađeno. Međutim, to je dobra škola da se kao bumerang vrati kad u nekoj manjoj sredini napravi nešto dobro i pomisliš da si važan.”
Na konstataciju da je Dragan Šakota, finalista Lige šampiona, istakao da se u Grčkoj liga igra od trećeg mesta na dole, jer Olimpijakos i Panatinaikos imaju deset puta veći budžet od prvog sledećeg rivala.
„Pa dobro, ne mogu da kažem da je sledeći baš na budžetu od tri miliona evra, malo je to više, ali je generalno u pravu. Mislim da se AEK kao klub sa Draganom poprilično odvojio i u toku ove sezone – kako u pogledu korekcije igrača, tako i rezultat, opet su u finalu Lige šampiona. Čak su Grci malo komentarisali – ‘Vidi ga Dedica šta pravi’! I svaka mu čast. Međutim, već u toku ove sezone se primećuje jedna ekspanzija, koju iskreno nisam očekivao. Međutim, zbog rezultata i želja timova, došlo je u većini klubova do ozbiljne korekcije, budžeti su povećani, a da ne govorim već najave za sledeću godinu.”
I u tim novim uslovima, Iraklis će po budžetu ostati treći klub u solunskoj hijerarhiji.
„Nije realno da Iraklis na bilo koji način osim željom, emocijom i strašću naših navijača koji su fenomenalni uđe u komparaciju sa gradskim rivalima.”, kaže Lukić i počinje opis atmosfere koju stvaraju pristalice njegovog kluba: „Naša sala nije velika, ali imam utisak posle svake utakmice da joj je potreban novi remont. Fanatizam i lojalnost su izraženi kod naših navijača, stvara se atmosfera približna onoj koju znate sa mečeva Olimpijakosa i Panathinaikosa, čak i taj fanatizam, lojalizam je izražen kod navijača Iraklisa.”
Potom se okrenuo ambicijama.
„Matori smo da verujemo u čuda, ali bih stvarno voleo da napravimo iskorak, jer klub sa ovim generalnim menadžerom i vlasnicima to zaslužuje. Bez obzira što ćemo sa budžetom biti daleko drugih solunskih klubova, da ne govorim evroligaša, ali vidi se jedna želja i zajednički rad. Svi streme ka tome da naprave nešto dobro i jako interesantno. Biće sledeće godine izuzetno teško i tu treba biti realan. Iz kraja ove sezone mora da se izvuče dobra pouka i da se nastavi dalje. Motiv mi je da napravimo, kako mi to volimo da kažemo, jednu interesantnu pitu, da klub izvedemo na dobar put. E sad, videćemo koliko je to moguće, pa nije ni novac sve u životu. Postoje drugi momenti i kvaliteti, pa ako se poradi na njima može da se napravi dobar iskorak, ali moraju svi da budu svesni da to neće biti lako.”
U karijeri Zorana Lukića značajna figura je Dušan Ivković. Eto i sada ima nekih sličnosti – radi u gradu gde je Duda ostvario velike uspehe, a kao i on vodi rerezentaciju koja je pod embargom. I mora da se snalazi i gradi budućnost, ma koliko bila neizvesna.
„To sam baš i ja pomislio kad sam bio na beogradskoj klinici Dušan Ivković. U tim trenucima kad sam se susreo sa ucenom moja zvezda vodilja je bila ‘Duda je nastavio da radi, nije rekao nemam sad vremena za reprezentaciju’! Okej, ja ne vodim naš državni tim, ali da se razumemo, već više od 15 godina, 17 godina radim u Moskvu i Nižnjem Novgorodu i bez ustručavanja mogu da kažem da mi je Rusija druga domovina. Pomislio sam ‘ako je Duda mogao da napravi taj korak, ko sam onda ja da sad kao nešto razmišljam da li će me neki francuski, italijanski ili tim iz neke treće zemlje uslovljavati da izađem iz ugovora sa Rusijom?’. Izvinite molim vas, ali drugi put!”
O Rusiji priča i u odgovoru na pitanje da li mu nedostaje to što nije vodio neki beogradski klub. I ne želi da otkriva sa kojim je razgovarao 2022. godine.
„Ako mislite na te velike klubove, pa dobro nisam baš toliko mator, ko zna možda nekad i dođe do saradnje. To nije bila prestupna godina da bismo računali olimpijski ciklus, pa da se vidimo ponovo za četiri godine. Eto, malo se šalim, ali ako me pitate da li to uzimam kao svoj minus. Skoro su me prijatelji koji nisu iz sveta košarke pitali da imam želju da radiš u nekom top timu ili Evroligi… Odgovorio sam im da je to što sam trener zemlje kakva je Rusija za mene u nivou Evrolige.” Na kraju je, bez pominjanja imena, otvoreno rekao šta mu je zasmetalo kod kolege koji je doskora vodio evroligaški klub, zaštitio Aleksu Avramovića i dao suprotan primer sa gradskog derbija protiv PAOK-a. Na kakvu je vaspitnu ulogu trenera mislio pogledajte na Jutjub kanalu Meridian sporta.
Bonus video:
