Svaki odbojkaš koji u Srbiji stigne do kapitenske trake u Vojvodini mora da poseduje nešto više od samog talenta. Žarko Ubiparip (26) je do tog statusa došao tokom sezone 2024/25, posle nesvakidašnjeg puta koji ga je iz Kanade, gde je rođen i odrastao, preko Ribnice doveo do Novog Sada i dresa jednog od najvećih klubova u regionu. Posle kapitenske sezone u Voši usledio je i odlazak u ruski Orenburg – novo veliko iskustvo u karijeri srpskog primača servisa.
U međuvremenu je stigla i potvrda dobrih partija kroz poziv u reprezentaciju Srbije, pa je Ubiparip ovog leta ponovo deo nacionalnog tima i priprema pod vođstvom selektora Georgea Krecua. Upravo tokom reprezentativnih priprema govorio je za Meridian sport o prilagođavanju na život i odbojku u Rusiji, iskustvu iz Vojvodine, radu u državnom timu i izazovima koje donosi karijera daleko od porodice.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Razgovor je krenuo od zanimljive ruske avanture…
“Na početku je bilo teško i fizički i psihički. Prvo jer je bio veliki skok kad je odbojka u pitanju. A onda i zbog činjenice da sam bio jedini stranac u timu. Niko nije mogao da mi objasni bilo šta. Tako da… Vrlo izazovan početni period. Posle sam moram da naučim ruski, da bismo se sporazumevali. Teško je bilo sve da se pohvata, ali vremenom, kako sam sve više bio u tom okruženju – počeo sam da razumem njih šta pričaju. A nakon četiri, pet meseci sam i ja mnogo bolje pričao“.
Imao je strpljenja, znao je da ništa ne može preko noći.
“Trebalo mi je mesec, dva da se naviknem na odbojku. Kasnio sam zbog vize, pa sam se priključio ekipi kad su oni već igrali šest na šest uveliko. Drugačija je skroz lopta, pa sam i na to morao da se adaptiram… Ali, vremenom je sve postalo lakše. Na kraju mogu da kažem da sam prezadovoljan. Dobio sam priliku da se dokazujem u jednoj od najboljih liga na svetu. To je sjajno za mene. Produžio sam ugovor, tako da se vraćam tamo naredne sezone“, naglasio je Ubiparip, kome će sledeće takmičarske godine trener biti Aleksa Brđović.
Boravak u Rusiji doneo mu je i zanimljivo iskustvo van terena, pošto je upravo tamo počeo aktivnije da snima sadržaj za društvene mreže i ljudima pokazuje svakodnevni život u Orenburgu.
“Nikad ranije to nisam radio. Sada sam bio jedini stranac u ekipi, pa sam uhvatio sebe da sam nekad sedam, osam sati na telefonu. OK, radio sam i nešto kvalitetno, čitao i slično. Ali, kad se putuje u tri, četiri ujutru nema čovek baš koncentraciju za sve. Bilo mi je dosadno, posebno na početku kad niko nije pričao sa mnom. I onda sam došao na tu ideju… Oduševio sam se kad sam stigao u Rusiju, nisam sve to tako očekivao. Drugari iz Kanade me pitaju: ‘Da li vidiš bombe tamo kako lete’. A ja sam naravno vodio normalan život, nije bio nikakav neprijatan osećaj. I onda sam želeo da ljudi vide kroz moje snimke kako sve to izgleda. Posle su krenuli sve više da mi šalju poruke. Svidelo im se… I tako sam iskoristio pametnije vreme, a i video da mogu slično nešto i posle karijere da razvijam“.
Neizostavna tema bila je i Vojvodina, klub u kojem je proveo tri sezone, od kojih je poslednja bila sa kapitenskom trakom.
“Još kad sam bio u Ribnici, znao sam kakva je Vojvodina insitucija. A onda kad je stigao poziv… Naravno, da sam želeo da igram za tako veliki klub. Kad pomislim da sam u poslednjoj sezoni dobio priliku i da budem kapiten… Stvarno prelepe stvari sam doživeo. Kad sam stigao ekipa je igrala Ligu šampiona, kasnije se menjao tim. Bili su sve mlađi igrači, dokazivanje svakog dana… Odlična energija. Svi smo znali da u Vojvodini nije kraj karijere, nego da nam je taj klub odskočna daska za nešto više. Tu si da se pokažeš najbolje moguće. Žao mi je što nije došla titula u toj poslednjoj sezoni. Ali, bio je uspeh i stići do finala. Na kraju smo izgubili u pet utakmica, dobro smo se borili sa Radničkim“.
MISLIM DA SAM POSLE NEKIH SEZONA ZASLUŽIO DA BUDEM NA ŠIREM SPISKU REPREZENTACIJE
Dobre partije u ruskom klubu donele su mu i novo okupljanje reprezentacije Srbije, što za njega ima posebnu težinu.
“Presrećan sam… Bio sam pre pet godina pozvan, ali sam proveo samo sedam dana na pripremama. Sad sam već duže tu, izabran sam i da idem na turnir u Poljsku. Mislim da sam posle nekih sezona zaslužio da budem na širem spisku makar, ali… Novi selektor mi je rekao čak da je mislio da sam Kanađanin. Tačnije da imam kanadsko sportsko državljanstvo. Sve dok mu nije Neven Majstorović rekao da imam srpsko. Neobično je, govorim tri jezika, a nijedan savršeno… Svi u Kanadi su srećni zbog mene, iako sam zato još više odsutan. Razumeju sve i velika su podrška“.
Govorio je i o radu sa selektorom Georgeom Krecuom i specifičnoj atmosferi u nacionalnom timu.
“Malo je neobično što je selektor stranac, jer smo svi Srbi u ekipi, a priča se na engleskom. Meni je engleski kao maternji, pa mi je OK, ali jeste specifično. Svakako trener zna šta radi, mnogo se trenira, veoma je naporno, ali idemo ka lepim stvarima. Pred nama su jake provere i radujem se“.
Na kraju se dotakao i kratkog odmora u Kanadi, koji mu je mnogo značio pred novo reprezentativno i klupsko leto.
“Bio sam na dve i po nedelje, jer su me Rusi pustili malo ranije. Imao sam vremena da se vidim sa porodicom, verenicom, prijateljima. Teško je održavati cele godine svakodnevni kontakt, jer je devet, deset sati vremenske razlike. Drago mi je što sam uspeo da odem, da vidim i neke drugare, da malo uživam i napunim baterije za sve što me čeka“, zaključio je Žarko Ubiparip.
Bonus video:
