Tome Glavčev bio je poznat srpskoj javnosti, kako privrednoj, tako i onoj čiji je prioritet magična igra, daleko pre nego što je postao predsednik makedonske košarkaške federacije.
U konfekciji košulja po uspehu je dostigao Laleta Sekulića, nekadašnjeg direktora ivanjičkog giganta – Javora. U Đevđeliji je stvorio preduzeće koje izvozi košulje širom Evrope i sveta. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i s ponosom ističe da je mnogo naučio od prof. dr Oskara Kovača, kako na fakultetu, tako i kad je stasavao kao privrednik.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Beograd je zaslužan i za produbljivanje njegove ljubavi prema košarci. Male tajne velikih majstora košarke otkrivao je uz Dejana Dimitrijevića, nekadašnjeg generalnog sekretara OKK Beograda, kao i Partizanovog tandema – Dragana Todorića i Duška Vujoševića.
Da pohvale na račun Glavčeva nisu laskanje uverite se kad skrenete u Đevđeliju, vidite proizvodne pogone njegovog preduzeća, bezbroj solarnih panela na jednom od pogona, a kruna njegovog „dvorišta” je košarkaška dvorana koju je izgradio u obližnjoj banji u Negorcima. Takvim trenažnim centrom, koji u perspektivi ima ideju saradnje sa banjskim zdravstvenim centrom, bi se podičili i najveći klubovi regiona.
„Duže vreme sam u košarci. U mom rodnom gradu preuzeo sam Kožuv kad je bio mlad i ne baš afirmisan klub koji se takmičio u trećoj makedonskoj ligi. Kad smo se domogli Prve lige tad su počeli naši kontakti sa klubovima iz Srbije. Ta bliskost sad traje već duži vremenski period. Sećam se perioda kad smo kao učesnici tadašnje Balkanske lige igrali sa OKK Beogradom i uspostavili prve relacije. U tom periodu romantičare je vodio Dejan Dimitrijević koji je, ako se ne varam, bio istovremeno i predsednik Košarkaškog saveza Beograda. Jedan izuzetan sportski radnik, čovek koji je imao izuzetno kvalitetne vizije, dobrotu i osećaj za košarku, mnogo je pomogao i klubu i meni u razmišljanjima, inspiraciji i saznanjima o košarci”, počeo je Glavčev priču za Meridian sport.
Predsednik makedonskog savzea ponosno govori i o prijateljstvu sa legendama kluba iz Humske.
„Blizak sam sa Draganom Todorićem koji je bio sportski direktor u tom periodu kad sam ga upoznao i pokojnim Duletom Vujoševićem. Naše poznanstvo i prijateljstvo kasnije se nastavilo tako što je Partizan u bio i na pripremama u Đevđeliji. Druženje nije prestalo posle tih priprema, nego se nastavilo i dalje. Naš klub je često išao na pripreme na Zlatibor i u okolinu Beograda, one bi se završavale druženjem sa Partizanom u Beogradu, odigrali smo i niz trening utakmica.”
Glavčev ističe da je svima u njegovom klubu nezaboravna uspomena utakmica Partizana i Fenerbahčea u vreme dok su ih vodili Vujošević i Obradović. Članovi Kožuva bili su specijalni gosti. Tokom jednog od tih druženja rodila mu se i ideja o gradnji dvorane…
„Tada se u centru Beograda gradila jedna sportska sala, Radivoj Korać. U toj građevinskoj firmi radio je čovek koji je istovremeno pravio i privatnu sportsku salu u naselju Braće Jerković. Bio je pun ideja, vizija kako to treba da izgleda. Bio sam i na svečanom otvaranju dvorane OKK Beograda i tako se kod mene rodila ideja kako i na koji način može da se napravi nešto praktično, efikasno i to bez mnogo sredstava. Ostvario sam ideju i u Đevđeliji napravio mala košarkašku sala, kasnije i formirao i klub Blokotehna koje je ova dvorana praktično bila dom. Moram da priznam da su mi ideje i način razmišljanja dolazile iz beogradskih krugova.”
Ističe da je pogrešan utisak da privreda nije previše zainteresovana za sport, argumentuje primerom Đevđelije u kojoj se posle ulaganja njegove kompanije povećao interes opštine i drugih preduzeća.
„Više nisam jedan od glavnih finansijera te priče. Ali, ’povučena noga’ je dala rezultate. Sada, zahvaljujući sluhu ljudi koji vode grad, prvenstveno gradonačelnika i njegove sposobnosti za motivisanje privrednih subjekata koji deluju oko Đevđelije imamo rezultate. Inače, pretpostavljam da je i kod vas, kao i kod nas, uvek postoji potreba i želja da država da bude još aktivnija u pomaganju sportu. Za razliku od Srbije, kod nas su ta izdvajanja u ovom trenutku manja. Ali, ubeđen sam da će to krenuti u pozitivnom pravcu.”
Makedonska košarkaška federacija imala je na raspolaganju dvoranu SRC Kale za rad reprezentativnih selekcija. Vraćen je državi, jer trenutno ne ispunjava minimalne tehničke uslove. Glavčev ide korak ispred i želi da poput fudbala i košarka dobije svoj trenažni centar. Naglašava da je saradnja sa Srbijom logična i neophodna, a neki od strateških poteza koji predstoje su smanjenje Superlige i broja stranaca.
„Suočeni smo sa izazovom ’Šta i kako sa seniorskom reprezentacijom?’ Od 2011. godine kada smo bili na najvišoj poziciji – 10. ili 11. u Evropi, do ovog trenutka kad smo 30. broj stranaca je varirao: 3, 4, 5, 6,… Definitivno je da nemamo nekih kvalitetnijih rezultata, odnosno da smo na silaznoj putanji. Kao što vi u Srbiji kažete na ’raskrsnici’ smo – Da li da smanjimo broj stranaca i damo veću mogućnost domaćim igračima? Kvalitet prvenstva će možda pasti u prvo vreme, ali mišljenja smo da će mogućnost da igra više domaćih igrača dati prostor i šansu da u narednom periodu izbacimo nekog kvalitetnijeg momka.”
Na kraju izuzetno zanimljivog susreta Glavčeva smo upitali da li razmišlja o gostovanju Partizana ili Crvene zvezde Meridianbet u Makedoniji.
„To bi bila velika čast! Iako, hoćete da me ’pecnete’ da sam veliki simpatizer Partizana, imam veliko poštovanje prema Crvenoj zvezdi. Ukoliko postoji interesovanje ili potreba za te klubove vrata su uvek otvorena. Sa velikim zadovoljstvom bismo ih ugostili.” Možda i najveći uspeh Tome Glavčeva nije poslovni i sportski, već taj što je sinove – nekadašnje košarkaše, obučio da mu budu dostojni naslednici u preduzeću. Stariji Đoko vodi proizvodnju, a mlađi Goran nekadašnji igrač zemunske Mladosti kreira platforme za veb prodaju košulja koje su osvojile ne samo evropske države, već i SAD.
Bonus video:
